Imam problem. Ne znam da li sam više sposobna da prepoznam i tačno odredim šta predstavljaju razne pojave koje me prate ili okružuju. Da li je nešto ironija, sarkazam, možda groteska? Učila sam mnogo o tome u školi. Naročito van nje.  Dakle, umela sam da je prepoznam. Štaviše, smatrana sam za osobu kojoj ironija, makar u načinu izražavanja, nije strana. Ipak, sve mi se pomešalo.  Pa mi se učini da je paradoks. Ili da sam Alisa u zemlji čuda. Ili da su te pojave “collateral damage” tranzicije u kojoj živim(o)? Ili da ne znam šta je demokratija, pa sam pogrešno glasala. Ili da sam imala pomračenje uma kada sam glasala. Ili da sam Jozef K. u dva Procesa. 

Jer, kako se zove to, kada vam bivši režim sruši privatnu kuću, na vašem placu koji  se igrom slučaja graniči sa jednom bolnicom, uz objašnjenje da je “drugarica poželela da se izgradi šetalište za bolesnike i još jedno bolničko krilo”? A vas pozovu komšije i kažu: “Upravo su vam srušili kuću, a plac sa Dedinja izmestili u Batajnicu” (umeju i komšije ironične da budu). I vi dođete i zateknete umesto vaše kuće i placa – krater. Kako se to zove? Okej, recimo da znam kako se to zove. Ali kako se zove to što nova vlast, 

Onomad je obeležen Svetski dan zaštite životne sredine, akcijom čišćenja. Ubeđen sam da bi svrsishodnija akcija bila pod nazivom: „Ne bacajmo smeće po Srbiji".  Akcija čišćenja jeste neophodna i tu zbora nema. Ipak, suština je u nebacanju zagađevina. Jer, ni vojska od više hiljada komunalaca, koja bi svakoga dana 24 sata plevila travnjake i potoke - ne bi mogla da sakupi ono što svakodnevno bacaju milioni nes(a)vesnih pojedinaca.

Najpre - evo snimka koji sam napravio u nedelju, hodajući po polupustari. Taj snimak je bio „okidač" da napišem ovaj post.

Konačno je došao i taj šesti jun kada je Beograd posetio jedan od najvećih umetnika dvadesetog veka – Bob Dilan. Bio je to predivan letnji dan i bilo je milina putovati na koncert. Oko arene Dilanovi fanovi svih mogućih generacija u majicama iz svih mogućih Dilanovih perioda. Iako sam mislio da ću sa svojih 30 godina biti među najmlađima ipak nije bilo tako. Sasvim sam siguran da Dilanova muzika nema previše kontakta sa mlađim ljudima, da verovatno moraš biti veliki freak da bi danas sa 17-18 slušao Dilana (ja sam ga "otkrio" tek pre neku godinu!)

Autor: Rodoljub Šabić

Brzo, ekspresno, munjevitom brzinom. Postoji šansa da baš u tom stilu dobijemo Zakon o elektronskim komunikacijama. Šteta što je tako, naravno. Radi se o izuzetno važnom, sistemskom zakonu za koji po članu 77. Zakona o državnoj upravi postoji obaveza organizovanja javne rasprave, koji zavređuje ozbiljnu pažnju javnosti, pogotovo stručne. A predlaže se njegovo donošenje po hitnom postupku, za dan ili dva, iako je konačni tekst predloga zakona bio faktički nedostupan javnosti koliko do juče, nije ga bilo moguće pronaći ni na veb sajtu Vlade, ni

Za dva sata, koliko je trajao koncert Boba Dilana  u Areni, ovaj se nijednom nije obratio publici između pesama. Nije rekao «dobro veče Beograde» i nije govorio hvala, hvala lepo i hvala najlepše. Nije, takođe, ni svirao svoje «najveće hitove».

Pre dvadesetak godina, kada sam ga gledao na stadionu «Galenike» u Zemunu, nekoliko puta je skinuo šešir i naklonio se. Sve ostalo bilo je slično.

Hoze Kareras, pretpostavljam, misli da Dilan nema veze s pevanjem. Pako de Lusija smatra, verovatno, da to što on radi sa gitarom teško može da se nazove sviranjem. Aron

Kako je ikome palo na pamet da daje pomoć "srednjoj klasi" sa primanjima do 80.000 dinara mesečno? Njih 450.000.  Sa prosečnom platom od oko 40.000 dinara. U planu samo još nedostaju zaposleni u javnim preduzećima monopolistima, njih još 400.000 sa prosečnom platom od oko 45.000 dinara, pa da plan bude kompletan.

A oni preostali zaposleni, njih oko 900.000, sa prosečnim platama od 30.000 dinara?

A gladni? A stvarno socijalno ugroženi? Da li uopšte znamo ko su i koliko ih ima? Da li ministar za rad, osim što se slika u svim prigodnim prilikama, radi svoj posao i stvara socijalnu mapu društva? Da li uopšte zna da mu je to posao?

Iako imam već par neobjavljenih blogova o Rimu, morao sam da napišem nešto o ovom gradu jer on to svakako zaslužuje a i ima previše detalja pa da nešto ne zaboravim. Koliko god puta da idete i posetite Veneciju svaki sedeći put ćete naići na nešto novo. Taj grad jednostavno ima neki svoj poseban duh.

U ovom prvom blogu ću pisati o onim manje

Šta drugo da kažem, do onoga što je Milica Tomić već rekla, otvarajući perfromans sa Draganom Mirković u Beču -- "Ovo je savremena umetnost"!

Potrudio sam se da sastavim listu najpoznatijih aktivnih igrača koji će SP u fudbalu gledati na televiziji ili eventualno na tribinama. 

Selektori se nisu odlučili da u tim uvrste sledeće igrače:
Brazil: Ronaldinjo, Alesandro Pato (Milan), Adrijano (Flamengo), Ronaldo (Korintians), Diego (Juventus)
Argentina: Havijer Zaneti (Inter), Gabi Milito (Barselona), Rikelme (Boka Juniors)
Holandija: Rud Van Nistelroj (Hamburg), Klarens Sedorf (Milan)
Italija: Frančesko Toti, Luka Toni (Roma), Đuzepe Rosi (Viljareal), Alesandro

Jednom sam vec uradio ono na sta su blogeri uglavnom izuzetno alergicni - okacio klip sa tjuba uz vrlo malo drugog - pa bi se moglo reci da sam ispucao svoj bonus.

                                                                      ddsonik, prijatelju, ovaj post posvećujem tebi

Veli mene jednom Miko Petrović :

Bruka je i grdilo što ođe sjedimoi pijemoa KAPELU SIKSTINUnijesmo ni

počeli !

Ko žurio vrat slomio, rekoh, а čaša Loze mi se