Ja protiv tradicije ne mogu. Razmišljao sam da li da pišem blog o 'aljinama, razmišljao i na kraju odlučio da ipak ispoštujem tradiciju i dam svoj sud.

Sinoć sam na twitteru napisao da modna policija treba da stoji na početku crvenog tepiha i vraća kući sve one koji su se loše obukli, a takvih je bilo mnogo. Zato vam prvo predstavljam modne grozote sa crvenog ćilima:

(click na sliku radi uvećanja)

 

Natalie Portman: Jeste da nosi Dior haljinu iz 1954. godine, ali ovoj haljini je mesto u sredini 20. veka a ne na crvenom tepihu 2012. godine. Zli jezici bi rekli da nije imala para za novu 'aljinu, pa izvukla neku sa tavana.

U karijeri svakog blogera dođe trenutak kada se naduri na ceo svet i odlučio da sve otera u tri lepe i zauvek nestane. Tako je i meni došao taj trenutak, spakovao sam svoje stvari, pozdravio se s prijateljima i sada mogu mirno da kažem: „Odlazim i nikada se neću vratiti. Nikada, nikada, nikada“. (Ako bolje pogledate blogerski rečnik stranih reči i izraza nikada mahom znači – vidimo se za nedelju dana). Znam da će ova moja odluka da odnese minimum tri žrtve neuspelog samoubistva mojih zakletih obožavalaca, maksimum četiri (koliko i ima).

Dugujem svojim obožavaocima objašnjenje zašto ih napuštam, zato i pišem ovaj „oproštajni“ blog. Naravno, pošto nas više nema na VIP listi nemam više ni obavezu da čuvam mračne tajne ovog bloga, koje su dobro skrivane od Kurira i ostalih slobodnih medija. E dosta je bilo, dosta sam ćutao. Sve ću da kažem!!!

               U prvoj sceni ( U svim scenama je, inače, noć. Nisam sasvim sigurna da li je nebo zvezdano, ili se oko uličnih svetiljki vuče tanka sumaglica, ali to i onako nije bitno za priču koja sledi. ) devojka izuva svoje cipele sa tankim, visokim potpeticama, uredno ih slaže kraj ograde mosta, zatim se penje na nju i skače u tamnu vodu.

Današnji dan tačno pre 10 godina, tj. dan prestanka NATO bombardovanja je jedan od najtužnijih dana u sećanju moje dece Andreja i Lane.
Na današnji dan te daleke 1999. godine prestali su da kontinuirano dobijaju na poklon „MILKA" čokolade. One od 100 grama nekako su i mogli da prebole, ali one

U Beogradu je 27. oktobra u 83. godini preminuo književnik i filozof Radomir Konstantinović, javnosti najpoznatiji po kapitalnom delu "Filosofija palanke". 

Umesto In memoriama prenosim tekst o njegovoj Filofofiji palanke koji sam  10. septembra objavio u kulturnom dodatku dnevnog lista "Pobjeda" 

 TIRANIJA OPŠTEG UVIDA U SVE -  Beleške na marginama knjige ,,Filozofija palanke" Radomira Konstantinovića

Život je oaza usred života.   R. Konstantinović 

Većina od vas se dobro seća sarajevskih Nadrealista. Ipak ću vas podsetiti na jednu epizodu. Parafraziraću po sećanju.

Dr Nele Karajlić u ulozi TV reportera: Dragi gledaoci nalazimo se pred vratima jednog od solitera na Grbavici, evo pozvonićemo, pritiska zvonce, da vidimo kako žive i kako se snalaze naši sugrađani. Vrata se otvaraju, scena prikazuje ukućane, mislim da je domaćin bio Branko Đurić (?), kako glođu noge od stolica. Dobro veče, kaže Dr Nele, domaćin ne ispuštajući poluoglodanu nogu od stolice, odgovara, dobro

- danas, 19. novembra obeležava se Međunarodni Dan Muškaraca u preko 50 zemalja sveta, osmišljen da slavi i podseti na polovinu čovečanstva o kojem postoje predrasude i stereotipi baš kao i o drugoj polovini, da se obrati pažnja na muškarce kojima je takođe unapred namenjen model, zahtevan model koji ćesto zahteva nemoguće od ljudskih bića samo zato da bi okolina kazala "e, to je pravi muškarac!", a moj predlog je da danas sretnemo nekog muškarca i da mu kažemo da je "pravi" da ga pitamo "kako si?" i da se zajedno podsetimo da je svaka muka manja kad se podeli, kao što je i svaka sreća kad se podeli - veća"   

Kažu stare priče da je najveća prevara đavola u priči o paklu u moći da ubedi ljude da - pakao ne postoji, ili u jednoj od varijacija iste tehnike "prevara" da su pakao drugi, ne mi. I još kažu da je svaki đavo - u detaljima,

"Detalj"u koji nas je "neki đavo" tako usput uverio je da muškarci tokom života i ne mogu biti diskriminsani, da je sva društvena moć koja im je namenjena sasvim dovoljna da provedu život bez teskoba i nepravdi koje su poznate ženama.

Vreme je za rušenje takve zablude, za razgovor o svemu i svačemu što bi valjalo menjati u modelu namenjenom muškima.

Jer ja kažem da je život upravo u detaljima i da je lakoća stereotipa (kojima smo, kao ljudi tako beznadežno skloni!) i u tome da - diskriminacija muškaraca ne postoji, da je muškarcima sasvim sve OK i da su muški samo izvor diskriminacije drugima, da su nasilni zbog fizičke snage, da su neosetljivi, da ne umeju da govore o svojim emocijama, da su sebični, da nemaju sposobnost empatije, da ne umeju sa decom, da su nestalni, nepouzdani, čitav spisak uvredljivih, diskriminatornih opaski nam prečesto "sleće" sa usana za muškarce, slično kao i za žene.

Potrebno je organizovati se, jer danas počinju SP u košarci i odbojci!

US Open polako ulazi u 2. (zanimljiviju) nedelju, a dnevni raspored postaje još gušći.

                                                                     April je najsvirepiji mesec... (T. S. Eliot)