Crtež našeg čuvenog ilustratora Dušana Petričića, kojim je podržao akciju "Sačuvajmo beogradske platane"

Odbrojavanje je počelo, pre nego što se nastavi započeta seča više od trista platana u cilju izgradnje »evropskog Beograda«, preostalo je nekoliko dana tokom kojih će, po rečima gradonačelnika Dragana Đilasa, građani imati mogućnost da se upoznaju sa celom studijom projekta rekonstrukcije Bulevara i postave svoja pitanja na koja će im odgovoriti stručnjaci.

Dosledan u demagogiji i ponašanju nedopustivom za bilo kojeg demokratskog predstavnika vlasti, gradonačelnik Đilas nije rekao gde građani mogu da vide ceo »projekat« i kome da postavljaju pitanja, što je odavno moralo da bude omogućeno. To izgleda nije ni bitno, budući da je juče »ubedio« i »uverio« Čedomira Jovanovića da su platani bolesni. Ispada da je Jovanović najvažniji građanin, čiji je »blagoslov« potreban da bi se »odradila« seča više od trista platana. Na taj način je beogradska vlast poručila građanima, intelektualcima i stručnjacima da za »evropski Beograd« oni nisu potrebni. Nekada se Milošević ponašao u stilu »Srbija to sam ja«, a danas Đilas i Jovanović svojim postupcima kao da poručuju da su njih dvojica - Beograd.

U poznatom maniru arogancije & ignorancije mnogih pitanja, sumnji, argumenata, molbi i peticije građana, koji već danima odzvanjaju u najširoj javnosti, gradonačlnik Dragan Đilas i Čedomir Jovanović zadovoljni su zbog postugnutog dogovora i poručuju: do kraja jeseni biće zasađen novi drvored stabala punog obima (što znači da će biti okrugla, a ne polukružna - prim.), a što povećava za 40 odsto troškove rekonstrukcije.

Po drugoj strani, iz medija saznajemo da su građani spremni da se vezuju za platane, kako bi ih sačuvali.

 Ako ste gej i želite da promovišete prava vaše zajednice u Srbiji, nema boljeg načina nego da osnujete organizaciju koja će ljudima širom zemlje jasno staviti do znanja vaše vrednosti poput perverznog seksa, pljuvanja po svemu što je srpsko, kao i stav da su svi muškarci gej samo još nisu to otkrili. To je nesumnjivo najbolja strategija koju možete imati. Evo ovde par saveta kako da se promovišete.

Eto... tako... opet trešti. Opet se svuda puca. I noć se kostreši. Trepuće odozgo.

Sila leti u vis. Crveno, zeleno, plavičasto, narandžasto... Kao da se vatreni div iskašljao, zaboravivši da turi ruku preko usta...

A ja - kao i oduvek - čini mi se da sve mogu da podnesem, samo lošu muziku ne mogu.

               Izvinjavam se, ali odmah na početku želim da naglasim za mene jednu veoma bitnu stvar - ja nipošto nisam neki običan baštenski patuljak i cepidlački ću zahtevati da se to stalno ima u vidu, čak i po cenu da ispadnem neprijatan i neuljudan ( koliko je to nama patuljcima uopšte moguće ).
               Dakle, po čemu sam to drugačiji?                   

Priča se nastavlja :) ...

Pre svega da čestitamo našim košarkašima što su prvi put posle 6 godina uspeli da se kvalifikuju u četvrtfinale nekog velikog takmičenje (EP, SP, OI). Šta god da se desi večeras i prekosutra ne možemo biti slabiji od 4. mesta.

Od naših igrača najviše su se istakli kapiten Krstić (koji će imati težak posao večeras), Tepić (koji ima ogromno iskustvo u mladim reprezentacijama), Veličković (koji može još bolje), možda je najprijatnije "iznenađenje" Bjelica

Milan Nikolić

Zločinci iz biblioteke su opasni tek kada su ukoričeni, u tvrdom povezu. Kad im se, posle smrti rezimira veličina i okriva značaj. Zbog toga je izloženost njihovih dela nekome bitna. Ovi, koji su za života otkriveni, odavno su se rasporedili po partijama, ideološki su kristalno jasni. I posećuju samo svoju kućnu biblioteku.

I sam naslov mi je nejasan, a potom i sve ostalo. Ne razumem pitanje - “Zašto Srbija, a ne Evropska unija”? Jasnije bi bilo recimo – zašto Srbija na istoku, a ne u EU, ili zašto Srbija tu gde je, a ne u EU?

