Najnoviji u seriji "ријалити шоуова", koji se u četiri epizode prikazuje na Kanalu 4 u Velikoj Britaniji, uzburkao je javnost i podelio je na dva, srećom neravnomerna dela. Veći deo, pogotovo stručne javnosti, osuđuje ideju da se grupa dece ubaci u kuću i ostavi prepuštena sama sebi, dok jedan broj komentara smatra da je ovo sjajna prilika da se deca očeliče. 

"Dečaci i devojčice sami" (Boys and Girls Alone) je naziv programa u okviru koje je 20-toro dece uzrasta 8 do 11 godina uvedeno u kuću tipa "velikog brata" negde u Kornvolu i ostavljeno da se sami snalaze naredne dve sedmice. Dečaci i devojčice su bili odvojeni u zasebnim prostorijama. Do sada prikazane epozode daju i scene u kojima deca muče jedna druge i plaču kao kiša. 

Izgovor produkcije ide otprilike ovako: Zamislite svet bez odraslih, svet kojim upravljaju deca, svet u kome odluke donose desetogodišnjaci.

 

 

Donesi mi melatonina

Curo fina

Donesi mi bensedina

Umesto vina

Donesi mi vitamina

Sa visina

Iz daljina

Poštovani g. Vučiću,

 

u ovoj zemlji ima toliko ljudi sa lepljivim prstima da lepka nije ostalo ni koliko da se zalepi pismo.

 

Zato i ovo mora da bude otvoreno.

 

Prvo, koristim priliku da Vam čestitam na srećnom objedinjavanju funkcija , da ne nabrajam.

 

Drugo, ovo prvo  Vam daje mogućnost da još danas, na sednici kojoj ćete predsedavati, date nalog  da Vam se dostavi dokumentacija o ubistvu gardista u Košutnjaku.

Odrastala sam uz narodnu muziku, volim je i danas. Posebno one nepravilnih ritmova, s juga, il sevdah sa zapada. Volim i da naletim na dobre kafanske muzičare pa da se pustim, da ne pitam šta košta. Najvolijem da onda po spletovima obiđem svuda okolo, od svega po dve-tri, redom polako, pa ako imam sreće pogodi i se ono što se retko čuje a treba i znati izvesti.
Opet, ni tada ni tada nikad, ni kao stotu na redu, ne bih poručila Tomu. Dobro, bih onu što sam sad saznala da je pisao za Silvanu, al samo tu i samo ako mi je cilj da se ljudi okolo razgale, ne za svoju dušu.
I

Posle kanala od Dunava do Soluna, kreacije min. za prostorno planiranje ima još. Setio se skoro i onaj min. za urbanizam da promoviše srpsku kuću kao izlaz iz nestašice istih za stanovanje Srba ali i jasnog otklona od tih zapadnjačkih novotarija što se ovuda nude i zidaju i tako narušavaju nacionalni identitet i kulturu stvaranu još pre kosovskog boja i tako nas poravnjavaju sa drugima a nisu nam ni do kolena, i da se poslužim olinjalim stereotipom koji priliči ovoj situaciji - nama nebeskim bićima koji smo svet stvarali dok su oni prstima kusali nedopečeno meso.

Ponudio, ama ne samo to, odlučio i počeo o tome da govori i to ni manje ni više nego o formi originalne (ma šta to značilo u njegovoj izvedbi) srpske kuće, predpostavlja se sa svim atributima od pre neki vek kada se stanovalo u sred zdanja gde beše odžaklija sa ognjištem a pored i još soba a štala sa druge strane,  ali doksat obavezno i okolo po imanju po neki vajat da se pravi sir ili da se spava unutra, a klonja beše sasvim sa strane, pa neće valjda sa se nužda vrši pod krovom doma svoga.

BH glasilo, Dnevni list, je nedavno objavio da Federaciju BiH nakon jesenjih lokalnih izbora čeka radikalno preuređenje. Tvrdi se da domaća i strana diplomatija u strogoj tajnosti već probno prekraja prebukiran i nefunkcionalan entitet. Okrupnjavanje 10 kantona zamišlja se, uglavnom, po predratnoj teritorijalno-administrativnoj podeli. Dnevni list piše da bi Unsko-sanski, Posavski i Tuzlanski kantoni ostali u sadašnjim okvirima. Međutim, Hercegovačko-neretvanskom pripojio bi se Kanton 10 (Livno) i Zapadnohercegovački, a Sarajevski kanton bi se ujedinio s Bosansko-podrinjskim, Zeničko-dobojskim i Srednjobosanskim kantonom.Druga faza podrazumevala bi potpuno ukidanje kantona i uvođenje dva nivoa vlasti u Federaciji BiH - entitetske i opštinske, što bi zahtevalo izmenu Ustava BiH.

neispravnih finansijskih izveštaja. Zahvaljujući Danasu i Miši Brkiću (koji je tekst o ovoj temi objavio sa naslovom «Da li je Er Srbija falsifikovala godišnji izveštaj za 2016?») saznao sam za krajnje zanimljivo Obaveštenje o nedostacima u redovnom godišnjem finansijskom izveštaju, koje je Registar finansijskih izveštaja APRa uputio Air Serbia.

 GOST AUTOR   ALSELONE

 

Liverpul

Totenhem

Arsenal

Čelzi

Since Kosovo declared independence Belgrade has become a warzone. Radicals are burning and looting, and ordinary people are confused - five days ago they were concerned with Kosovo, today they are concerned with the possibility that drunken hooligans may smash their heads with rocks. Kosovo is far away, radicals are just around the corner, breaking windows and setting buildings on fire.

The Belgrade riots are a symptom of a failed political movement. Nationalism has nothing to offer, no strategy, no plan, no political vision. Unlike Gazimestan in 1989, where Milosevic faced a crowd much bigger, crowd consisted of people that were calm and determined, Kostunica today faced people without a clue. Unlike Milosevic who promised war and revenge, Kostunica has nothing to promise, nothing to offer. He can only complain.

Mi možda jesmo the chemical brothers, and sisters, ljudi, ali ja sam najeverovatnije „I just missed your heart" pogrešno čuo na TVu, na kraju filma, kao „You just missed my heart" zbog self-centric i samožive zapadne patetike u meni, gde sam popustio s pažnjom i potegao za šoljicom kafe baš na poslednjoj rečenici đavola od filma ispred mene, povrh mudrosti da me sve što me ne ubije čini jačim, ka čemu me vodi rečenica koju sam ja čuo, a istočni misticizam rečenice kakva je u filmu me istovremeno podiže u oblake, iako ga ne razumem.

Na pitanja tipa „u šta veruješ" ja ne umem da kažem „ni u šta", kao što se kaže u filmu u jednom trenutku, dok se veličanstvo bića u meni bez pogovora budi na misli kako je osveta jelo koje je najbolje kada se hladno posluži - mogu bez bitnog značenja, ali ne mogu bez apstrakcije.

 

Da bi na istine tipa „prilagodi se ili umri" mi potezali mudrosti kako treba brzo razmišljati „na nogama", čak i dok spavamo, pošto smo na trenutke baš umorni i moramo da spavamo, i pored svog neodloživog posla koji bi baš trebalo uraditi u našoj okolini, koja nam je previše draga, predraga.

 

 

... nakon više meseci premišljanja..