I'm just poor boy, nobody loves me....Lažem kao pas! Kao pas?! Opće je poznato da psi ne lažu, pogledajte ih u oči i namah ćete se uveriti u to. Dakle, lažem ja kao ja, kao čovek. A zašto lažem? Odnekud mi u moždanu svesnost dolepršale reči i melodija i nikako da ih se rešim! Izgovorim ih na glas ne bih li ih razvejao na sve četiri, svih osam strana sveta ali niš! Pored mene na stepenicama Utopije-Trećeg Beograda sede moja žena, Anica i Nina. Nina me ču pa se grohotom (ženskim) nasmeja od srca.

 Za wua,  filvasa, inner party i jos neke .... dušebrižnike  zabrinute za formu pa od te "zabrinutosti" nisu u stanju  da vide ili namerno zaobilaze suštinu. Po tome su vrlo slični, isti u stvari, kao država Srbija kada su svi dole nabrojani slučajevi u pitanju. Kao i za one koji smatraju da NVO "zloupotrebljava/manipuliše " roditelje...

U prilogu su dva teksta o skupu koji smo u okviru projekta STOP ZABORAVU odrzali 7.2.2009. kao i zvanični zapisnik sa skupa. I boldovi, ma koliko se oni  nekima ne sviđali, ima ih ovde koji smatraju da su 40 rana možda 

Vest o smrti Dejana Stankovića je odjeknula taman toliko koliko smo evoluirali, a evoluirali smo malo.

Dok sam tih dana boravio na (za mene) pokojnom Tviteru, Dejana sam branio kao kerber od napada raznih budala. Nikada nije reagovao na moje komentare jer je bio prekulturan da se upusti u takve diskusije.

Ni blog B92 se nije proslavio. Nekoliko komentara starih blogera i to je to.

Komentari na glavnoj strani B92 vesti bili su u fazonu:

"Dobro da nije onaj Deki."

"Ko je bre ovaj čovek? Šta je napisao? Šta je ovo "Tiago" između imena i prezimena?

„Ričard Rorti tvrdi: "Demokratija je važnija od filozofije". Sa ovim političkim principom Rorti faktički priprema teren za gubljenje filozofije u kulturnom relativizmu. Platon na početku filozofije kaže upravo suprotno: filozofija je mnogo važnija od demokratije. I ako je pravednost filozofsko ime za politiku kao kolektivnu istinu, onda je pravednost važnija od slobode. Velika kritika demokratske politike kod Platona je svakako ambivalentna. S jedne strane predstavlja lično mišljenje jednog aristokrate. Ali s druge pokazuje stvarni problem, naime osnovnu protivrečnost između slobode i pravednosti. To je na kraju krajeva naša današnja situacija: cena za našu slobodu, ovde u zapadnom svetu, jeste monstruozna nepravednost, unutar naših zemalja, a još više izvan njih. Filozofski rečeno, ne postoji nikakva pravednost u savremenom svetu."

 Kada je bio potreban državi Srbiji i njenoj politici (šta god to značilo) na KiM Oliver Ivanović je bio uz tu politiku (ma koliko ista bila konfuzna i neučinkovita), otuda je licemerje zvanične Srbije koja je danas potpuno imuna ili nemušto angažovana oko njegove sudbine više nego loša poruka svima koji na istom tom Kosovu i danas, uprkos realnosti, još uvek veruju u Srbiju.

Zvanična Srbija otuda bi odmah morala da insistira da se, ukoliko za to postoje dokazi, protiv Olivera Ivanovića pokrene istraga - u suprotnom Srbija bi morala zahtevati da hrabar i pošten čovek Ivanović bude pušten da se brani sa slobode.

Pismo br. 21

Dragi Vladimire,

edit

Zima je 2022. godine. Amfiteatar, recimo, onaj na Pravnom fakultetu, poluprazan. Ili polupun, zavisi od ugla gledanja. Studenti manje - više zainteresovano gledaju u debeljuškastog profesora koji staje ispred katedre i prekrštajući ruke u visini grudi nastavlja tamo gde je stao:

Priča počinje kada Hari na televiziji čuje da je ozloglašeni kriminalac Sirijus u zatvoru. Ili pobegao iz zatvora? Uf, ne znam baš... Ali, neko je u zatvoru! Elem, Hari brzo kupuje one čuvene čarobnjačke novine, Dnevni prorok, i usput saznaje da su u toku izbori za nastavničko veće Hogvortsa, ko će još biti uhapšen narednih dana, ali i koliko je dugačak čarobni štapić Lorda V, (Onog-čije-se-ime-ne-pominje).
Kada se Hari sreo sa svojim prijateljima Ronom i Hermionom, slučajno je čuo Ronove roditelje kako pričaju o Sirijusu i saznao da je on bio prijatelj Onog-čije-se-ime-ne-pominje.

Imam u vlasništu internet prodavnicu. Ili butik u centru grada. Radim u marketingu, ili sam mali preduzetnik. Prodajem sladoled. Kako da napišem efikasan promotivni oglas u sistemu ETARGET?

Zamislite da dođete u prodavnicu i pitate:

„Prodajete Apple iPod?"

Prodavačica će Vam odgovoriti:

„Imamo širok asortiman bele tehnike, foto aparata, notebookova i audio aparata"

Imaju li taj moj toliko željeni iPod ili ne? Nakon kratkog razmišljanja, verovatno ćete odlučiti da izađete iz prodavnice.

Druga situacija:

Čudićete

Razlika između

Dragi Dnevniče 2,

Evo me posle dužeg vremena opet u Americi. Dugo sam putovao i to ekonomskom klasom. Kriza je. U avionu me niko nije prepoznao. To me je rastužilo. Baš sam umoran. Nikako da se priviknem na vremensku razliku. Taman ću ovih nekoliko dana iskoristiti da obnovim garderobu. Ovde je sve jeftinije. Ne razumem zašto.

***

Imam tremu. Uvek se na ovako važnim sastancima uplašim da ću zaboraviti govor. Kako beše ide? Kosovo? Kosovo je naše. Ne damo Kosovo. Ko prizna Kosovo ispale mu oči da bog da. Dobro sam ovo sročio. Mislim da bih ove oči trebao da naglasim. Ko prizna Kosovo, tu pravim pauzu da im privučem pažnju, podignem jednu obrvu i nastavim, ispale mu OČI, to naglasim, da bog da. Odlično. Možda da skinem naočare dok pravim pauzu i onda kažem ispale mu oči. Može. To ima da ih obori s nogu.

***

Ovi sastanci su tako dosadni. Samo nešto trabunjaju i nikako da opet dođe red na mene. Sutra neću da dolazim. Ne mogu. Boli me glava. Nadam se da niko neće primetiti da me nema.

***

Moraću posle ove flašice da napunim vodom i vratim u mini bar. Ne pada mi na pamet da ovoliko plaćam vodku. A i neću da ovi Amerikanci pomisle da sam alkos. To bi jedva dočekali da me opanjkavaju u medijima. Gde li sam stavio noćnu kremu? Nigde je nema. Sigurno je ukrala sobarica. Sutra mi je slobodan dan, idem u šetnju. Da obiđem grad. Samo da se ne izgubim kao prošli put. Srećom da sam čipovan pa me brzo našli, inače hteli da me siluju u onom Greenwitch Villageu. Tamo više neću da idem.