састав на тему . . .(ауто)биографску)

  биосам врло ружна беба.толико гадна да не постоји ни 1 фотос истог мојег животног перијода. нико се несећа  да ме је видео у шетњи са матером, а о оцу и да не говорим.

Њему самсе, благо речено, гадијо.

Piše: Boban Stojanović  

Odjeknulo je Internetom – vremešna diva Alexandra Slađana Milošević više ne podržava svoju gej publiku.

Naime, zbog njenog političkog angažmana nekoliko (mahom) gej obožavalaca, skinulo se sa liste njenih prijatelja na sajtu myspace. Ko gubi ima pravo i da se ljuti, pa se tim otpadnicima ASM obratila kratkim pismom koje počinje konstatacijom: Obaveštavam Vas da moju podršku više nemate!

Na ovo njeno, moguća su dva odgovora.

Prvi je: Kuku nama. Šta ćemo sada?

Drugi je: Amin.

Ja se slažem sa ovim drugim.

I kažem: OK Slađana, samo ti idi, i zadrži sve svoje krpice!

No, za one koji ne znaju, sve je počelo ovako...

Moj današnji dragi gost: Florian

Antički filozof Diogen je najupečatljiviji predstavnik sokratovske škole Cinizma. Šta bi on, da je danas živ i u punoj snazi, rekao današnjim našim politikantima?

Prvo su nam iskakali iz frižidera, ormana, lideri, kandidati, obećanja… kasnile nam serije na TV zbog izbornih blokova, a onda su se zatvorila birališta i nikako da se pojave pred kamerama u svojim strankama.. Sinoć, ko je pratio B92 mogao je da vidi kako naši novinari i novinarke sede u skoro svim štabovima, upućeni jedni na druge… nema lidera, kandidata, svih onih celebs koje su podržavale lidere kandidata stranaka… Možda je rano da se svi pojave u osam?

Ekumenizam. Reč koja u našem društvenom kontekstu često poprima negativnu i pežurativnu konotaciju. Jedan od najpoznatijih teologa SPC, Justin Popović ga je kritikujući tendencije određenih ekumenskih krugova ka stvaranju neke varijante novog hrišćanstva svojevremeno okarakterisao kao „svejeres“ – jer ona u sebi obuhvata sve kroz istoriju poznate hrišćanske jeresi[1], koje predstavlja „zajedničko ime za psevdohrišćanstvo i psevdocrkve Zapadne Evrope“[2]. Nazivaju ga još i falsifikatom hrišćanstva.[3] Sa druge strane, težnja za jedinstvom svih hrišćana predstavljala je jedan od osnovnih tema kojim se bavio Drugi Vatikanski Sabor, naglašavajući ga kao težnju koju treba da ima svako ko pripada Rimokatoličkoj crkvi.[4]

Ovoga puta moj tradicionalni "Šta bih ja uradio" tekst na ovom blogu će osim Borisa Tadića obuhvatiti i ostale političare i to redom po broju izborne liste. Dakle...

ŠTA BIH JA URADIO...

... da sam Boris Tadić

Samo opušteno... pet principa, pa ko hoće dobro došao (za DSS mali uslov: blagi "sanintarni otklon" hehe), ko neće ajd' zdravo. Ako neće niko, idemo ponovo na izbore da počistimo male stranke koje se suviše kurobecaju za svoju veličinu.

... da sam Čeda Jovanović

"Alo momak, ko si sad pa ti?!?!?"

Na biračko mesto sam stigao tek u 7, iako mi je rečeno da moram da budem još u 6 sati. Jedva sam i tada uspeo da ustanem, a kada sam video nižeg, proćelavog čoveka koji je namrgođen išao prema meni samo sam poželeo da se vratim u krevet. Ne znam ni zašto idem da posmatram izbore, ali se uvek dobro ismejem dok zezam članove drugih stranaka. S obirom da živim u prigradskom naselju dosta kontrolora znam bar iz viđenja.

   Moju prvu bebu sam nosila u stomaku  josh dok sam bila student. Dodushe, vec sam jednom diplomirala, pa me je u tom smislu cela familija maltretirala, kako ne moram sad u tom dramatichnom perijodu da dokazujem svoju naklonost uchenju, ambiciju, da izvodim besne gliste i takonekiceopaket "podrshke".

Nisam se ja loshe drzala, vishe shto nisam imala previshe pojma o stanju u kojem sam, a i pored

Over the past nine months, since I've begun blogging, no fewer than five Western businesses have approached me wondering if I'd like to work for them in their new Serbian office. None of them knew anything about my skills, education, experience, or had even met me in person. They only knew I was an American businesswoman who now lives part of the year in Serbia. They've ranged from bio-tech companies to Internet firms.

