Nije mi namera da vam držim čas iz Geologije, Petrologije, Mineralogije, ne, ovo je Something Completely Different . Kamenja ima svakojakog, o tome vam ne moram pričati ali kamen je odavno uleteo i u narodne izreke i mudrolije na primer: Kamen spoticanja ili Pao mi je kamen sa srca ili Kamenog je srca, čekaj bre, umal da zaboravim The Rolling Stones, pa Njegoševa: Udar nađe iskru u kamenu, bez njega bi u kam očajala, ....... Kamen po kamen palača, ima toga ohahaj ali ovde će biti reč o Ludom kamenu.

Stati na

 

     Bližio se moj rođendan i Meri je rešila da mi kupi poklon. Prvo je htela da to bude iznenađenje,ali me je na kraju ipak pitala šta bih ja želeo. Iz zezanja sam rekao ; " Mačo gaće". Iskreno rečeno nisam bio siguran šta će to da znači, ali sam znao da kao i svaka žena voli da obilazi prodavnice. Pa zašto da joj ne učinim tu malu radost?.

Ako bi sutra bili izbori, koga biste birali?

Zamislimo da imamo tu srećnu mogućnost da sastavimo novu vladu Srbije od kvalitetnih ljudi kojima želimo da damo mandat da nas zastupaju. Počev od predsednika, preko premijera i ministara - koga biste birali?

Ja znam koga ne bih, i tu je kraj mog svekolikog znanja. Prilično zabrinjavajuće, zar ne?

Setila sam se vica koji je kružio krajem osamdesetih:

Pričaju Jugosloven i stranac i Jugosloven kaže: „Ako nas neko napadne, mi ćemo biti jedinstveni u odbrani zemlje!", a stranac ga pita: „A ako vas niko ne napadne?"

E, sad mogu da dopišem vic: ako nas niko ne napadne, mi ćemo birati manje zlo.

 

Za sve zemlje istočnog Jadrana (i/ili zapadnog Balkana), 2008. će biti značajna godina. Slovenija će 1. siječnja postati prva nekoć socijalistička zemlja koja će predsjedavati Europskom Unijom. Slovensko predsjedavanje bit će u  polugodištu u kojem će se pokušati riješiti i kosovsko pitanje – iako to pitanje, zapravo, nema konačnog rješenja, jer svako ‘rješenje' stvara nove probleme. Slovenija je već najavila da će raditi na daljnjoj europeizaciji Balkana. Poput Austrije i Grčke, i Slovenija sebe vidi kao mogućeg 'sponzora' post-jugoslavenskih

Evo, kako kaze Anonimni_autor, bas prigodnog dela za danasnji praznik. U prevodu, poslednji deo ove glave.

Pred jutro naiđe oluja koja samo što nije rasturila Gvildinu krovinjaru. Grom rascepa jedno od dva drveta na malom ostrvu, na svu sreću ono koje je bilo malo dalje od kuće. Tu Angarada dobi histeričan napad straha. Tvrdila je kako je moćna veštica kao Gvilda mogla u sebi da baci prokletstvo na njih dve, još dok su se tukle sa njom, i da će im sada nebo zaista pasti na glavu.

Frija se, na te reči, zaceni od smeha, što donekle smiri njenu novu prijateljicu. Ipak joj je dopiralo do pameti kako se jedna vila bolje razume u magiju od nje. Naravno, nije izbegla da je tamnokosa vidarica ne zadirkuje oko toga čitavog narednog dana. Frija joj je govorila da nije ništa bolja od divljih Iraca. Zatim je po veštičinoj kući tražila neotrovnu boju da joj ofarba kožu u plavo. Tako je Angarada upoznala i onu lošiju stranu Frijinog karaktera.

U savetu, koji se ovaj put sastao, jako se opažao nedostatak one veoma potrebne stvari, koju prost svet zove smisao. Uopšte uzevši mi nekako nismo stvoreni za parlamentarne zborove. Na svim našim zborovima počevši od običnog seljačkog zbora pa do svih mogućih učenih i drugih zborova, ako se u njima ne nađe jedna pametna glava koja će upravljati celim zborom, onda vlada neopisana pometnja. Čak vam ne umem ni kazati zašto je to tako; vidi se svet je takav; samo polaze za rukom oni zborovi koji se iskupe radi pijanke ili gozbe, na primer; ....... A na sve to dobra je volja, bogme u svako doba tu.

update

 

 

 

 

 

Pisala sam o vazduhu i

Vodi

O crnom i

Plavom i da volim šetnje stazama koje smo pravili od starog papira

 

 

          Marija me moli da dođem u šumu, Šumarice, nema teorije, kažem, da se uhvatim za tu strunu, za slamku spasa, da tebi nije tvog glasa, Marice, i ti bi strunula zaglavljena u stelji, sve na kraju strune. Kaže znam za tvoju familiju oni znaju šta tebi nedostaje ali ja znam kada stvarno dosta je

