11. novembar 2009. | 11:55 | Izvor: Gejta

Beograd - Gej aktivista Predrag M. Azdejković proglasio je danas epidemiju pederitisa na teritoriji Srbije.

Azdejković je, na konferenciji za novinare u parku kod autobuske stanice, rekao da naredba za proglašavanje epidemije pederitisa podrazumeva obaveznu vakcinaciju svih muškaraca koji žive na teritoriji Republike Srbije (sa ili bez Kosova nije navedeno).

Azdejković je dodao da su zgodni muškarci od 18 do 35 godina posebno rizična grupa i oni će imati prednost u vakcinaciji. Prvo zgodni frajeri i sportisti. On je dodao da su dovoljne količine vakcine protiv pederitisa obezbeđene, ali se mogu nabaviti samo kod njega. Ako se na tržištu pojave neke druge vakcine, to treba odmah prijavite tržišnoj inspekciji, jer su u pitanju falsifikati. Jedine prave i medicinski testirane vakcine se mogu nabaviti SAMO kod njega. Vakcina košta 1000 dinara i vakcinacija se plaća u kešu na licu mesta. Posle mesec dana potrebno je primiti još jednu, koja košta 1000 dinara i posle godinu dana još jednu, koja takođe košta 1000 dinara. Revakcinacija je obavezna, jer u suprotnom sebe izlažete povećanom riziku od pederitisa.

Te večeri, familija se okupila oko stola, bilo je tu i nekog sveta iz komšiluka, Erža je lepršala oko stola, dodavala hranu i veselo sipala vino, ponekad i pored čaše, jer nije skidala pogled sa Tome. Svako ko bi je pogledao, makar i ovlaš, video bi zaljubljenu ženu. Medjutim, sve oči su bile uprte u Tomu koga je deda  uzdizao u zvezde hvaleći  ga i nazdravljajući mu, činilo se, za svaki požnjeveni klas, sve dok mu lice nije dobilo boju plemenite tečnosti koja se kovitlala u čaši. Sličnu boju imao je i Toma, iako je vinom jedva okvasio usta; kao da se smežuravao na stolici jer mu se činilo da su mu tek minuli dogadjaji ispisani na čelu. Duboko u grudima osećao je neki nemir a knedla u grlu ga je gušila tako da od večere jedva da je nešto okusio. Prvi put u životu prekršio je neku od Božjih zapovesti  i savest ga je stavljala na muke. Posle nije mogao da zaspi.

Majami Beach je duguljasto ostrvo, nadomak Majamija, sa istocne, okeanske strane. Mondensko mesto, Sauth Beach je relativno mali deo tog duguljastog ostrva i predstavlja centar interesovanja mnogobrojnih turista zbog lepih plaza, prelepih zena, dobrih hotela i odlicnog nocnog zivota. Tu su butici svih ozbiljnih modnih kuca. Tu je i kuca pokojnog Versacija koji je prvi nanjusio potencijal Majami Bica i doselio se. Na Majami Bicu su i najbolji restorani, najlepse zene, plaze...

    I tako. Ništa bi od one slike i ja se ne ponostime time, čak se i nekako rimuje i šubi di du. U svakom slucaju, dok ne savatam nekog (a verujte mi, kujem planove po kvadratnom metru udaljenosti od mene, praktika razbija) da mi donese da instaliram sve te džidža bidže, pošto ja jelte, koristim ovaj komp uglavnom za surf, mjuzu i pisanje (znate kakve mišiće imam, juuu, dižem a la 50 cent tegiće na svakom prstiću, svako jutro), a u photo shopu sam se zezala kada sam imala vremena. Hm vreme, šta je to? A to beše na nekoj drugoj planeti pre nego što sam ušla

U važećem Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, u članovima 2 i 3, doslovce piše:

 Član 2

Pravo na prebivalište u Republici Srbiji, u smislu ovog zakona, imaju svi građani Republike Srbije koji stalno žive na teritoriji Republike Srbije.

Član 3

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) građanin je državljanin Republike Srbije;

2) prebivalište je mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se

11. avgust 2012.

