Dokaz, dajte mi živi dokaz

Šta ćete reći kada vam u sred noći u stan upadnu komesari Srpskog patriotskog komiteta i pitaju gde ste bili 21. februara 2008. godine u periodu od 17 do 22h?

Dobro razmislite, nemojte da žurite u davanju odgovora.

Mi iz Kvirije smo bili tako gde su svi pošteni Srbi i Srpkinje bili. Na najvećem, najlepšem, najboljem mitingu svih vremena. Bili smo da pokažemo da ne damo Kosovo, jer je ono NAŠE, NAŠE, NAŠE, da pokažemo da podržavamo državnu politiku našeg premijera Vojislava Koštunice, da pokažemo da smo i mi pederi uz našu mladež (uvek bili), da smo spremni da se borimo protiv nastranog proglašenja nezavisnosti Kosova i kršenja međunarodnog prava.

Ne držite me za reč, ali sam u onoj milionskoj masi video i mnoge blogere i blogerke i time smo dokazali da nismo izdajnici kao što onaj tzv. politički analitičar hoće da nas predstavi (koga nisam ni video na onom skupu).

Htela sam ovih dana da primenim jedno malo odvikavanje od blogging-a, i da se javim negde u avgustu, e da bismo se malo odmorili, kind of reset.  Ali kao što vidite ne ide mi lako, pa velim, ko priznaje pola mu se...Sledi redovan sezonski izveštaj iz mog sokaka. Nekako s proleća sam govorila na blogu nekog od manccini-jevih da ću zasaditi nešto svojom rukom, da vidim kako je to. Sve se to primilo, cvetalo...

Ovaj intelektualac, lingvista, neumorni autor knjiga i članaka, predavač, politički aktivista, disident itd. najčešće uzburkava strasti bez obzira na temu i geografsku širinu/dužinu. Što bi rekli (moji) Vojvođani za dobrim konjima se prašina diže.

Piše: Boban Stojanović  

Ovo je jedan veoma, veoma intimni tekst.

Ako se zgražavate ličnih ispovesti raznoraznih ličnosti po glamuroznim nedeljnicima, u TV emisijama ili preko pikantnih (auto)biografija, onda je bolje da nastavak ovog teksta ne čitate.

Ne znam, da sam na vašem mestu ne bih... sada, kako god...

U zilion, kako bi to rekao Bojan, američkih filmova, od kojih smo odgledali bar pola, kad se desi da pukne, prsne, razbuca se bračna ili ljubavna zajednica, jedan od partnera, najčešće muškarac ali nije pravilo, odlazi energično u spavaću sobu, skida sa gornje police ormara kofer, stavlja ga na krevet i počinje da otvara ladice / fijoke. Sve to deluje automatski, skoro zombijalno, nijedan pokret nije slučajan ili nepredviđen.

Na ovom blogu ću danas pokušati da vam prenesem svoja saznanja o izlaznosti u Novom Sadu na današnji izborni dan, a sa večeri i o rezultatima lokalnih izbora u Novom Sadu. Takođe, pokušaću da ove rezultate uporedim sa izborima iz 2008., koji su održani pod relativno sličnim uslovima, kako bi čitaoci mogli da steknu sliku o tendencijama koje su prisutnme na biralištu. Pošto su podaci dobijeni istim metodama, a koje su se kroz godine pokazale kao pouzdane i rezultatski uporedive, zainteresovani čitalac će već pronaći mogućnost da zaobiđe zakonsku zabranu iznošenja

ili Ono što se od silne galame slabije čulo o Vikiliksu

Vikiliks je ukrao četvrt miliJona tajnih dokumenata Stejt dipartmenta i objavio ih na svom sajtu. Je li tako?

Nije.

U toj rečenici osim objekta ništa nije tačno, a da budem precizan objekat je 251.287 depeša Stejt dipartmenta.