Ljudi moji, prošlo je dvadeset i kusur godina, otkako

Konačno se i to desilo. Umesto na 3 mesta sa gomilom formulara, procedura prijave i odjave radnika je drastično pojednostavljena. Značajno je smanjena i tražena papirologija. U ime privrednika, iskreno se zahvaljujem na ovoj promeni. Više od svih subvencija, ovo će uticati na poboljšanje poslovne klime u Srbiji. Čitava stvar je nezasluženo poprilično neopaženo prošla pa bih da istaknem ovu veoma pozitivnu vest.

Dolazak članova tročlanog predsedništva BiH u Srbiju je svakako državnički potez Vučića, bez obzira na protokolarne procedure i razloge odsustva predsednika Nikolića.  Beogradski susret Vučića i trojice članova predsedništva BiH  poslao je snažnu poruku koja jasno glasi:“da Drina više nikada ne bude krvava, da ne bude krvava ni jedna reka ni potok, da ne bude logora, jama i  masovnih grobnica.“ Jednostavno, budimo ljudi, razgovarajmo i dogovarajmo se. Koji su dometi i može li se zaista vidljivo krenuti u normalizaciju ili će rečeno ostati samo fraze za datu priliku?

Mislim da je to bila i dobra  prilike da se pokrene inicijativa da sami formulišemo i  usvajimo zajedničku deklaraciju- rezoluciju o pomirenju, jer pokazalo se da  nas drugi uvek mogu posvađati ali se  pomiriti možemo jedino sami.

Inače,  toliko sam se tog dana nauživao slušajući novinare i razne analitičare i političare u direktnim prenosima i specijalnim emisijam pa i građane na ulici kako govore afirmativno o bratstvu i jedinstvu ,čemu su se koliko do juče ti isti izrugivali.Ispade da je bratstvo i jedinstvo nešto što se podrazumeva i opet je

Ne znam ni šta da napišem. Hteo sam prvo da psujem, pa da se zezam, a sad mi je samo muka.

Novosti

E Novine

 Vest nije potekla od njuz.net - a, ali se i dalje nadam da se neko samo zeza.

"K'o nekad u osam i sad prodjem ulicom tvojom
I stanem sam pod prozor tvoj.
Ponekad u osam i sad zvizdim ulicom tvojom,
I stanem  sam pod prozor tvoj.”

Tresla se, i još se trese, gora. I prirodno je, jer rađa se ... miš. Ni R od reforme. Samo kopaju još dublju rupu. Ima jedna anglosaksonska poslovica koja kaže: "When you find yourself in a hole, stop digging.". Odnosno, kad se nađete u rupi, da ne kažem rupčagi, prvo što treba da uradite je da prestanete sa kopanjem. Izlaz je gore. Izlaz nikada nije dole, još dublje u rupi.

Možda ipak ima boga, mada bez državnog tužilaštva, suda i medija, ne bi od njega bilo neke vajde. Bar sudeći prema njegovom dosadašnjem tolerisanju zla koje najosetljivijem delu čovečanstva – deci, nanose njegovi zemaljski administratori. Najčešće nekažnjeno. Ili kažnjeno poput slovenačkog katoličkog paroha, Slavka Štefka koga je, onomad, sud u Ptuju kaznio sa godinu dana i pet meseci zatvora, zbog seksualnog zlostavljanja četvoro dece. Uz to mu je sud zabranio da ubuduće drži časove veronauke deci, kao i da im se približava na manje od sto metara, a ne sme ni da ih zove. Njegov poslodavac, katolička crkva ga, tim povodom, nikako nije kaznila, verovatno jer su aranžmani za letovanja na Baliju već popunjeni.

Ali je zato, njegov kolega po poslu i neljudskosti, 62-godišnji paroh Franc Frantar, juče konačno, fasovao aps. Kako njegov advokat reče, u ljubljanski zatvor »Dob« je došao dobrovoljno. Jedino što još mora da nađe nekog ko bi mu poverovao, jer pomenuti sveštenik već deset godina beži kako od suda, tako i od kazne koju mu je sud, zbog pedofilije odredio. Naravno da mu to ne bi uspevalo tako lako da mu njegov poslodavac, u bežanju od ovozemaljske pravde, nije zdušno pomagao. Iako je pomenuti sveštenik seksualno zlostavljao dete.

Da li nas književnost vaspitava?

  Horacijevo shvatanje književnosti I umetnosti uopšte, poznatije nam je preko njegove krilatice dulce et utile (doslovno: slatko i korisno), jasno je ilustrovao šta kasna Antika misli o ulozi umetnosti. U jednom trenutku je postojalo sasvim uobičajeno mišljenje da književno delo treba i da nas zabavi, i da nas nečemu nauči. U modernom vremenu I u modernom shvatanju književnog dela takvih tumačenja nema, a oni koji najglasnije govore o (ne)postojanju svrhe umetnosti obično se zalažu za jednu od dve krajnosti: esteticizam, l'art pour l'art