S vremena na vreme se, u okviru priče o podsticanju rađanja, pokrene pitanje PDV-a na dečiju hranu, obuću, odeću, kolica, krevece i drugu opremu. Nekoliko puta su spominjane razne inicijative da se PDV na ovu robu ukine. Poslednji takav slučaj sam čuo jutros u jutarnjem programu RTS-a gde je simpatična crnka (ne znam ni kako se žena zove niti iz koje je organizacije – ovo drugo pod uslovom da je uopšte iz neke organizacije). U svakom slučaju nijedna od tih inicijativa nije urodila plodom, uz različita obrazloženja, od kojih ovaj poslednji, koji je jutros pomenula crnka, nisam baš najbolje razumeo. S obzirom da je očigledno da Ministarstvo nije spremno da prihvati ukidanje PDV-a razmišljao sam šta bi bila najbolja alternativa, koja bi omogućila i da država dobije svoj PDV od proizvođača/prodavaca ove robe, a i da se pomogne građanima sa bebama da lakše podnesu «udar» na svoje budžete koji dete svakako donosi.

Pre dve godine u Hercegovačkoj ulici u Savamali u Beogradu ljudi sa fantomkama uz pomoć bagera su porušili zgrade, neke nelegalne a neke sa urednim papirima bez naloga o rušenju koji daje nadležni inspektor ili sud i to se vuče kroz tužilaštvo i policiju bez da su otkriveni počinioci, oni sa fantomkama, vozač bagera, neki što su tom prilikom na silu oduzimali telefone prisutnim građanima. Najzad je objavljeno da je za sve kriv jedan policajac sa Savskog venca koji nije obavio tada svoju dužnost, njemu nadređeni se ne spominju. O tome je pisao Insajder i neke novine ali većina medija privržena vlasti se nije time bavila. Nije ovde namera da se po ko zna koji put ponavljaju razne priče svima znane, počevši od izjave predsednika države

 

Uzaludnost mog boravka na ovoj planeti bila je očigledna. Slaveći trideset i neki rođendan spoznao sam da svako moje dotadašnje viđenje sveta predstavlja samo puku maštu. Pokušavajući da shvatim pravi smisao mog postojanja, ostajao sam bez odgovora. Sve je moglo bez mene i sve je moglo sa mnom. Svemu i svakome je bilo svejedno da li ja postojim. Onda sam krenuo auto-putem. Krenuo sam i rešio da ne stanem. Obučen krajnje obično, svakodnevno, zaputio sam se, pitaj boga kuda.

Ustanem jutros kasno, drugi dan Uskrsa, ne radi se. Upalim komp i ping ping ukljuce se svi programi, Skajp izmedju ostalih. Vidim cvrenu strelicu, znak da me je neko zvao dok sam bila odsutna. Kliknem na strelicu i izadje mi user name  Ra. Gledam belo, jer Ra je skajp ime Rase Livade, preminulog pre godinu i po dana. Klinkem jos jednom i zazvoni dvaput skajp masina , User Not Found.
Smrznem se. Naravno da ne postoji. Sama sam iskljucila kompjuter u njegovom stanu, vratila Sezamu hardver, dok sam pomagala nasoj cerki da izadje na kraj sa obavezama oko njegove smrti.
  Setim se, danas

Bezbroj, sijaset je rešenja i kada su u igri obične, svakodnevne zavrzlame ali isto tako je i bezbroj rešenja kada je vaš vlastiti život u pitanju. Najkonsekventnije rešenje je samoubistvo. Nemam nameru da navodim, takođe, bezbroj načina na koje se čovek može samoubiti ali to je doista rešenje, jednom za svagda. Smatrali mi to kukavičlukom, hrabrošću, eskapizmom... samoubistvo je rešenje, konačno i nepovratno.

Nema niti je bilo osobe na ovom dunjaluku koja nikada nije pomislila na samoubistvo. Dođete do visokog granitnog zida koji ne možete preći

Pošto je 14 godina nakon afere Balkanske ptice – za koje vreme je brojnost grlice u Srbiji opala za 30% – Ministarstvo poljoprivrede 25. juna konačno zaštitilo makar jednu od dve tražene vrste, narečenu grlicu, danas je Koalicija NVO Srbije za zaštitu ptica dobila poziv na novi sastanak, a u vezi sa, kako rekoše, „razmatranjem statusa zastite grlice Streptopelia turtur“.

Aj’ vi sad meni recite, ako je odluka već donesena, potpisana i objavljena, te tako postala pravosnažna, evo, nema ni mesec dana, šta tu još ima da se priča?

 

Gost-autor Voki Vasić

Na nasem portalu smo postavili prevod transkripta svečanog govora Steve Jobs-a diplomcima na Stanfordu prije par godina. Govor je star ali ima elemenata svakodnevne upotrebljivosti.

 

 

Hvala vam! Osjećam se počastvovano što sam večeras prisutan na ceremoniji dodjele diploma na jednom od najvećih univerziteta u svijetu. Istini za volju, nisam nikad diplomirao na koledžu i ovo je nadalja tačka do koje sam ikada dospio kada je u pitanju diplomiranje na fakultetu.

Danas vam želim ispričati

.

(ili uticaj stava na konzumiranje emocija)

Evo jednog hrvatskog viđenja:

Gost autor:  Jurica Pavičić

TOČKA APSURDA: NARAVNO DA JE DYLAN KRIV, IAKO NIJE LAGAO O STAVU HRVATA PREMA SRBIMA

Kako ovih dana čitamo, tijekom veljače ili ožujka pariški će okružni sud konačno pokrenuti tužbu protiv Roberta Allena Zimmermana, starog 73 godine, američkog državljanina sa stalnom adresom u Malibuu, razvedenog i oca troje djece.

Spomenuti Zimmerman - u širim krugovima znan i kao Bob Dylan - bit će optužen za širenje rasne, nacionalne i vjerske mržnje, dakle isto kao Zdravko Mamić.

Nisam Tomas Man ali smrt u Veneciji i smrt u Sutomoru i pored svih svojih različitosti, zanimljivosti i osobenosti, ipak su samo smrti.

U prvoj polovini šezdesetih godina, obuzela nas je manija igranja pokera. Nije bilo mesta u Titogradu, makar malo skrovitog, koje nam nije odgovaralo da odigramo nekoliko partija, odnosno onoliko dok nas neko ne bi prekinuo. Mene i mog klupnog kolegu a uz Puca najboljeg prijatelja, Gara, profesor, naš razredni, inače strastveni pokeraš, uhvatio je zanesene kako u zadnjoj klupi, bili smo najviši u odelenju, igramo poker. Istog časa nas je premestio

 

 

 

 

 

Nekima je revolucija majka, a nekima maceha.

kukusigameni je dobio šansu

 

 

 

Bio jednom jedan čovek koji je znao dve istine. Dve istine ali iste. I nikako nije mogao da se pomiri s tim da su te dve istine paralelno postojale u jednom svetu. Rešio je da traga za drugim svetom, ne bi li smestio