I was out the other night in Belgrade when I found myself listening to a language I didn’t understand and a conversation about which I had no clue. It wasn’t the first time that this had happened to me here in Serbia, but after three years in the country I thought that the worst of it was behind me. The strange thing was, I wasn’t missing out due to my far from perfect Serbian, but because when I’d chosen a language at the Institute for Foreign Languages I’d evidently picked the wrong one. Apparently, I should have chosen Italian.

It was a very strange experience, sitting

 ... tj. nisu više ni pred vratima ... već su došle!

Džabe su lekari "krečili" mesecima i upozoravali kako je obuhvat vakcinacije protiv malih boginja opasno nizak (čak i u sredinama koje sebe smatraju "urbanim" ), naš narod je izgleda više voleo da sluša razne Jece i Cece te nas je zadesila epidemija do koje nije moralo doći. Ovde je već mesecima ... još od oktobra ... i već smo imali dva smrtna slučaja zbog komplikacija ("prvi put u novijoj istoriji", tj. posle 20 godina). Medjutim izgleda da upravo ulazimo u "galopirajuću fazu" pošto broj novoobolelih u Beogradu i Nišu poprima odlike eksponencijalnog trenda.

Olaf na plaži

Борба добра и зла главна је тема скоро сваке бајке, па и неких које је обрадио чувени Дизни. Није то случајно, јер се кроз морални филтер пропушта све што радимо на овом свету. У бајкама је лако јер је цела та ствар жестоко поједностављена и идеализована - постоји јасна дихотомија између добра и зла, али у животу та граница често није сасвим јасна. Зато смо закључани у вечној дискусији о моралности овога и онога, а неке од (привремених) закључака смо „извукли испред заграде", прогласили законом и на тај начин се као друштво одредили према добру и злу. Ево једне такве теме.

Ustupam blog mojoj dragoj gosći  - mlekac i želim joj srećan rodjendan! Neka ovaj njen blog bude samo uvertira za buduće blogove jer  znam da ona ima mnogo toga da podeli sa nama.

Nije istorijski, ali je moj 

Kad god nekome u ovoj zemlji kažem da mi je danas rođendan uvek me dočeka zapanjeno lice i čuveno pitanje - Stvarno? Pa baš

Uzgrd koncept rijalitija je izmislio poznati guru marketinga Gebels a usvojio poznati humanista Adolf Hitler. I njihova ideja je bila, moram da priznam, bolja i ispravnija, od suma ideja rijalitija koji nas zapljuskuju. Istini za volju niz nepovoljnih okolnosti nije dozvolio dvojici poznatih Nemaca da nametnu svoju politiku drugim sredstvima (definicija rata). Ideja je bila da se u većim gradovima u Nemačkoj instaliraju veliki ekrani gde bi se emitovao život normalnih uzornih, doduše arijevskih porodica. Ustajanje, doručak, spremanje za posao i školu, rad, učenje, sport, ... Jeste, tvrdim da je Hitler imao boje namere od ovih sa Pinka, Prve i šta sve. 

                                                                                                                        Najbolji  je onaj blog za koji svaki  čitalac  misli da bi ga on mogao napisati

Kaže se da su ljudska bića u velikoj meri spremna da veruju u ono što je neverovatno. Ili što bar tako izgleda.

Miroslav Krleža, velikan pisane reči na prostorima bivše Jugoslavije, enciklopedijski obrazovan čovek,

                                                                    Blog je lični dnevnik. Šta je na njemu poželjnije od ličnih priča? (Jelica Greganović, na Jeremijinom blogu o revolucijama)

                                         Život niti ima niti nema smisla. Smisao nije ništa stvarno. To je konvencija. Smisao je za slabe mozgove iznadjeno pomoćno sredstvo, da bi se umeli orijentisati. (Stanislav Vinaver)

Pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima je posledica loše i pogrešne politike, ali i katastrofalne izborne kampanje Borisa Tadića i DS koalicije.

Pošto su Tadić i DS koalicija pre četiri godine izneverili volju svojih birača i nametnuli SPS kao partnera za ono što se naziva demokratskom Srbijom (a to prihvatila i LDP sa satelitima, kao i značajan deo NVO), nije bilo osnova da se na ovim izborima od građana Srbije očekuje da im Tomislav Nikolić i SNS budu neprihvatljivi.

Deliti vlast sa Miloševićevim glasnogovornikom, a potom u izbornoj kampanji insistirati da je Nikolić alfa i omega zla devedesetih, ne samo da je bilo strateški promašaj, nego je delovalo i licemerno i kukavički. Mnogo jači taktički potez je bila Nikolićeva optužba za izbornu krađu, jer mnogima nije bilo teško da poveruju ili posumnjaju da DS koalicija nešto muti.