Nekako se premijer Cvetković sinhronizovao sa mojim prošlim blogom glede interesnih stopa i politike marži finansijskih institucija u Srbiji. Jednostavno i glasno je izrazio svoje neslaganje sa trenutnim stanjem i praksom stranih banaka u Srbiji da imaju višestruko veće marže nego u zemljama odakle potiču. Ostaje da se vidi šta će se preduzeti da se ova poplava bankarskih  marži i interesa zaustavi i vrati u normalne finansijske tokove. Pohvalno je da se situacija prati i poredi sa zemljama u okruženju, a takođe i sa matičnim zemljama banaka koje operišu kod nas. Sve ovo bi trebalo da se radi najmanje sedmodnevnom učestanošću i da bude pristupačno, prvenstveno on-line i sa ponekom mesečnom brošurom za građane koji nemaju pristup Internetu.

Kada neko , kao na primer zdravstvene ustanove, napravi dugove u odnosu na dobavljače roba i usluga , a taj neko je u , zvanično, državnoj službi uvek se pojavi neki pijani baron iz vlade i kaže 'Mi to plaćamo'. Sve je to u redu ako bi se zanemarile neke sitnice kao što je da to u stvari plaćamo ti i ja i još nekoliko hiljada , ili miliona (optimista sam, takva mi narav danas) kroz poreze i doprinose. Zaboravi se i da postoje družine i pojedinci koji državi, u tu kasu iz koje se 'plaćaju dugovi', ne plaćaju ništa. I za koje se prave 'programi' da mogu dalje da prežive. Oni ne brinu znaju da će uvek njihove dugove na tebe i mene da prebaci neki pijani baron.

... dragi šefe, svi ovi građani odoše tamo na ulicu kod filozofskog ... izgleda da ova vaša namama sa vitaminskom gmo naprednom šargarepom nije više toliko u fazonu ... pa da li da menjamo povrće ... 

Rešenje problema naše ekonomije se može sažeti u dve reči: štednja i reforma. Najbolji oblik štednje je smanjenje državne administracije i ukidanje nepotrebnih državnih projekata/potrošnje političara željnih promocije. Evo na primer, kompletna pokrajinska administracija je potpuno nepotrebna državna administracija i njeno potpuno ukidanje bi imalo ogromne pozitivne finansijske efekte. A niko ne bi ni primetio da ih nema osim njih samih.

 
amon duul

Autor: Rodoljub Šabić
Ove godine na Globalnom indeksu percepcije korupcije (CPI), Srbija je na skali od 1 do 10 dobila ocenu 3.5 i deli 78-84. od oko 180 rangiranih zemalja. Ocena koju smo dobili, naravno, daleko je od prve prolazne - 5.0, i rezervisana je za zemlje u kojima, kao što rekosmo korupcija predstavlja izuzetno ozbiljan, sistemski problem. Mesto na rang-listi delimo sa Kolumbijom, Lesotom, Peruom, Tajlandom i Grčkom. Dakle, prilično je očigledno, sa zemljama koje hronično i poslovično "ne bije" dobar glas kad je u pitanju korupcija. I ako se izuzme BiH, iza smo svih

Autor: Rodoljub Šabić

Pod naslovom „Prekršajni sud štiti direktore i ministre“ jedan visokotiražni dnevni list danas piše o tome da je iz Prekršajnog suda u Beogradu posle skoro godinu dana od pokretanja postupka „izašla“ prva presuda protiv jednog iz grupe direktora republičkih direkcija i uprava, protiv kojih je Poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti još početkom godine, nakon sprovedenog nadzora podneo zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka zbog neizvršavanja elementarnih obaveza utvrđenih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

  Da citiram ja Ms Milić od  letos: jebe mi se s kim će Vučić i isti. Evo šta sam, između ostalog,  tom prilikom napisala:

MISLIM, DA USVAJAM U SKUPŠTINI SSP SA EU SA RADIKALIMA KOJIMA JE RATKO MLADIĆ HEROJ, A DA EU NI PRELAZNI SPORAZUM MOŽDA NECE DA NAM ODMRZNE UPRAVO ŠTO TOG ISTOG MLADIĆA NE HAPSIMO VIŠE. Pa ni  pokojni Jozep Heler ne bi bolje.  Nadam se i da neko iz  EU cita ovaj blog. Svi su isti. I dalje. Radikali, mislim. Danima mi pada roletna na oči od toga što čak i „moj“ Danas i-ili  ljudi koje cenim spekulišu da li je Toma reformator u povoju, potencijal za "pacifikaciju" malte ne za deradikalizaciju Srbije. Na osnovu čega tačno!  Fala bogu Danas dođe sebi danas pa napisa da  sukob u SRS nije  ideološki već oko kasice prasice.

