Mi. Građani, poreski obveznici. A nas interesuje: stručnost, nezavisnost i efikasnost. Stručnost mora da se podrazumeva. Efikasne su i sudije i tužioci koji su zaljubljeni u svoj posao. Nezavisnost traži hrabrost. Nezavisnost znači nepristrasnost. Znači pravdu.

Prošli smo onako. Neke loše sudije više nisu. Neke loše sudije su i dalje. Neke odlične sudije više nisu. Isto tako i tužioci. Da li smo na dobitku i zašto smo krečili?

I videh i čuh gluposti svakojake, ali da "štediš" tako što će 700 hiljada zaposlenih u javnom sektoru biti efektivno uskraćeno za par stotina dinara od svoje plate koja je u proseku 30% veća nego što za te izdatke ima sredstava u državnom budžetu, a da istovremeno podigneš porez na osnovne životne namirnice i da za IT proizvode povećaš porez sa 8 na 20% - to može samo kamikaza. Laza.

Na prvi pogled ispada kao da suSrbija i Hrvatska rešile sve svoje probleme, rasčistile sa kriminalom i korupcijom, podigle standard, smanjile nezaposlenost, obezbedile narodu bezbrižan život i onda imaju vremena za sport i rekreaciju, kulturu i umetnost . Nažalost ništa od toga  ali unatoč ima se vremena za lov na povijest, povest, istoriju,  historiju i histeriju.Desnica u Hrvatskoj  i  desnica  u Srbiji odavno ulažu  “natčovečanske” i “natpatriJotske” napore, koji  često  prelaze granice zdrave pameti i čovečnosti,  kako bi pokazale da se razlikuje od mrske one njihove, kako su oni tamo zločinci, primitivni, vekovni i tisućljetni neprijatelji, kako jezik kojim govorimo nije ni sličan niti ga razumemo, i kako.. sve tako.

Naravno, u tome ne uspevaju jer narod se ipak razume, kultura opet ne poznaje granice, a i politički i ekonomski odnosi sve su bolji.

Ono što je zajedničko nihovoj i našoj desnici, njihovim i našim nacional-šovinistima je naklonjenost poraženim snagama iz 2. svetskog rata i posvećenost njihovoj rehabilitaciji koja podrazumeva osude “komunističkih zločina”. E tu su se izgleda potpuno našli kako u pogledu metodologije, krivotvorenje istorije i instrumentalizacije za dnevno-političke potrebe.

Upravo o tome govori tekst Heni Erceg, "Izuzetni leševi", koji odslikava stanje u Hrvatskoj ali i Srbiji.

...ovo mi je prva asocijacija na ono što imamo prilike da vidimo na TV-u ovih dana (noći)

   Za neupućene u termin  : podsetite se zlostavljanja koje je Stara košarkaška reprezentacija priređivala bilo kojoj ekipi koja bi skupila petlju ili nedovoljno informacija i izašla joj na crtu. E - to Vam je "Dere Musa jarca"...

   Povod za ovaj tekst je ono što se dešava tisućama milijuna kilometara 

  "down under", u Melburnu.

   Klinci čiste sve pred sobom.

Драги сви,

одлучио сам да почнем да се бавим политиком те за место свог првог представљања јавности одабирам овај изузетно посећен Блог, са кога, најискреније говорећи, очекујем да дође велики број мојих гласача. О себи имам да кажем следеће:

Рођени сам Београђанин и, као такав, веома амбициозан. Величина моје амбициозности се огледа у томе што сам се још у основној школи бавио не само једним, као сви остали ученици, него три спорта – логично ватерполом, скијањем и ритмичком гимнастиком. 

 *ali mu nikada ne možeš ubiti duh"

(nepoznati srpski DJ iz XVI veka)

             Danas je Haški tribunal izrekao presude pojedincima iz nekadašnjeg državnog i vojnog vrha Srbije i Jugoslavije za ratne zločine na Kosovu. Ako  i kada presude sudskog veća postanu pravosnažne, to će biti prvi slučaj u ovom veku, a drugi  u istoriji, da se deo državnog i vojnog vrha jedne evropske države osudi za ratne zločine. Presuda iz Haga je samo povod za ovaj tekst.

             Ratni zločin je vrlo stari fenomen. Tačnije, od kada se vode ratovi, od tada postoje i ratni zločini. Bez obzira na starost

Opet, pre par večeri, vidim dva momka kako šetaju par «stafordskih terijera». Za ogrlicu jednog psa je zakačen povodac, ali dosta dug, tako da ovaj može da ševrda levo-desno, čitavom širinom trotoara, dok drugi uopšte i nema povodac i sasvim slobodno kaska ispred ostala tri člana ekipe. Sami mladići, otprilike, jedva da su punoletni. Hodaju sa nekom posebnom napregom u udovima, onako, skoro osvetnički, i u magnovenju proveravaju da li ih ostali prolaznici posmatraju sa dovoljnom pažnjom. Oko pola sedam je i ne baš hladno, pa su tu ljudi svih dobi: neki razgledaju izloge, neki šetaju sa decom, neki jednostavno žure duž ulice... Nedaleko, jedan policijski pozornik. Hoda, opušteno. Vidi ovu dvojicu sa psima, ali evidentno ne obraća pažnju na njih više, nego na bilo koje druge prolaznike.

