Ovo je jedan od dozivljaja iz moje BNP (Burna Nepristojna Proslost). Vreme radnje je pocetak dvehiljaditih, dok je sukob na kosovu imao svoju ratnu dimenziju. To je ono vreme kada smo sa paznjom pratili dnevnik iz kojekakvih razloga.

U to vreme ja verovao da sam najsilniji dasa, kao onaj pevac iz crtanog filma. Osnovna delatnost mi je bila ugostiteljski posao. Bio sam, prosto receno,

Na Pajtićev autorski tekst o «srpskoj Srbiji» primedbe su, po tvrdnjama samog predsednika DS, imali po jedan analitičar, urednik i državnik. Uz uvažavanje svih navedenih, neke primedbe imala je i moja malenkost. U međuvremenu se pojavio i odgovor Pajtićev na primedbe. U njemu se elaborira ono što je izazvalo najviše...ajde da kažem, nedoumica, a to je: "Ne možemo da napravimo evropsku Srbiju ako pre toga ne napravimo srpsku Srbiju." Evo, priznajem, i meni je ovo ozbiljno zasmetalo.

Za nju važi: Došla je tiho i ušla u legendu.

Svi srpski mediji zajedno: neobavešteni!
Gospođa Milka Canić je na predstojećim parlamentarnim izborima kandidat za narodnog poslanika i ako ovo juče nije bila udarna vest, onda ne znam šta je.
Očekivao sam makar ono "kako B92 nezvanično saznaje..."
Ništa!
Mrak!

Svi njeni fanovi, poštovaoci... jok!
Niko ništa.

...ili sam ja loše obaveštan?

Скоро све у животу Јунис Вејмон долазило је, ако и јесте уопште, преспоро, стизало је кад више није имало чари или смисла и увек измењено у односу на почетно прижељкивану форму.

Док је, као десетогодишња девојчица, у родном месташцу на граници између двеју Каролина, сатима вежбала клавир, маштала је о концерту у Карнеги Холу и замишљала је себе како свира Шопена, Листа, Баха -- ох, "тај Бах", њене речи, "њега сам волела!" -- али њен концерт, двадесет година доцније, током првог од неколико налета њене променљиве славе, био је све али не и концерт класичне музике.

Са својох 17 година, после кратког боравка на Музичкој школи Џулијард у Њујорку, пријавила се на Институт за музику Куртис у Филаделфији с намером да студира клавир, али је била одбијена, да би јој после више од пола века тај исти Инситут доделио почасну диплому, док је Нина -- тад је већ одавно била Нина -- била на самрти.

           Početak prvi:
           Nakon što sam obavio sve što sam imao da obavim, šetao sam se po ulicama Beograda, onako kako se po njima nisam dugo šetao, bez slušalica u ušima, bez problema, bez razmišljanja, bez plana; skretao sam tamo gde sam osetio da bi trebalo da skrenem, tamo gde nisam dugo skrenuo ili gde nisam nikad skrenuo. Takva se popodneva mogu opisati jedino kao blaženo neispunjena; to je

Gost autor na blogu: Zorana Tešić, majka pok. Natalije Tešić.

17.03. 2009.god.

Odlazimo u DZ radi popunjavanja kartona za jasle. Pošto znam da je za upis u vrtić potreban i pregled krvi dece, odvodim Nataliju u privatnu laboratoriju da joj urade kompletnu krvnu sliku nekoliko dana pre ovog datuma. Sa tim nalazom dolazimo 17.03. 2009. godine na pregled kod dr Radović i da nam popuni zdravstveni karton koji smo dobili u vrtiću. U tom nalazu krvi se otkriva da je vrednost hemoglobina 106 što je ispod normalne granice

- Kažu da smeh i osmeh pripadaju samo ljudima, da druge životinjske vrste i nemaju sposobnost "uviđanja" humora, "smešne strane svega" ili da jednostavno - nemaju, (ni neurološki ni sastavom mišića lica), ikakvu potrebu za osmehom. (Pažljivim posmatranjem nekih životinja sklona sam sumnjičavosti za takvu tvrdnju, neke od njih sasvim sigurno bar "izgledaju" kao da umeju da se "osmehnu" ). -

Đokondin zagonetni osmeh je verovatno - najslavniji i najpoznatiji osmeh na svetu. Vekovima već ljudi s neprestanom radoznalošću, divljenjem i zanimanjem gledaju u taj fini, mali, svetli osmeh pokušavajući da odgonetnu čemu se tako očaravajuće - osmehuje.

Istraživanja o smehu i osmehu kažu:

 "Nikom nikad nije uspelo da tačno utvrdi koliko se često ljudi smeju. Smatra se da se najviše smeju deca između pete i šeste godine i taj smeh povezan je sa igrom i komunikacijom tokom igranja. Kod odraslih je to znatno manje i iznosi oko 17 puta dnevno."