Prelazak iz zemlje u zemlju odigra se u mojoj svesti unekoliko pre nego što pređem stvarni granični prelaz između njih. Negde pred kraj boravka u svakoj državi, u jednom trenutku samo počnem da osećam neku vrstu zasićenosti i potrebu za promenom. Nebitno da li mi do granice treba još deset sati ili deset dana, u mislima sam već tamo, na drugoj strani.

7-8. septembar

Čang Mai po drugi put. Ovog puta samo na jednu noć.
Susret sa Džimom iz Novog Meksika, s kojim sam pre devet meseci u Luang Prabangu u Laosu planirala zajedničku vožnju po zemljama jugositočne Azije. To je onaj momak sa lošim smislom

Da li je vreme je da prestanemo da gledamo svoja posla i nastavimo da mirno živimo u tuđem nemaru i smeću do kolena? 

Danas je Dan planete Zemlje. Ovogodišnja tema je "Green Cities".

O skopskom sam vec pisao:JULiJA `63

Taj je bio najveći, I prvi koji sam doživeo.

A  onda je krenulo…

Mart `64, amfiteatar, krupni profesor u izgužvanom , davnobelom mantilu, sa hirurškom kapom na glavi( bila mu je zaštitni znak, verovatno mu je služila I kao šlofkapa),  snažnim , krupnim glasom, potrebnim da se anatomija dobaci do poslednjeg, najvišeg reda,  počinje da govori o srcu..

Nas nekoliko pretendenata na jedno srce koje se krilo ispod čarobnih grudi zelenooke, medenokose  princeze Jadrana gledamo naizmenično na

 Zahvaljujući anfiju i njegovoj mlađahnoj ekipi iz BG-a, u mogućnosti sam da vam, na svoje "opšte" zadovoljstvo,  predstavim 2 taze skockana video priloga sa hazart radovima:

 Mislim, svi ovi radovi su već prezentovani na blogu, ali ne u ovako efektnoj formi.

  Razmisljanje na temu karmicke krivice roditelja prema deci ...ili ko je kriv sto nam je sada ovako, a sve to u vezi aktuelnih desavanja u Srbiji. O cemu god da je rec , provlaci se tiha optuzba da smo mi , starija generacija , roditelji ove dece , krivi za vse sto danas opterecuje srpsko drustvo , jer mogli smo da uradimo nesto a nismo ili smo nesto uradili sto nije trebalo.

  Ovo nece biti poligon za optuzivanje i prepucavanje dve generacije , to nije ni moguce jer ja priznajem KRIVA SAM. Ideja je da nam naknadna pamet , koja je obicno jalova , ovog puta pomogne da vide mladi gde

Na ovom belom svetu postoje

tri (3) muškarca kojima bih bez razmišljanja ustupila

prostor na blogu.

Čak iako ne poznajem tematiku o kojoj pišu.

Čak iako to njihovo pisanije podrazumeva ozbiljne konsekvence.

Njih trojica su u tom pravu ravnopravni.

A oni su:

Daniel Day Lewis, svi ga znate, samo

ja ne znam bloguje li on uopšte. Ako ovo pročita,

neka dodje, vrata mog bloga su mu otvorena.

Coa Smor, bloger koji je ovde registrovan pre mene,

napisao par komentara i nestao.

On bije glavom o različite zidove, nema vremena sa sobom da

porazgovara, samnom još i stiže, ponekad.

On je moj stariji sin.

Ludi Pingvin, takodje sastavlja dan i noć,

sigurna sam da je ovo retka prilika u kojoj će blogovati.

Moj mladji sin:

Par koraka kako smo ušli u šumu Marija je posegla rukom ka obližnjoj grani i sa nje skinula torbu koja baš na tom mestu visila. Prebacila je preko ramena. Mogao sam da je pitam kako je znala gde da je ostavi, ali mi se nekako učinilo da je pitanje suvislo. U tom trenutku mi prođe kroz glavu kako bi torba bila na svim mestima gde smo mogli da uđemo. Bleskasto, pomislih.

Iz dubine, negde gde je moj unutrašnji glas do tada bio usnuo, probudi se i