Док сам се у једном будимпештанском тржном центру двоумио око избора божићних поклона за своје ближње, поглед ми паде на сат. Било је тачно 12 и 21 минут. Месец децембар, лето господње две хиљаде дванаесто. Упс! Значи, стигао је.

Једна госпођа тада рече како је заборавила наочари, па се упорно распитивала за квалитет дуготрајне новогодишње шминке. Пошто она није била једина муштерија у радњи, продавачица је сматрала да јој не треба поклањати нарочиту пажњу, па је ужурбано наставила да пакује управо пристиглу робу.

Све је то зачуђено посматрао старији господин, чија је корпа била празна.

KUPATILO i KARLEUŠA

U omalenoj sobi paralelnih zidova često dolazi do slaganja reflektovanih zvučnih talasa, a kad se nadolazeći preklopi sa odbijenim talasom, nastaje konstantan ili stojeći talas ("standing wave") većeg intenziteta od originalnog.

Ova pojava se možda najbolje može uočiti u kupatilu, gde mnogi propevaju pod utiskom da sami sebi ne zvuče uopšte loše, no za «operski

 

 

 -Čijas' ti mala?

-Mamina i tatina.

-A, odakle su ti mama i tata?

-Iz naše kuće, tamo kad krenete, a tamo su odande i baka i deka i stric Mirko i brat Srđan i stric Miša i strina Magdolna i Tanja i Aleksa....A moja Oma nije tu i ona kada dođe iz njene zemlje donese pun kofer čokolade....

-Ma, odakle su došli?

-Pa, s posla, a mi smo bili kod bake Jovanke pa smo ondak.... 

E, ovo smo ja i jedan moj ljubopitljivi - da nežna li izraza - komšija, koji je nakon drugog svetskog rata sa svojim ocem došao iz Srbije i ceo vek nije mogao

Деспот Ђурађ Бранковић (1375-1456)

Мада историја смедеревског подручја досеже дубоко у прошлост, ореол славе ставиће му последњи значајни владар на српском средњовековном престолу, деспот Ђурађ Бранковић.
 
Ђурађ Бранковић потиче из угледне велможке српске породице Бранковића, чији су преци уживали висока

 

Pijem produženi s mlekom ispred Pekinga u Vuka Karadžića, čekam da Bole sastavi jednu od svojih metalnih skulptura/skalamerija, video kroz izlog, pa da otvori izložbu. Ču’š skalamerija! Ne što bi se Boško uvredio da ovo pročita, nego što su to do perfekcije promišljene i izvedene konstrukcije, zlatarski cizelirane i umetnički a bogami i statički, opravdane. Boško spram njih i one spram Boška

Odnos države prema kulturi je tema koja ne silazi sa štampanih stranica a ima o tome i na televiziji. U tim žalopojkama prve redove zaposedaju uglavnom Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, filmsko stvaralaštvo, teatri, zaštita spomenika kulture, izdavaštvo i tako bi se moglo još nabrajati a gde državne nadležne institucije, posebno Ministarstvo kulture, ne prate svoje obaveze i ponašaju se nedovojlno odgovorno nanoseći štetu kulturi, mada im je unapređenje kulture obaveza zakonom određena. U toj priči zaboravljeni su dragoceni pregaoci, ali ne manje važni, koji svojim ličnim naporom i delovanjem pokrivaju ogroman prostor realnog kulturnog života i doprinose, možda i više od onih prvih, da kultura opstane i ne potone sasvim. Galerije, male pozorišne scene, ateljei, umetničke radionice i druga mesta gde se stvara autentična kultura i promoviše su zapostavljena i ostavljena da se sama o sebi staraju i snalaze.

 

Napisah negde da sam prestao da živim od danas do sutra, živim od danas do danas, od sata do sata, od minuta do minuta, od sekunde do sekunde. Pre mnogo godina, jednog jesenjeg jutra, sa vrha Beograđanke, Duško Radović izreče: Ko se jutros probudio u Beogradu, vec je dovoljno učinio za sebe. Margos u jednom komentaru napisa: Život bre protrčava! Intenzivno, samo intenzivno, pa makar posle provedene noći

 

1.april

Listam novine,srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

'' Ekskluzivno '' ...Predsednik izjavio da mu je Tomislav Nikolić omiljeni opozicionar ...Toma je uzvratio...'' Svidja mi se kako Boris razmišlja ''...

Srk ...

'' Premijer priznao''...'' Predsednik ne vodi samostalno politiku...za sva važna pitanja, dolazi

1. april 2020.

U Čileu još uvek nije proglašena zabrana kretanja. Ipak, pitala sam vlasnicu stana u kome sam, a potom i lokalnog žandarma kog znam preko Ane da li misle da je uredu ako odem do Nacionalnog parka. Znam da su svi nacionalni parkovi zatvoreni, ali sam se ponadala da ću možda ipak moći da prošetam oko nekog jezerca ili da se popnem na neki od vrhova, koji nisu u sastavu NP. Smetnula sam sa uma da je u Patagoniji doslovno sve privatizovano i ograđeno, te da je skoro nemoguće naći neku skrajnutu stazu koja će vas odvesti na planinu ili kojom možete

Ljudi, nemojte zaboraviti da budete srecni. Nemojte dopustiti da zaturite osmeh u nekom zapecku i da zaboravite kako on izgleda...

Bio je, kazu, najbolji student svoje generacije na Fakultetu politickih nauka, a uvek mi je izgledao nekako metiljavo i ne preterano pametan. Dobro, pomislih, izgled zna cesto da prevari, mozda je to zaista tacno. Onda se smucao pored Slobinih skuta i bio, onako, ljigav da ljigaviji ne moze biti. Zaprvo, moze, Percevic je bio za nijansu ljigaviji. Sve jedno, ljigavost mu je bila takva da su ga nazvali grocko, svinjce ili mali Sloba. A istni za volju imao je tu facu koja je podsecala na gude, a opet je bio Slobin klon, u tom fizickom smislu. I dalje je bio predmet sprdnje.

Onda je usao

Gošća autor: jednarecfonmoi

Da li ste ikad razmišljali o tim situacijama kad iz jednog događaja nastane potpuno drugi, onaj koji nije trebalo da se desi? Pisaću sada malo kada neočekivano krene u pravcu lepote. Da li samo jedan osmeh, neočekivan, u sred tenzije i svađe može da otvori potpuno druga vrata? Zamislite da se raspravljate sa nekim neznancem u vezi sa potpuno nevažnom stvari i da se odjednom nasmejete samo. Lako, iskreno, videći iznenada nešto sasvim drugo u osobi koja se sa vama prepire. Tada, u tom trenutku prepoznavanja, kao da okrećete

 

 

Jutros sam na posao došao nešto ranije nego obično. Poručio sam sebi kafu u obližnjem restoranu i počeo da preslušavam  audio zapis. To inače retko kad radim ali s’obzirom da sam juče otišao kući mnogo pre isteka radnog vremena hteo sam da se uverim da je sve u redu. Moj posao je inače jako dosadan ali dok ne nađem drugi moraću da se strpim. Pogledao sam letimično listu poziva na kompjuteru ali nije izgledalo da ima ičeg važnog.

 Ovde nema kraja inventivnosti koja je po svoj prilici genetska osobina narodna te proradi u odsudnom trenutku ...  Tako se setiše, nadošlo im, uvideše da ovde u lokalu nema šanse da se nađe iko ko ume da rešava stvari.