Mrzim uputstva za upotrebu. Iz dna duše. Zato ih nikada do kraja ne pročitam. Ne čitaju ih ni oni što ih pišu. Ali ovo uz, danas, kupljen aparat za pečenje hleba, me više no obradovalo. Novi kućni aparat, za uspešno narastao hleb, pretpostavlja prethodni seks vlasnika.

Sve je počelo tako što je naš Prestolonaslednik, odlučivši da iskontroliše svoje gabarite (100 kg x 1,98 m), otklipsao u obližnju filijalu

Hoćemo li saznati da je čovek uredno hranio golubove po Kališu, pecao, okopavao bašticu, bio poznati travar i pisao na Blogu b92, pitajući se "Kada će konačno biti uhapšen najtraženiji begunac"?

Dom omladine Beograd, nedelja, 20. mart, sa početkom u 14 časova!

Prijatelji, približava se! Još sutra, imamo jedan dan za pripreme, onda jedno prepodne i cilj je tu! Ovaj blog je zamišljen da odgovori na nekoliko pitanja i da postavi jedno ali bitno pitanje. Da krenemo od odgovora, u ovom slučaju u pitanju je svođenje računa šta je do sada postignuto, a to svođenje, kako saldima dolikuje, treba da bude popisano.

Krenuću od spiska onih koji su nas podržali:

1. Veliki broj medija je obavešten i pokriće našu akciju, kako pisani tako i elektronski mediji. Kuća, koja je domaćin ovog bloga, prednjači u toj podršci. Na TV-u stalno ide kajron sa informacijom, teletekst, internet sajt, radio.Kolega Nikolic777 će u komentaru bolje da izvesti o tim naporima.
2. Isprintovani su posteri koji će biti okačeni po DoB i jedan veliki poster na na pogodnom mestu. U tome nam je svesrdno pomogla firma Big Print.
3. U toku su dogovori sa jednom domaćom firmom, koja osim podrške za akciju ima i zavidne količine papira, koji je pogodan za pravljenje ždralova, čine se napori da stigne na vreme, ovim putem im najiskrenije zahvaljujemo.
4. U toku je štampa 1000 flajera 20x20 cm sa našim Pobednikom (pomoć štamparije Colorgraphics,) koji će biti deljeni na mestu događaja. (Ideja je da posle upotrebe, tj čitanja - flajer postane ždral. Na licu mesta.)
5. Veliki broj javnih ličnosti potvrdio je svoj dolazak i učešće u akciji.

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskog dima počeće da se primenjuje od četvrtka, 11. novembra. Ovim tekstom želim da apelujem da od primene ovog zakona budu izuzete - dečije bolnice, tačnije prostor van samih zgrada!

Na žalost, ako ste iz uvoda pomislili da je reč o satiričnom tekstu, grešite. Zakon je u bolnicama počeo da se primenjuje još pre nekoliko meseci, a odnosi se na ceo bolnički krug, znači i ispred istih. 

U poslednjih nekoliko godina sam upoznao mnogo hrabrih i požrtvovanih majki koje se trude da osposobe svoju decu za život. Suočene

Kad bi ovog časa pukao, prsao, odšetao u nigdinu naš sunčani sistem, zvuk njegove gitare bi nastavio da se prostire Kosmosom, Svemirom, Vasionom! Mnogo je odličnih girarista rokenrolisalo, mnogi su i danas iako matori na sceni ali jedan je i jedini JIMI!

Ljudski afiniteti su čudo neviđeno! I nije se dobro upetljavati u njih bez Arijadnine niti . Posebno je škakljivo ako niste Mucije Scevola, turati ruku u

Jedina prava ljubav je ljubav prema Bogu, izričiti su crkvenodostojnici svih crkava a pre svega Katoličke i pravoslavne provenijencije. Iako nereligiozan, sklon sam prihvatiti ovakvo stanovište ali nekako ne do kraja, jer mi na pamet padaju rječi Gospoda našeg Isusa Krista: Voli bližnjeg svog kao samoga sebe! Voleti, ljubiti, ljubav, daklem, prema Sinu Gospodnjem, je takorekuć jedna od vrlo značajnih sugestija ako ne i zakona koje je propisao.

Sveti Avgustin, inače meni neomiljena osoba, za divno čudo, izrekao je nakoliko veoma prihvatljivih misli o ljubavi:

Neću da lamentiram nad prošlim vremenima, kada su Novosađani, i Vojvođani uopšte, poistovećivani sa maskotom Lalom, koji sluša tamburaše i jede sataraš, rinflajš, bećar paprikaš, šnenokle, i crnim vinom farba brkove, dok su preko Save jeli gotovac, cicvaru, kajmak, jagnjeće sarmice, prebranac, i pili žutu osu.

A onda smo mi Vojvođani, naročito mi u Novom Sadu, u oktobru 1988. godine, pre bezmalo 25 godina, naglo shvatili koliko su zapravo po nas zdrave bakterije Streptococcus thermophilus i Lactobacilus bulgaricus, i počeli da pijemo jogurt. U revolucionarnim razmerama.