Although Western companies do, on occasion, aggressively headhunt top qualified candidates for key positions, pinging random bloggers to see if they want jobs is not

састав на тему . . .изборну 

дан је Избора па у исчекивању немогућег ево се шетам зеленилом парка.ту у тамо тичица која, те се скљоках на клупу да уживам.утом 1 мојих година пита јел слободно да седне ион. Сагласимсе.

Ovaj tekst sam objavio prethodno u sarajevskom Oslobodjenju desetog maja.

Prije nekih pola milenija, Niccolo Machiavelli je ustvrdio da se ratovi zavrsavaju ili pobjedom ili pomirenjem. To bi onda znacilo da rat u Bosn i Hercegovini nikada zapravo nije zavrsen osim ako bi se post-daytonska drzavna kreacija proglasila necijom pobjedom. Vodeci nacionalisti tvrde da su oni zapravo pobjednici, njihove etnicke skupine i tu nema pretjerane razlike medju njima, ali uporede li se osnovni ciljevi s pocetka rata s njegovim rezultatima rezultat je katastrofalni poraz bez obzira iz kojeg etnickog

http://hackfemeast.org/

U Berlinu sam evo zasto... pogledajte link... Izuzetno dobra postavka , performansi, predavanja...kao stare dobre sedamdesete... ali u novom multikulti gradu s nekim ljudima koji se ni ne secaju zida. Sve se ovo desava u prostoru muzicke skole,

Iako blog nije o knjizi Fareed Zakaria „The Post American World“ pošto je nisam ni pročitao, ni o adaptiranom materijalu za članak u Newsweek-u, koji jesam pročitao, interesantna mi je paralela gde svet ubrzano ide u geo-političko-ekonomsku budućnost kroz uspon ostatka sveta i gde ICT (Information and Communication Technologies) ubrzano ide u budućnost kroz pojave na rubu mreže.

Lakše mi je definisati šta za mene nije rub mreže – komunikaciona infrastruktura i established, veliki web entiteti što nude usluge – provajderi, search engines, social networking etc.

A pošto je i sve ostalo umreženo, pa makar do daljnjeg čučalo i iza firewall-a, to mi je rub. I mi pojedinci smo rub, iako na „trivijalan“, tj klasičan, stari način.

gosti : gordanac, MightyNora, JJBeba, man ray loves me, Gorstak, Jelena Milić, margos 

gordanac :
"..Dan kojim se obeležava pobeda nad fašizmom je dvostruki dan – i Dan vojne pobede, dan sloma fašističke industrije smrti i mržnje koja je opustošila Evropu, i Dan te iste Evrope. Dan kad su pobednici (po prvi put otkad se tako uspešno ubijamo po planeti), razumeli da su ljudi uvek sposobni da ništa ne nauče

Dan Evrope slavi se 9.maja od 1986. godine, kao sećanje  na 9.maj 1950. kada je usvojena Deklaracija koju je predložio francuski ministar spoljnjih poslova Robert Schuman

"...It proposes that Franco-German production of coal and steel as a whole be placed under a common High Authority, within the framework of an organization open to the participation of the other countries of Europe. ..."

Sve o Evropi može se pročitati u (sad već prilično čuvenoj brošuri) "Evropa u 12 lekcija"

ili u "Kratkoj istoriji Evrope", po dekadama od 1945. do danas.

A skoro sve informacije o Evropi mogu se naći na odličnoj web strani "The EU at a glance" .

Prva dokumenta vezuju se za dvojicu ljudi, Jean Monnet i Robert Schuman slove za utemeljivače današnje Evrope i nezaonilazni su u svim tekstovima, pregledima i istorijskim osvrtima na poslednjih 63 godine Evrope.

Čuveni su i citati koje je izrekao Monnet i koji su o njemu izrečeni:

"There is no real peace in Europe, if the states are reconstituted on a basis of national sovereignty. (...) They must have larger markets. Their prosperity is impossible, unless the States of Europe form themselves in a European Federation." — Jean Monnet (1943)

"There is no future for the people of Europe other than in union." — Jean Monnet

"Nothing is possible without men; nothing is lasting without institutions." — Jean Monnet

"People only accept change when they are faced with necessity, and only recognise necessity when a crisis is upon them." — Jean Monnet

"[Monnet was] someone with a pragmatic view of Europe's need to escape its historical parochialism." -Dean Acheson 

"Building Union among people not cooperation between states"

Credited with coining the phrase "Arsenal of Democracy" which was used by, and credited to, Franklin D. Roosevelt