Juče, ili kao da je bilo juče

Autor: gorran2

grad iz bajke u kojem smokve rastu kroz prozore

Ovaj put neću o ratu. Nego o zaljubljenosti.

Neću o tome da je na jučerašnji dan pre 66 godina oslobođen Mostar. Jer, nema tu bog zna šta. Ratna operacija poput mnogih. Osmi dalmatinski korpus je, kao i obično, gazio sve pred sobom. Ovaj put ojačan 29. hercegovačkom divizijom.

I was there when the Wall came down on November 9th, 1989. On the very evening the changes were announced on East German Radio, I was sitting on a tour bus that was taking students of the Cologne Musikhochschule to Berlin. At the time, I was studying composition with Prof. Krzysztof Meyer who had set up an exchange with the Berlin Hochschule der Künste (now Universität der Künste). For this, the composers from his class as well as a few other musicians embarked on this trip, for which I had just completed a new piece in 17-tone equal temperament (later named Two Cartoons) and had the whole

 "Bila sam   do Pakla i  nazad.   I da vam kažem,  bilo je

  divno".

Trenutno je u galeriji Tate Modern postavljena velika retrospektivna izložba radova Louise Bourgeois. 

Louise je rođena 1911. godine u Parizu, 1938. se preselila u New York,

gde i danas u svojoj 96. godini radi.

http://www.tate.org.uk/modern/exhibitions/louisebourgeois/default.shtm

http://en.wikipedia.org/wiki/Louise_Bourgeois

*Robert Mapplethorpe: Louise Bourgeois 1982 sa "Fillette" (devojčicom)

Ovaj post se, izuzev par mojih obzervacija, sastoji iz isečaka iz vajarkinih dnevnika i intervjua.

Ali bih mnogo volela da mi neko razjasni kako gradska vlast može da donese propis kojim direktno ugrožava život i opstanak pojedinca i da to bude OK?

 Naime, od danas je nemanje karte u GSP-u prekršaj.

Što samo po sebi ne bi bilo problem da nema one začkoljice koja kaže da će oni koji budu uvedeni u registr prekršaja biti onemogućeni da vade lična dokumenta.

E, sad, koliko mene sećanje služi (a ne videh negde da je to promenjeno) svaki punoletan građanin ove nazovi države OBAVEZAN je da ima ličnu kartu.

Ali, ako ste u tom registru, vi ne možete da imate LK.

 
Kada smo bili deca jedna od glavnih zanimacija bila je da otkrijemo iz koje zgrade moze da se izađe na krov.

Mislim da nas je mnogo stvari u isto vreme vuklo ka gore. Otkrivanje novog prostora gde nema gužve, pogled sa najviše tačke zgrade ka noćnom nebu. Zvezde su delovale bliže. Mogućnost da sa visine gledamo automobile, ljude i čitav grad kako diše u daljini.

Kad smo malo porasli neko je provalio sunčanje na krovu. To se upražnjavalo neko vreme sa sve

Imao sam prijatelja koji bi već krajem maja imao običaj da kaže: ide zima kao britka sablja. I bio je u pravu. Kontinentalna klima je jednostavno neumoljiva. E, ako živite u delti Misisipija, onda druga stvar. Tamo vam čak može pasti na pamet da izmislite džez. Međutim, tek je zima donela džezu neophodnu teksturu i uglačanost koju čovek očekuje od savršenog proizvoda, uzmimo pokojne švedske auto industrije. Govorim o perfektnoj završnoj obradi i mehanizmu tačnom kao sat, gde je svaki diletantizam ne samo osuđen na izumiranje u tržišnom pojmu te reči, nego i predstavlja uvredu tzv. ¨dobrom načinu¨ do koga severnjaci mnogo drže, ili su bar držali. Ali nije samo precizna mehanika i ozbiljnost u pogledu radnih navika izmenila džez kada se našao na udaru okrutnih severnih vetrova. To su bili okrutni severni vetrovi sami. Zamislite zgradurine, avenije i uličice jednog Čikaga ili Njujorka, pa poklopite takav pejsaž olovnim nebom iz koga sipa sipa sitan severac. Takvo mesto ne samo što pridošlicama sa juga menja način života, ono im neminovno zadire i u dušu. A duša je kao što je poznato izvorište muzike. Ne može osoba koja se u pohabanom kaputu (za priču je lepše u pohabanom, mada isto tako može i u novom) probija kroz klanac 116-e Zapadne Ulice, šibana vetrom, okružena mutnim automobilskim svetlima, smogom i promzrlim prodavcima viršli uveče tog dana da svira isto što i osoba koja veći deo dana traži spas u hladu trema na Burbon street-u, čak i ako je u pitanju jedna ista osoba.

