Čestitam Novaku Đokoviću na osvojenoj nagradi Laureus

Ovaj blog je trebao da ima sasvim drugaciji naslov, ali sam se u poslednjem trenutku predomislio.

Nije ovo moje tuzno pisanije u vezi sa ubistvom francuskog navijaca i ostalim prebijanjima koja su se desavala poslednjih meseci, vec je u pitanju nesto sasvim deseto.

Često spominjem babu jedne moje drugarice koja ima običaj da priča sa unukom o svemu pa i o seksu: "jeste ćero... kad sam bila mlada svima sam davala... Nije da nisam. A sad mi žao što nisam nudila." Neka vrsta kajanja će doći pre ili kasnije i kako god da se ponašate u životu niko neće da vam kaže hvala zbog toga. 

"Ako želiš da saznaš za prljav veš neke cure samo je pohvali pred drugaricama." Zato pamet u glavu, kondom u torbu i ne mora baš svi sve da znaju o vama i vašim zadovoljstvima.

Dragi blogeri i posetioci,

Nakon nešto više od 10 godina pisanja na B92 Blogu i 111 postova (uključujući ovaj), odlučio sam da odmorim neko vreme od prisustva ovde. Doduše, moji tekstovi su ranije bili češći, a kako je vreme odmicalo, malo su proredili, tako da ovo i nije naglo. Razloga ima više, što lične, što poslovne prirode, ali verovatno većini

Gost autor: St.Jepan

Bloger je isključio mogučnost čitanja ovog teksta

Ili zašto sam otišao iz zemlje,

…iako živim tu. Još uvek. Otišao sam umom, srcem, dušom. Otišao sam da se nikada više ne vratim.

Da li ste primetili da u velikim trgovačkim radnjama postoji stalni manjak slobodnih radnika koje možete nešto da pitate ako vas zanima? Ili manji broj radnika radi na pultu za suhomesnate proizvode? To nije tako samo u Merkatoru nego i drugde. Ja kupujem u Merkatoru pošto sam u neposrednoj blizini i volim što ima sve na jednom mestu.

Ono što meni smeta je sledeće. Ne znam ko je i zašto nedavno odlučio da umesto muzike, posetioci u Merkatoru slušaju ponude za neke akcije, sniženja i slično sa mnogobrojnih TV ekrana postavljenim u Merkatoru!? Kao da reklama već nema dovoljno na TV kanalima. Verovatno se zarade neke pare na tome ali je veca steta što posetioci nemaju dobar korisnicki doživljaj dok kupuju. Ja jedva čekam da završim sa kupovinom dok je pre bilo drugačije. Što se tiče tih reklama, one se i ne čuju dobro što dodatno nervira, samo se čuje neka nerazumna buka.

Ovde ćete moći da vidite primer dobre i loše prodajne prakse. Učenje na primeru a ne preko teorije u knjigama za marketing i prodaju.

Kao prvo, slučajnosti ne postoje. Naročito ne onda kada najslučajnije izgledaju. Iza svake slučajnosti čuči nešto što čeka na svoj trenutak, a nju šalje na pozornicu svakodnevice samo da bi pažnju odvratilo.

Kao drugo, Sajam knjiga je. Nedelju dana konačno knjige dolaze na red i razmile se svuda, do te mere da ih čak i na televiziji možete videti, a da njihovi pisci nisu izginuli od neke neverovatne ili bar lascivne smrti. Tada izmili i velikim slovima počne da se reprizira već od akanja izlizano sugestivno pitanje: »Da li ljudi danas dovoljno čitaju?« Može i uskličnik da se doda ako neko voli. Odgovor je naravno, svake godine, uz sastavljanje obrva i setno naginjanje glave: »Ne, ljudi danas ne čitaju dovoljno«.

Percepcija ljudi prema nečemu što je jeftino ništa nije drugačija za low cost (budget) letove, npr. “letite za Rim za 30 eur, pa kakvi su to avioni?”.  Prvi put kada sam leteo iz Temišvara WizzAir-om, nije bilo low cost letova iz Beograda, a iako dobro informisan, motalo mi se po glavi kako je to ipak nešto drugačije nego kod standardne avio kompanije. Pa nije. Čak je bilo i bolje nego sa ATR-om JAT-a sa kojim sam jednom pre toga leteo do

 Šta se ovim tačno postiže i po koju cenu?

August 1995. Vrućina paklena.  Moj ex i ja trudna, pokupili iz kuće ono malo što smo imali, a tad zaista nismo imali mnogo, ostavili No 1 kod komšija, i krenuli ka autoputu da bar vodu i kafu odnesemo tim  nesretnim  ljudima  i z Krajne. Saznali smo da dolaze  privatnim

Da podsetim poštovani menadžment B92, jel` ste na to `teli da

Pitali su jednom čuvenog kineskog mudraca Konfučija: »Šta je najznačajnije za dobru državu?«
»Hrana, oružje i poverenje naroda«, glasio je odgovor.
»Kad bi država morala da se nečeg liši, šta bi bilo prvo?«
»Oružje.«
»A zatim?«
»Hrana.«
»Ali narod može početi da umire bez hrane!«
»Smrt je oduvek neizbežna sudbina ljudskih biča, ali narod koji nema više poverenje u svoje državnike , zaista je izgubljen.«

"Damari"
Antoni de Melo

Elem,

Tri puta u istoj nedelji, sa potpuno različitih strana naleteti na istu stvar, zaslužuje najmanje blog.

Oktobar, ili novembar? Nesporno je da je 1. novembra 1918. Srbija oslobođena. Da li je zaista oslobođena i 20. oktobra 1944? 

Da li ono što propaganda ovih decenija, i ovih dana, definiše kao oslobođenje zaista predstavlja oslobođenje, ili je to zapravo odlazak jednog, a dolazak drugog okupatora, što onda nije oslobođenje već izmena forme ropstva? Oslobođena je Srbija jednog stranog okupatora. To jeste činjenica. Ali, nakon nemačke okupacije koja je trajala tri i po godine,