Tadic vishe ne slusha Dobricu Cosica

DANI: Ti ljudi žele da čuju da nisu poraženi, iako znaju da je to laž?

POPOVIĆ: Naravno! Mislim da je isti slučaj sa zločinima : da nisu bili tako masovni, tako strašni, možda bismo nešto i priznali. Ali, bili su suviše gadni, suviše odvratni da bi neko mogao da kaže - evo, jeste, radili smo te grozne stvari, stidimo se...

DANI: Ne mislite da je i za to potrebno vrijeme? Njemcima je trebalo...

POPOVIĆ:

У свеопштој суманутости коју хомофобија ових недеља, месеци, година, деценија сеје Србијом, чујемо гласне и заглушујуће позиве да се животи стотине хиљада Срба униште. Чујемо подметања око тога шта је српска традиција, шта су хришћанске вредности, и чујемо да је мржња угушила сваку разумну мисао у умовима многих људи.

Једна од ствари коју не чујемо, јесте однос српске државотворне традиције и хомосексуалности.

Pre pet dana, Džon Horton Konvej, jedan od najvećih matematičara današnjice, profesor na Prinston Univerzitetu, dobio je visoku temperaturu i, nakon tri dana groznice, umro je 11. aprila 2020. godine. Odneo ga je COVID – 19. O tom izuzetnom čoveku je ovaj blog .

Prema jednoj paušalnoj i nepreciznoj (ali često korišćenoj) klasifikaciji postoje dve vrste pisaca: oni koji su živeli

Praznici nam stižu, a s praznicima stiže i dijaspora! U čast i jednih i drugih pridošlica, predlažem potpisivanje peticije kojom će se od uredništva bloga B92 zahtevati sledeće:

1. Žurka za blogonarod s pevanjem, smucanjem i igranjem.

2. Organizacija nominacije i izbora najboljih komentara objavljenih u 2008. godini, na bilo kojem blogu, i osmišljavanje prikladnih nagradi za iste, koje bi bile dodeljeea na žurci pomenutoj

“ No one is blameless in the dangerous game that has erupted into deadly war in the Caucasus.”

IHT redakcijski uvodnik, 13.8.2008.

 Jedini koji  su zaista  porazili Amere and Co ovih dana su sprinteri i sprinterke Jamajke. A štafete tek dolaze! Jedini heroji koje vidim u svemu ovome su ona Ruskinja i Gruzijka sto su jedna drugoj čestitale u Pekingu. Svaka čast.  

Žrtava gruzijskog sukoba, nažalost, ima na svim stranama. I opet su, izgleda, više meta za potkusurivanje i sredstvo za optuživanje protivničke strane nego

Šta bi mogao biti razlog što u simfonijskom orkestru postoji više violina, pa tako na istoj muzičkoj deonici „boje" zvuk, umesto da svira najbolji violinista pa se ostali violinisti zamene elektronikom na sledeći način:

      • Sviranje tog jednog violiniste se snima mikrofonom

      • N puta po N kanala se tom sviranju doda slučajni mali šum, fazni i amplitudni, sve pojača pa pusti preko N zvučnika tamo gde su nekad bile violine ostalih izvođača

Kakvo pitanje takav i mogući odgovor - ko zna šta bi mogao biti razlog, možda ljudi prave kvalitetniji šum od elektronike.

Priča juče žena, ne moja nego naša, kako joj je prvi muž pre više od jedne decenije otišao u večna lovišta.

Neverovatna priča!

29.01.1934., rođen je Branko Miljković, Pesnik, Čovek koji je živeo metafore, Pesma koja je živela čoveka, jedan od najvećih pesnika našeg jezika, jedan od onih Pesnika o kojima se skoro samo ćutalo i koji je baš tom tišinom uspeo da dopre do mnogih od nas, jedan od onih Pesnika koji je svojom poetikom učinio da se mi, njegovi poklonici i poštovaoci osećamo kao članovi kakvog "tajnog, zavereničkog kluba" koji se prepoznaju retkim citiranjem njegovih stihova i nemuštim deljenjem njegovih neukrotivih reči.

„Janomamo: okrutni narod“

Janomamo, jedno od najprimitivnijih plemena koje danas postoji u svetu, antropologija je počela da upoznaje šesdesetih godina prošlog veka u istraživačkim radovima Napoleona A. Šanjona, proslavljenog američkog antrolopoga s Univerziteta Mičigen.

U svojoj knjizi, „Janomamo: okrutni narod“, Šanjon nas upoznaje sa istorijom Janomama, njihovom kulturom, običajima, mitovima, političkom i socijalnom modelu