Evo sedim i cekam obracanje direktora CERN-a Roberta Ajmara.

Treba da saopsti sta se desava, ali na zalost to radi na francuskom (neka glupa cernovska logika da naucnici ovde treba da pricaju francuski). Srecom ima slajdove na engleskom pa neke stvari mogu da procitam, a primetila sam i sefa koji prica francuski u publici, pa ce da mi kaze zakljucke ukratko.

Moje skromno poznavanje francuskog za sada shvata da trenutno prica o opstim stvarima.
Posle uvodnih napomena, opisao je uspesan start projekta 10 septembra, kada su sve operacije, od ubrizgavanja snopa,

Ocekivano - sledi dvoboj...

Pozdrav svima i od mene i od Autora, 

 

Čovek u pozlaćenom panciru, htede da ustane, ali ga sveštenik zaustavi pokretom svoje mršave ruke. On uzdahnu i reče:
- Naš je zadatak da zabludele ovčice vratimo na pravi put, a ne da ih kažnjavamo; mada bi to, u ovom slučaju, bilo pravedno. To može da učini samo Bog! - brzo se snašao sveštenik.
- Zato sve zabludele ovčice šaljete pravo kod Boga, da im odmah sudi, kao da ne verujete da će ih ista sudbina snači i posle prirodne smrti. Verovatno je vrlo zaboravan, taj vaš Bog, kada morate toliko da mu pomažete - odjednom se oglasi Un.

- Jes vidla? Prodaše Kosovo.

- Joj, Ružo, man me, šta si navrla sa tom politikom, ređaj ta jaja na kutiju, viš da ne vredi, da se ja nerviram...Ej, a di nam je ova od preko sa čarapama iz Rumunije?

- Prodaše, prodaše, banditi, približava se užurbano deda sa mesnim prerađevinama iz Mađarske, koji od dolaska sa Kosova tako izdržava porodicu. Utorkom ide u Segedin i onda ceo komšiluk može da kupi sir «Medve», nešto slično «Zdenki», kulen, sušene

 

Ranije, prvi broj nekih novina izlazio je u poslednjoj nedelji tekuce godine. Tako je sledeci broj mogao da bude "stara kajla", broj 2, godina izlazenja II.

Po tom rezonu, meni  je godina na blogu b92, treca.

Blog je pronasla moja cerka, kaze-vidi, ovde sve pricaju o politici, gori su od Tebe.

Radoznao da vidim koji su to gori i od mene, pocnem da citam i navucem se. Ima prica i van politike, bio sam potpuno zbunjen nekim pricama u kojima se stalno pominje neki  "ZMU", moj zmu ovo, moj zmu ono, kakav li je to kucni ljubimac za kog nikad nisam cuo a tolike

Autor: Rodoljub Šabić

U subotu je kod Terazijske česme pod nazivom „Skockajte budžet", trebalo da bude održan jedan zanimljiv „heppening". Nevladine organizacije Pro Koncept i BIRN Srbija želele su da zainteresovanim građanima daju mogućnost da ubacivanjem odgovarajućih listića u 25 kutija koje su predstavljale definisane prioritete rasporede 656 milijardi dinara, odnosno iznos budžeta Srbije. A po okončanju akcije rezultati bi bili objavljeni i stavljeni na raspolaganje zvaničnim kreatorima budžeta. Prepoznatljiv cilj akcije je bio to da se, bar na simboličan način,

Iz jučerašnje emisije...Šta je sPorno ...

 

I'm sitting alone, singing to Moon.

He just smilin' on my sad night tune.

Night is so quiet, my song even more.

But I am not alone as I was before.

Moonpower in midnite hour, keeps me alive through hard night 

 

 

 

http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/ 

 Nastavak prve glave. I nemojte da se stidite, slobodno komentarisite. :)

 

Možda zvuči neverovatno, ali Geltazar je već petinu veka sedeo sam na smaragdnom tronu, pošto ga je njegova izabranica, carica Oranda, majka prinčeva Gelina i Kotala, i princeze Hele, napustila odrekavši se pritom svih imperijalnih prava i titula. Da bruka bude veća, javno je objavila da više ne može da sedi sa dosadnim elfom koji već četrdeset godina nije izašao van svog dvorskog kompleksa.