ODAKLE SAM BILA, VIŠE NISAM & druge lisabonske priče 

 Gost autor: Ivana Vasiljević

Volim da u mojoj učionici sija sunce!, kaže Ivana,
a ja kažem da hoću da se vratim nekoliko godina unazad i da Ivana bude moja učiteljica.:)

Škola in vivo = Hugs for free

Haim Žino, vaspitač i nastavnik, potvrdio je: Došao sam do zastrašujućeg zaključka. Ja sam odlučujući element u učionici. Moj pristup stvara atmosferu. Moje raspoloženje određuje kakvo će toga dana biti vreme. Kao nastavnik, posedujem strahovitu moć da dečji život učinim bednim ili veselim. Mogu da budem instrument mučenja ili inspiracije. Mogu da ponizim ili razvedrim, povredim ili izlečim. U svim situacijama, moj stav određuje da li će se neka kriza proširiti ili smanjiti…

novak igra najbolju sezonu u karijeri,
ima najviše poena koje je ikad iko ostvario,
na dobrom je mestu, sve mu se skockalo, treneri koji su mu zaista posvećeni,
porodica koja ga podržava i on je pronašao ritam.

kad je federer dominirao na sličan način pre desetak godina, glavonje su odlučile
da uspore sve podloge ne bi li tur učinili zanimljivijim,
šta mislite da će sada

UVOD

               Bio je profesor starog kova - od onih koji mnogo zahtevaju, ali i velikodušno prenose učenicima svoje neosporno veliko znanje. Zvao se Uglješa Rudović i predavao je istoriju u gimnaziji u mojoj maloj ravničarskoj varoši. Ime i prezime su mu stajali kao saliveni: bio je crnokos, srednjeg rasta i nekako sav četvrtast i nabijen, tako da je izgledom sasvim podsećao na nekog Rudonju sa Zmijanja. Pri tome, i izbor predmeta mu je u potpunosti odgovarao. Uklapao se u tradiciju po kojoj su se doseljenici iz Crne Gore koji su želeli da se bave prosvetom uglavnom opredeljivali za istoriju, geografiju, filozofiju ili književnost.

Zimske Olimpijske igre, Vankuver, Kanada

Svakako najveći sportski dogadjaj meseca su Zimske olimpijske igre koje se od 12. do 28. februara održavaju u Vankuveru, Kanada. Evo TV programa na Eurosportu za prvi vikend igara:

Nezavisni medijski portal E-novine nalazi se u izuzetno teskoj finansijskoj situaciji koja preti da se okonca gasenjem autenticne, potpuno nezavisne medijske kuce. Slicnim mehanizmima kojima je ugusen Feral Tribune pre dve i po godine, ovog puta meta su E-novine, odnosno glavni i odgovorni uredik Petar Lukovic.

Za

25. мај се најбоље славио у Северној Кореји, па код нас, југосоцијалиста, до неке тамо године. Северна Кореја је остала доследна, а ми смо издали. 

Црвени теписи и поњаве које се радосно вијоре, метузалем који више личи на корњачу са белом маршалском капом, умерена срећа ликова око њега, омладина која је месецима вежбала да би

Autor: Als

Pre par godina bio sam na projektu isporuke softvera. Danima smo testirali na stvarnoj opremi, sve je išlo u redu do jednog momenta kada smo počeli da vidimo pogrešne rezultate. „Sve radi samo se tih par brojeva ne slažu, sad ćemo to brzo popraviti", ohrabrivali smo sebe i klijenta. Prvi dan, drugi dan, treći dan, ne radi i dalje. Vikend smo dogovorili da provedemo u smenama, bukvalno 24 časa da radimo, da uvek bude neko tu i da traži „gremlin bag", onaj bag koji se pojavi samo nekad, ali ne i uvek, tj. ne možemo da mu nađemo početne uslove kada se pojavljuje. Slično kao kada nešto lupa u kolima pa prestane, obično kada odvezete auto kod mehaničara. Moja smena je bila subota ujutru pa naredna u ponedeljak. Došao sam u ponedeljak sa uverenjm da smo tu, takve su bile naznake od subote uveče, ali mi je kolega, na pitanje „samo još malo odgore ovo da ispoliramo" odgovorio sa „pick up the shovel".
Trebalo je zaroniti i ispretumbati stvari koje su pravljenje godinu, dve ranije. Bug je bio sistemski, utkan u samu potku softvera.
...
Razloga za proteste širom sveta ima puno, vlade su mahom nesposobne, korumpirane i bezvoljne da išta rešavaju, plivajući na svojih „dva mandata slave" i fokusirajući se na lične uspehe i dobiti. Rešenja koja vidimo i koja u na tacni su po pravilu površna i rešavaju posledicu a ne uzrok, kao kada popijete kafetin za glavobolju nerazmišljajući zašto boli glava i da li će boleti sutra ponovo.