            Kišni čovek koji pleše oko grada dao mi je u ruke dve flaše. Kao neiskusni petak pomešao sam pića i sada bolje da me nema. Jedno je bila klekovača od koje sam kao poklekao, drugo je bila obična brlja od koje sam počeo da brbljam i brljam. Srljam u svoj kraj i usta ne zatvaram, ljudi su postali ružniji, petak je, draga

            Gidra je delovao sluđeno kada sam ga pitao zašto i dalje glumata, kaže proklet da sam, on je dasa, dvesta kila vetrova je primao na prsa, dnevno. Rasuo se na komade kada sam mu dokazao da i njega vreme može da pokrade, zaborav iz kog se ni ti ni ja nećemo izvući, prati me od Beograda i čeka me kući

Šta mislite, koliko dete staro recimo tri meseca može da izdrži bez hrane? Da li bi moglo dva dana? A bez pelena? Neću da pišem o ceni pelena u Srbiji, mada bih mogao i o tome. Ali zanima me mogu li jedne pelene da izdrže 24 sata, recimo. Porodilja čeka platu, ali država kasni sa isplatom. 

Seka je, jeste. I šta ima veze što kasne primanja porodilja, dečiji dodaci i druge isplate koje idu preko "Ljajićevog ministarstva" (nije tu Ljajić kriv, njegovo ministarstvo poslednje dobija novce od ministarstva finansija).

Kako to da prosvetarima i medicinskom osobolju ne

Poplave uzrokovane „Tamarom" ljutito ciklonski nastrojenom nad Balkanom i tako velike da nema nijednog dovoljno starog koji bi se setio kada nešto slično beše ovuda. Desilo se i onda na brzinu, preko noći, grade nasipe da spasu šta se spasti može, sele ljude na bezbedno jer je voda u gradovima stigla do visine koja ugrožava živote. Premijer ide okolo i kuka da je ovo sve strašno, širi beznađe i strah umesto da pokaže kao vođa da ima nade i da će se nevolja prebroditi i slika se u ulozi neposrednog spasioca ili doturača namirnica i drugih potrebština umesto da sedi na komandnom punktu i komanduje, kontroliše, predviđa I organizuje. A hiljade ljudi po sportskim halama ili već gde čekaju da voda ode iz njihovih naselja pa da se vrate i počnu obnovu tamo gde se to može a gde ne da vide kako će u novi život da krenu.

Autor: Rodoljub Šabić

Na današnji dan pre 20 godina, 8.aprila 1994. godine, ubijena je Dada Vujasinović.
Stvari koje su se od tada dogodile ili, tačnije rečeno, nisu dogodile, navode me na pomisao da, nažalost ima smisla još jednom ponoviti post koji sam na ovom istom blogu objavio u avgustu 2010. Zvao se: "4x4 GODINE (SLUČAJ D.VUJASINOVIĆ)", a glasio je:

"Vest koju su mediji upravo objavili, da će Više tužilaštvo u Beogradu sledeće nedelje početi sa revizijom slučaja smrti Dade Vujasinović, podsetila me na to da se nekom čudnom koincidencijom vesti o ovom slučaju u medijima pojavljuju na otprilike svake četiri godine.

Od genocida, preko poezije do tihovanja i makrobiotike i nazad. Hapsenje Radovana Karadzica, pesnika sarajevskog, otkrilo je na trenutak svu nebuloznost naseg drustva, haos unutar njegovog vrednosnog  koordinatnog sistema.

I van ovih najociglednosti, nase drustvo zapravo vrvi, kipti i preliva od nelogicnosti i kontradiktornosti i to toliko da mislim da bi nam drzavni moto bez problema mogao biti Contraditio in adjecto!

Evo jos jednog lepog primera primenjenog ludila!

 

Ljubica je bila majka mog oca i po sili bioloških zakona, moja baba. Bila je to umna ali hladna, proračunata i sebična  žena. Ne sećam se da me je ikad poljubila ili pomazila. Pre je moglo zasjati sunce u ponoć nego osmeh na njenom licu. Lice joj je bilo maska mrzovolje i nezadovoljstva. Sve što je radila a morala je i to ponekad, radila je kao od bede, preko volje, otaljavala ga.

 

U svom ranijem tekstu na ovom blogu, bio sam prilično pesimističan u pogledu posljedica koje bi eventualno priznavanje Kosova kao nezavisne države moglo imati za političke prilike u regiji, te šire – za samu Evropu.  

Nažalost, nisam manje pesimističan i kad se radi o posljedicama za unutrašnjepolitičke prilike u samoj Srbiji. Priznanje Kosova, naime, već je u ovih nekoliko dana toliko osnažilo poziciju srpskog nacionalizma, da je on gotovo automatski postao dominantni javni diskurs – kome će se i u budućnosti biti sve teže suprotstaviti. Srpski nacionalizam, koji