Nakon što je queeria drugarica Jelena Karleuša snimila serijal reklama za proizvode „Pionira“ iz Subotice, na naše televizijske ekrane, iz iste slatke kuhinje, stiže nešto sasvim novo.

U pitanju je reklama za čokoladicu „Kidy“ (od engleske reči „kiddy“ – što znači detence) u kojoj mlađeg tinejdžera u liftu spopadne starija teta. Ali šta da vam pričam, pogledajte sami:



I sada za vas i sebe, imam gomilu pitanja.

1. Kako vam se sviđa reklama?

2. Da li je ovo pedofilija?

3. Da li se u liftu desilo nešto protivzakonito, na primer silovanje?

4. Da li ovu reklamu treba zabraniti?

 Mesecima se spremam da napišem tekst o mladima, o adolescentima i onima koji tek to treba da postanu, pa sve odlažem. Kako krenem na temu emosa, nasilja, agresivnosti, želudac mi se pobuni, a glava kaže ovo je ogromna tema i ogroman problem, odakle početi?

U vreme bombardovanja, kada bi me neki od roditelja pitali za savet šta da urade sa sopstvenom decom koja se plaše, uvek bih odgovarala 'hej, deca

"Vijenac", časopis za umjetnost, kulturu i znanost Matice hrvatske objavio je 23. jula opširan intervju autora Andrije Tunjića sa Sonjom Biserko, predsednicom Helsinškog odbora Srbije. Mislim da izrečeno u intervjuu svakako zaslužuje da bude preneto u celosti i bez intervencija. Ako ne zbog drugog a ono kao sabrano i novonapisano Vjeruju onoga što se ovde kolokvijalno zove Drugom Srbijom. 

O Srbiji, Srbima, istoriji, ratovima devedesetih, Jugoslaviji, Titu, Kosovou, genocidu, Haškom tribunalu..

Jedino je naslov bloga moj a u pitanju je rečenica gospođe Biserko iz samog intervjua, za koju bih (rečlenicu) rekao da je srž izrečenog.

Evo i originalnog naslova i teksta:

 Bez istine nema pomirenja

Srbima je svaka nezavisna hrvatska država ustaška država / Za rušenje Jugoslavije, planiranje i pripremu rata najodgovornija je kulturna elita oko Dobrice Ćosića / Beogradski Pravni fakultet bio je jedan od stupova velikosrpskog projekta / Kada je admiral Branko Mamula bio na čelu JNA, počela je srbizacija vojske, razoružavanje teritorijalne obrane i prekrajanja vojnih oblasti / Memorandum i Peticija intelektualaca o Kosovu dva su ključna trenutka u homogenizaciji srpske elite / Badinterova komisija poništila je tvrdnje Srbije da pravo na samoodređenje imaju narodi, a ne republike / Cijela srpska historija jedna je velika laž / Srbi se ne žele identificirati s genocidom u Srebrenici kao najstrašnijim zločinom, to im je trauma kao i nestanak Jugoslavije / Beograd je organizirao iseljavanje Srba iz Hrvatske / SPC je uvijek bila prvo politička, pa tek onda vjerska institucija / Srbija ne živi samo u poricanju svojih zločina, nego i u stalnom izmišljanju teorija zavjere / Srbi iz BiH i Hrvatske trebali bi odgovornost i krivnju za zločine prebaciti na Srbiju

Sonja Biserko, predsjednica Helsinškog odbora Srbije, do raspada Jugoslavije i velikosrpske agresije u svrhu stvaranja Velike Srbije radila je u jugoslavenskom Ministarstvo inozemnih poslova. Danas se bavi istraživanjem uzroka raspada Jugoslavije, ljudskim pravima, srpskom političkom poviješću i stanjem srbijanskog društva. Bio je to povod ovom razgovoru. 

Da l' sam ja vama pričala o tome koliko volim leto? Nisam? Nije moguće da sam to propustila...imam jedno par tema o kojima sam želela da vam pišem, baš onako fine, al' ne vredi...em bi vi mogli da ostanete uskraćeni za informaciju o mom voljenju leta, em ja i tako na današnjih 180 rernskih stepeni, s obe strane, prosto nemam emocija ni za šta drugo no za ovo...pa, daj da i ja izrabim više no opšte zlostavljani pridev u poslednje vreme, prelepo leto.

     У политици надмоћан је онај политичар који емотивно придобија гласаче. Политика није такмичење ко ће бити паметнији, лепши, грађанскији, отменији -- већ такмичење у томе коме људи највише верују. Поверење је највећи политички капитал. Зашто неки тај капитал имају, а зашто неки немају објашњава текст Стефанa Гајића,