Da li je efekat društvenih seksualnih inhibicija sličan zagađenju? Da li bi ohrabrivanje promiskuiteta bilo dobro za društvenu zajednicu?U zbirci kratkih eseja Stevena Landsburga, inače autora kultne knjige Armchair Economist (1993), pod nazivom More Sex Is Safer Sex (The Unconventional Wisdom of Economics), autor otkriva ekonomske uzroke i suštinu pojava veoma bithih za naše živote.  Na početku knjige on pokazuje da ako bi seksualno suzdržljiviji ljudi počeli da vode ’’raskalašniji ‘’ život, čovečanstvo bi se suočilo sa manjim rizikom od seksualno

Odmah po povratku u Njujork poređao sam sve činjenicie koje sam znao o Fosteru. Nije ih bilo mnogo. Dr Harvi Foster, mladi i perspektivni naučnik, istraživač na Masačusets tehnološkom institutu, iznenada odlaže zajednički odmor sa svojom prelepom devojkom Rut Gerhart i prijateljima radi učešća u radu ekspertskog tima i odlazi u Vašington D.C. Sa Nilom Džonsonom, zamenikom federalnog tužioca, pukovnikom Kuperom, pilotom veteranom korejskog rata,  dr Dejvidom Rosom, psihijatrom i sudskim veštakom, dr Teodorom Litovicom, profesorom teologije i psihologije i Džejmsom Toflerom, šerifom okruga MekHenri, iz Vašingtona odlazi u psihijatrijsku bolnicu St.Paul, a zatim u Vestroud, okrug MekHenri, Severna Dakota. Vraća se u Boston daje otkaz u MIT-u i napušta svoj stan. Neutvrđeno vreme boravi u Beogradu, verovatno zbog istraživanja Tesline naučne zaostavštine, što se može posredno zaključiti iz razglednice upućene Rut. Fosterov nestanak 1963.godine zagonetan je samo za njegove studente, saradnike i prijatelje sa MIT-a i naravno za njegovu devojku Rut Gerhart. Međutim, pet godina kasnije za njim tragaju i agenti FBI. Šta se događalo sa Fosterom u tih pet godina, gde je bio, šta je radio i gde je sada, pitanja su na koje moram naći odgovore. Traganje za uzrocima misterioznog masakra u Vestroudu postepeno se pretvorilo u traganje za Fosterom. Boston, Vašington D.C, Sent Paul, Vestroud, ponovo Boston i Beograd jesu sigurne tačke na putanji kojom se kretala naučnička zvezda dr Harvija Fostera. Prema raspoloživim podacima do Fostera su vodila dva moguća puta. Prvi je vodio preko FBI, jer je očto da su tamo znali gde je Foster bio u periodu od 1963. do 1968.godine. Drugi put je bio pokojni Tesla i njegovo naučno nasleđe. Veća verovatnoća da ću nešto saznati o Fosteru je bio pokojni Tesla, nego vrlo živi FBI. Zato sam se opredelio da idem tim putem.     

 

One of the benefits of having two homes is being able to look at life from different points of view. My favourite pass time is putting Serbian approach under scrutiny of English psyche and another way around.

Ever since embracing life on the dump island, I have been admiring English sense of charity. While I head straight for hedonistic retreat of Mediterranean coast, two of mine English friends spend their entire summer holiday in Nicaragua helping locals with issues of everyday life.

 

Nešto razmišljam ovih dana...ako apstrahujemo ovoga puta Jugoslava Ćosića i Mišu Stojiljkovića, najvažnije emisije na RTV B92 rade žene. Insajder, B92 istražuje, Utisak nedelje, Poligraf, Kažiprst, Dnevnik...čak i jutarnji program radnim danima ne bi bio takav da nije Gorice.

Brankica Stanković, Antonela Riha, Ivana Konstantinović, Ljubica Gojgić, Danica Vučenić, Svetlana&Svetlana, Olja Bećković...sve one dame iz emisije B92 istražuje...

 

Gde su muškarci? Nije da se žalim ali imam utisak da su se udobno podelili između

" U svojim najludjim snovima nisam mogla da petpostavim da ce to biti tako veliko. Osecala sam se pocastvovano, ali sam takodje osecala invaziju na sopstevnu privatnost".

Plesacica Suzanne Verdal, o pesmi "Suzanne" Leonarda Cohena.

Suzanne takes you down to
her place near the river
You can hear the boats go by
You can spend the night beside her
And you know that she's half crazy
But