Večerašnjom utakmicom u kojoj se domaćin Južna Afrika sastaje sa reprezentacijom Urugvaja počinje drugi krug Svetskog prvenstva u fudbalu. Iznenadjujući završetak prvog kruga - pobeda već prežaljene oslabljene Švajcarske nad jednim od najvećih favorita Španijom - nagoveštava da će drugi krug doneti bolju i zanimljiviju igru. Za neke reprezentacije predstojeći mečevi su biti-ili-ne-biti. Konačno, niko nije siguran, te se očekuje puno žara i borbe.

Širom sveta je paintball odavno popularan kao razonoda. Kolege, prijatelji, rođaci se podele u dva tima, a zatim se jure po terenu nalik na scenografiju igrice Mortal Combat (ili pre: Counter Strike) i pucaju jedni na druge iz vazdušnog oružja, koristeći kuglice farbe umesto metkova. Rečju, oružje protiv stresa...

E, vidite, Japanci su i u ovom polju otišli dalje od ostatka sveta i do detalja razvili nešto što bismo za ovu priliku mogli nazvati: roll-play paintball. Drugar iz Hongkonga mi je poslao par iznenađujućih fotografija iz njegovog dela sveta. Evo kako ih je inspirisalo aktuelno hrvatskosrpsko/srpskohrvatsko zveckanje diplomatskim i međunarodno-pravnim arsenalom:

 A pogledajte onog dole, maskiranog u čiča Dražu:

 Čast mi je i zadovoljstvo da ugostim gosta autora pod nadimkom Shmoo.

Uživajte!

Мислили сте да нећемо одржати тај ритам од два лингвистичка блога недељно?

Е па преварили сте се.

Слушајући последњи лингвистички видео прилог блогоколеге Драгана

Da li svaka zemlja ima vlast kakvu zaslužuje?  Da li je Tomislav Nikolić Predsednik po meri Srbije? Da li je on tropar kakav je Srbija svetac?

U besu i ogorčenju u iskušenju sam da kažem da je tako.  No opet - ni jedna država nije tako loša, ni jedan narod nema toliki greh.  Zbude se tako da narod izglasa sopstvenu nesreću, uz pomoć nadnaravne poštene inteligenicije i magova političke misli. 

I onda? Gledajući ovaj snimak dođe mi da branim našeg Predsednika. Jer on je država.

Odbacili su ga olako kao što su ga i prihvatili, prvo, oni koji su u njega najmanje investirali - sopstveni čast i integritet. Pa za njima sva njegova bivša deca, učenici  i saborci. 

Bice da su jos pre prve svoje zajednicke sesije Barbra Strajsend i njen kolaborator, producent i pijanista za ovu priliku, Dajana Krol, osmislile album "Love Is The Answer" kao duboko emotivan zapis u kome svaka pesma treba da bude svojevrsno "istrazivanje u vezi sa pitanjima srca". Neko bi i sam takav potez - udruziti Strajsendovu i Krolovu u zajednickom projektu - opisao kao

Utisak dana: "Došao sam u Novi Sad da srušim mađarske ustaše što teraju Tomu da potpiše za Kosovo."

(protestant iz Mladenovca)

Izborna skupština Demokratske stranke u novembru, po delegatskom principu - pobeda je Dragana Đilasa nad Borisom Tadićem. Do juče su Tadić i Đilas bili jedno telo sa dve glave, a od danas su to ljudi koji se u javnim nastupima prozivaju ne baš časnim imenima. Bez obzira na to koji od njih dvojice pobedi, stranka će biti vođena na potpuno isti način, a to znači da će je neprikosnoveni lider voditi tako kako njemu odgovora. Da li će to biti Tadić ili Đilas, to je potpuno nevažno, kaže, pored ostalog, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Zoran Živković, nekadašnji premijer Srbije i lider Demokratske stranke.