Autor: Rodoljub Šabić

U petak uveče, po isteku radnog vremena, na elektronsku adresu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Ministarstvo finansija dostavilo je Predlog rebalansa budžeta Republike Srbije za tekuću godinu. I sadržina tog akta i način njegove pripreme i način njegovog dostavljanja potvrdili su, nažalost, neshvatljivu već godinama upornu nespremnost kreatora budžeta da odustanu od stare, štetne, potpuno kotraproduktivne prakse.
Ovakav način pripreme Rebalansa budžeta dvostruko je kontraproduktivan.

Danas oko podne, sedim u Arkadiju, pijem produženi s mlekom, pušim, rešavam ukrštene reči, jednom reči penzionerski ugođaj. Premeštajući levu preko desne noge, spazim je. I dalje debeljuškasta ali sva u crnom, kosa boje slamaplavo pa još isprana vešplavom, neugodno podcrtava crninu. Prolazi na dva metra

naslov je moj

ja ne mogu da je zaboravim kao crnku

ne mogu da zaboravim njene pretnje i zlocine

i sto kaze moj drug Milutin Petrovic

samo da vidite neku zenu kako ide na pijacu i da ne znate da je to Mira Markovic pomislili bi  ste da nesto s njom nije u redu,

Trideset drugi na listi 100 najznacajnijih ljudi na svetu, vajar Anthony Gormley, vraca ljude u kontekst pejzaza.

Prvi put sam ga videla u Liverpoolu na Plazi Crosby, 3 milje zapadno od Royale Seafood Docka. Vojsku gvozdenih ljudi zagledanih u Irsku oko kojih se provlacila plima I oseka.

Gormley-jev najnoviji rad "One and Other" mozete videti na Traffaglar skveru.

Autor: Rodoljub Šabić

Poslednjih nekoliko dana sam se sticajem okolnosti suočavao sa popriličnim brojem neprijatnih stvari. Ipak, danas sam baš zadovoljan. Razlog - danas sam Ministarstvu pravde Model zakona o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača .

Inače, potreba da se zaštite ljudi koji progovore o korupciji, kriminalu, neracionalnosti ili nekom drugom ugrožavanju javnog interesa u sopstvenoj sredini i koji, bar kod nas u Srbiji, gotovo po pravilu zbog toga prolaze vrlo loše, je tema koja me već godinama intrigira. O njoj sam govorio i pisao u mnogo raznih prilika, uključujući i ovaj blog.

Sejanje straha

Welcome to Srbistan. Za one koje nisu prepoznali, ovo je pre neka dva meseca snimljeno na Mišeluku u Novom Sadu. Ove kamiondžije postale su urbana legenda i youtube video legenda, a izvesna nemačka televizija već je došla da snimi i prilog o ovome. Ko je ovde kriv?

Niko. Ovde samo anđeo slobode još nije umro.    

Svakog avgusta, kao nekakav fles bek, vraca mi se miris pecenog kukuruza i kestenja i slika gomile ljudi koja se tiska ka ulazu niske tvrdjave. Ne mogu a da se ne setim i krvave usne koju sam zaradio kada sam doskocio sa zida letnje pozornice, udarivsi snazno kolenima u usta ali ipak ne plativsi kartu. Jos me prolazi jeza pri pomisli koliko puta sam se smrzo u toku filmskih susreta. Secam se i gledanja u tmurno nebo i bezglasne molitve

"Samo ne sada..."

Kao klinac sam uvek zeljno cekao zadnju nedelju avgusta, kada bi nam Nis ozbiljno zalicio na svetsku metropolu. Tada su se u nasem gradu odrzavali Filmski susreti koji su bili jedan od bitnijih kulturnih dogadjaja bivse i ostalih jugoslavija. Tih dana je gradonacelnik, simbolicno, predavao kljuceve grada glumcima a gradjani Nisa svoja srce. To bila jedinstvena prilika da gledamo najnovije filmove, da uzivo vidimo zvucna imena velikog platna i da se pravimo kako svakog dana vidjamo Dragana Nikolica, Tanju Boskovic, Nikolu Koju...

Znalo se da se jos od posle mora pravi strategija kako cemo da se umuvamo u najbolji bioskop na svetu pod vedrim nebom. Strpljivo smo razradjivali plan kako na jednu propusnicu udjemo petoro dodajuci je jedan drugom kroz resetke kapije, kao najvestiji sibicari. Naravno d anismo imali ni tu jednu propusnicu ali smo imali dobru volju i avanturisticki duh.

angie, dejan jovic, margos...

ok, prisecamo se tog perioda ali ja necu pisati cega se ja secam. ja imam da pitam.

sta reci onima koji se ne secaju zasto danas sviraju sirene? kako reci onima koji imaju 5 godina da treba cutati minut?

pitam jer treba danas nesto da zapisem na praznoj tabli a ne zelim da sazidam temelj iskrivljenog pogleda na svet.

volim norvesku ali ne na taj nacin. i nikako ne zelim da se danas uce bizarne pesmice

pomozite ako mozete. ozbiljno pitam

 edit:

a nisam jedini koji se pita.