Foto: Mira Zdjelar

Pre petnaestak godina, jednog bečkog 24. decembra uveče, pitali smo se šta da radimo mi koji smo bez porodica, bez predbožićnih rituala, mi koji nemamo nameru ni sami da jedemo kod kuće, ni da idemo na ponoćnu misu. Bilo nas je troje; ja, jedan moj prijatelj koji je jednog leta osamdesetih došao na mesec dana iz grada Bowling Green u državi Ohio da predaje engleski u Salzburgu na mesec dana, i do dana današnjeg ostao da živi u Austriji, i jedna moja prijateljica rođena gde i ja, a koja sada živi u Americi, koja mi je tada bila u poseti. Otišli smo u kafanu u kojoj sam vrlo često obitavao za vreme svog života u Beču, Adlerhof, u 7. Bezirku (gradskoj opštini), u ulici Burggasse broj 51, čije se ime sa ulice ni ne vidi. Jedino što se vidi jeste fasadna lampa sa reklamom za malo poznato Schnaitl pivo.

.

Jutarnja etida o ravnopravnosti i toleranciji i o onoj multikulturalistici ... ovde samo o lišću ali kad je reč o te tri stvari iliti pojma u etidi prilika je da se samo malo podseti da treba ostaviti na miru poslastičare ... šampite i saher torte nisu etnički ili drugačije opredeljeni ...  

Autor: Rodoljub Šabić

Malo pre sam završio razgovor sa republičkim javnim tužiocem, Zagorkom Dolovac. Povod za taj razgovor bili su, nije teško pretpostaviti, zahtevi o kojima sam pisao u prošlom postu, a koje je zamenik javnog tužioca iz jednog Višeg tužilaštva iz unutrašnjosti (Vranje), uputio na adresu jednog velikog operatora mobilne telefonije (Telenor), povodom čega je operator zatražio mišljenje i zaštitu Poverenika za (informacije) i zaštitu podataka o ličnosti.
Taj zahtev postavljen na način i u tonu primerenom pizza delivery service-u, ali potpuno

 gost autor: dr zurin otac

Neki siromašak danima sjedio skrštenih ruku  razmišljajući  kako da se ratosilja bijede i siromaštva i prehrani čeljad, ali nikako da  nađe rješenje niti, pak, da ga ko upita: „Aman, bre, čovječe! Što tu danima sjediš – koji ti je đavo?“

 Znate već, četvrtak... BTW, danas malo idemo van Skandinavije - svuda se raširili ti Evelonci!

  O MUDROSTI I SREĆI

Sledećih dana vreme se pokvarilo pa su stanovnici vilinske šume većinom provodili vreme u pećinama i toplim kupatilima uz priču i duge zabave. Kju je stalno bio sa svojim izabranicama i istinski je prionuo na pravljenje planova za budućnost. Nazz mu ponudi svoju pomoć oko kuće koju je planirao da izgradi. Vilin-kraljev sin je to prihvatio iako je znao da ovaj to radi kako bi bio bliže novim vilama čiju put još nije okusio, jer i pored svega, on je ipak bio najveštiji graditelj u Astaru. 

Un je, izgleda, podlegla flertu sa njim, tokom narednih dana, dok ga je Frija glatko odbila pa čak i ismejala. Iako je Nazz bio prelep i snažan vilenjak, koji se trudio oko nje kao da je kraljica, ona jednostavno nije mogla da legne sa nekim ko ne voli njenog Kjua i njenu novu prijateljicu, Tis. Friji se to činilo kao izdaja onih koji joj nešto znače. I pored onolikih moralnih pridika koje je njoj i Kjuu držala na početku njihove veze, Un nije imala te skrupule.