Част ми је што сам у прилици да објавим занимљив чланак нашег блогоколеге Шмуа, одраније познатог читаоцима овдашњим. :)  

https://www.youtube.com/watch?v=2booy9cMBE0

Devojke iz osmog su me ignorisale prirodnom nemarnoshcu koje one neguju za dechake svojih godina u ranom pubertetu.  

U mom sluchaju je bilo josh gore. Za devojke iz osmog nisam postojao. Krenuo sam u shkolu rano, nisam imao ni punih shest, i bio sam uvek u nekom drugom filmu. Dok su ostali dechaci skupljali slichice, ja sam igrao klkere, kad sam preshao na slichice, oni su preshli na muziku, kad sam pocheo da slusham muziku, oni su pocheli da idu na zhurke. Godine emocionalnog kaskanja.

Ali devojkama iz sedmog sam bio osmak kao i svaki drugi. Bojanu sam upoznao

Aleksandar Makedonski. Karavađo. Platon. Čajkovski. Prust. Sergej Ajzenštajn. Vagner. Leonardo da Vinči. Endi Vorhol. Ričard Kromvel. Galijano. Imperator Hadrijan. Almodovar. Oskar Vajld. Đani Versaće. Leonard Bernštajn. Virdžinija Vulf. Tenesi Vilijams. Dejvid Bouvi. Keli Mek Gilis. Martina Navratilova. Elton Džon. Džoan Kraford. Lord Bajron. Goja. Marlon Brando. Sirano de Beržerak. Simon de Bovoar. Rok Hadson. Džordž Majkl. Marlena Ditrih. Kol Porter. Džoan Baez. Dženis Džoplin. Vladimir Horovic, Montgomeri Klif. Fredi Merkjuri. Riki Martin. Volfgang Joop. Semjuel Barber. Bendžamin Briten. Džon Gilgud. Rudolf Nurejev. Džodi Foster. Žan Pol Gotije. Ian Mek Kelen. Kristian Dior. Lorens Olivije. Ginsberg. Džon Šlezinger. Iv Sen Loren. Mikelanđelo...............................................................................................................................................

Ovaj svet bi bio siromašniji bez njihovih srca boje duge.

Malopre naišao na ovaj interesantan tekst koji je B92 preneo na svom sajtu pa pozivam blogere da razmenimo mišljenja na ovu temu:

Beograd -- Ako ste rođeni između 1978. i 1984. godine pripadate takozvanoj izgubljenoj generaciji, piše Press 

Svi proračuni domaćih i svetskih stručnjaka ukazuju na to da će te generacije nepravedno imati znatno teži život od ostalih - nikada neće živeti životom koji su makar okusili njihovi roditelji, a do kraja života plaćaće danak ekonomskoj krizi i vraćati kredite u koje su se ovih godina uvalili.

E, sad mi je dosta! Ovo je priča koju sam ostala dužna Krugolini Borup, Majci Hrabrost koja se borila da se ne ponižavaju majke u Srbiji.

U skladu sa najavama globalnog otopljenja, u Sloveniji trenutno vlada ledeno doba. To znači da vojska ne tako udaljenim krajevima dotura hranu, čak i u delovima glavnog grada i njegovoj okolini brojna naselja još uvek nemaju struju. Polovina puteva izgleda kao skijaška staza, a druga polovina se od zapalog snega ni naslutiti ne može. Mada, sneg više manje, problem je led, jer već danima pada takozvani žled, ledena kiša koja sobom u led sve okiva. Naravno da od težine leda se krhaju grane, prelama drveće, i pod sobom lome sve na šta padnu, a obaška se lede dalekovodi, što je tek bukvalno mrak. Sve to bi ipak bilo već viđeno da nemamo situaciju sa divljim zverima u Ljubljani...

Pre neko veče na, do jutarnjih časova, ugodnoj i prijatnoj sedeljci i druženju, razgovoru i ćaskanju, nekako stigosmo i do teme: Kafane. Kad dođoh do reči, ispričah kako smo šezdesetih godina, moj ćale i ja krenuli u celodnevnu nabavku svega i svačega a zbog predstojeće Nove godine. Kola je parkirao negde kod Pravnog fakulteta a onda smo se desnom stranom Bulevara uputili ka Smederevu! Za sobom smo ostavili Grgeč, Domovinu, Orašac, Starca Vujadina i klipsali sve tramvajske okretnice na početku smederevskog puta.

Na ruskom jeziku (koji je na Pamiru osnovni alat u survival kit-u jer ima ulogu engleskog u Indiji - omogucava da se sporazume sav onaj tamo saroliki plemenski svet koji govori razlicitim jezicima i dijalektima) rec "proliv" ("proljiv") znaci "moreuz". A "ponos" ("panos") na ruskom znaci "proliv". Ova zvcka, koju sam zajedno sa drugim nepotrebnim stvarima zapamtio jos tamo negde u osnovnoj skoli, bila mi je u mislima svaki put kad sam trcao do klozeta u Murgabu. Drugim recima, u Murgabu sam se osecao kao veoma ponosan covek. Nisam doduse bio jedini - izgledalo je da iz nekog razloga u selo