Videvši danas blog gospodina Šabića „Građanska inicijativa vs. visoki administrativni kapaciteti“, počeo sam da razmišljam o jednoj ideji, na izgled paradoksalnoj i besmislenoj: kako omogućiti MUP-u da potpuno trivijalno uradi proveru potpisa narodnih inicijativa i peticija. U stvari – da je i ne radi – da svaki potpis bude garantovano validan (i proveren u odnosu na dupliciranje) u trenutku potpisivanja inicijative.

Zdravi cinici (što bi rekla gordanac) će se odmah zapitati zašto gubim vreme na ovo i mislim da je uvesti tako nešto uopšte realno izvodiva stvar – pošto je to ozbiljna subverzija moći državnog aparata i monopola vlasti političkih partija u odnosu na pojedinca, nosioca glasačkog prava. Takvima sa zadovoljstvom priznajem svoju naivnost i nudim misao Viktora Igoa: nema te armije koja će sprečiti ideju čije je vreme došlo. Moram da priznam da sam vrlo radoznao da li je ovo jedna od takvih ideja. You may say I’m a dreamer, reče Lenon u svoje vreme. Ali – kao i kod sličnih ideja na par mojih blogova ranije – nije važno da li ćemo postići nemogući cilj – već i sam put ka njemu je nagrada.

Toliko o sanjarenju – a sada konkretno.

               Iznenadićeš se kada ti kažem, ali, ma koliko to čudno zvučalo, odgovor na tvoje pitanje je mnogo komplikovaniji nego što bi to moglo da se očekuje.
               Vidim, smeškaš se sumnjičavo.Ne veruješ?
               U redu je, nisam ni očekivala da hoćeš. Zaista zvuči neverovatno, ali kada krenem sa objašnjavanjem, uverićeš se i sama da nisam ni malo preterivala.
               Dakle, da ne dužim...

 Reformisano sudstvo ministarke Malovic, tj sudstvo koje ce da donese preko potrebne promene u nacin funkcionisanja pravosudnog sistema u Srbiji i time nas dodatno priblizi Evropi, osudilo je napadace na Teofila Pancica.

Na tri meseca zatvora. 

Onaj nesretnik sto je napesnicio Velimira Mahatmu Ilica dobio je od tog istog suda cak 2 godine.  

Bogoljuba Arsenijevica Makija to isto (reformisano) pravosudje jos uvek goni po montiranoj optuzbi iz vremena Miloseviceve jednokrevetne diktature.

Marku Milosevicu u tom istom pravosudju zastarilo proces. Navijaci iz

5. oktobar sada napada i kuso i repato. I režim, i nekadašnji učesnici, i kolone novih stranačkih aktivista, i kriminalci koji se nisu dovoljno iskazali, ...

Gradonačelnik Jagodine i narodni poslanik, Dragan Marković Palma, primljen je sinoć u Opštu bolnicu u Jagodini zbog jakih bolova u predelu stomaka i neprestane dijareje. Njega je odmah po prijemu, lično pregledao direktor bolnice dr Darko Miletić koji je ustanovio da je u pitanju trovanje. Nakon dodatnih analiza došlo se do rezultata da je u pitanju trovanje Zelenom kafom, koju je Marković konzumirao u preteranim količinama.

Slično pravim uskršnjim jajima, ona mogu biti dobro skrivena i teška za pronalaženje, a ponekad gotovo nedostižna. Međutim, ima i vrlo neobičnih i ponekad teško razumljivih ponašanja, slika, tekstova... Ipak vredi se potruditi i pronaći neka.

Evo jednog jednostavnog primera kako da nađete „uskršnje jaje" u programu Microsoft Word:

Tema ovog bloga je, bar za mene, sadržana u naslovu. Ali ja nikad ne pogodim koja je tema mog bloga. Blog je dugačak pa izaberite. Od privatizacije britanske železnice, preko ukrštenih reči, do ... spremnosti za put. 

Овај текст је наставак дискусије на теми изнетој на Сунце прошлог лета у овим текстовима КЛИК и КЛИК.

Шта смо тада имали: једну моју радикалну идеју о драстичном унапређењу пољопривреде и суштинско преоријентисање Света на соларну енергију, те друштвено-економске имликације такве трансформације. Из дискусије која је уследила смо научили много тога о економским, техничким и технолошким изазовима који би стојали на путу, али ништа што би суштински оборило ту идеју или понудило бољу алтернативу.

Шта се у међувремену дешавало?

Као прво уметник наслика позадину па ево наше: ово је већ девети месец за редом како се бележе рекордне температуре за период од годину дана. Не мора ништа да значи, али је прилично занимљив тренд у контексту ове приче.

Као друго, цена нафте је наставила да пада и отишла испод 30 долара, а постало је јасно да ће цена остати на ниском нивоу дуже време, да није само обарање руку Саудијаца и Амера поводом удела на тржишту и завртање руке Русији. Инвестиције у обновљиве изворе енергије су претекле инвестиције у фосилна горива по први пут. Продаја хибриних и електричних аутомобила је почела да опада, највероватније јер су под условима јефтине нафте конвенционална возила на бензин поново постала веома примамљива. 

Ako je sudeći po početku godine onda će nam ova biti izuzetno zanimljiva jer donosi promene, nadamo se na bolje.

Sve je krenulo sa dočekom koji je bio za sve nas iznenađenje i dobrodošlica  omikronu, jer se redovi ispred kovid ambulanti povećavaju. Opet idu apeli da budemo odgovorni itd.a ja lično ne vidim da je odgovornost na nadležnima za odobravanje masovnih okupljanja i slavlja, niti da je bilo kakvu odgovornost preduzeo krizni štab, sem što nas zasipaju informacijama o vakcinaciji.

Ja sam da se razumemo vakcinisana 3 puta Sputnjikom, jer

NIje mi namera da komentarišem političku stranu onog što se dogodilo ove nedelje u Rumuniji.

Siguran sam, na blogu ima mnogo ljudi koji o tome znaju bolje od mene.

Želim da podelim sa vama dve slike.

Prva je od prošlog četvrtka ujutru u 9:05 . Jedan čovek došao da protestvuje na Pjaca Viktorija u Bukureštu. NIje prolaznik. Tuda se ne prolazi. Protestvuje protiv urgentne vladine odluke za koju on veruje da nije dobra.

Druga fotografija je isti četvrtak navece,  150.000 ljudi. Protestvuju protiv iste odluke;

Trenutno je tamo 200.000 ljudi

Strina je umrla juna prošle godine. Već neko vreme se mučila. Najviše je napao šećer - poslednjih godina skoro je bila oslepela. Razaznavala je samo obrise. Poslednji put smo je videli pre nekoliko godina. Ono kad smo im svi porodično otišli u goste. Obradovala se, mojoj kćerki najviše. Srdačno se ispričala sa svima, ponajviše sa majkom.

Uvek se javljala na telefon. Valjda joj se u poslednje vreme sluh još više razvio kako joj je vid oslabio, pa je iz prve, bez greške prepoznavala ko je zvao. Nismo se sa njima čuli toliko redovno. Brat je zvao da kaže tužnu vest.

24. juli 2013.

Pre dve godine, na današnji dan, utovarila sam moj bicikl i bisage u autobus za Bratislavu. Tamo sam se srela sa tadašnjim partnerom, skoro potpunim strancem kog sam upoznala nedavno, tražeći saputnika za put oko sveta. Tako je počela moja najveća životna avantura.

Nekoliko meseci kasnije, bila sam ostavljena. Bila je zima, ja sam bila bolesna, sama i uplašena. Nisam razmišljala o povratku