Narodna banka Srbije je na samom kraju 2009. odlučila da svoju (referentnu) kamatnu stopu smanji za pola procentnog poena. U 2010. bilo bi jako dobro da se trend pada glavne kamatne stope NBS nastavi. Šta bi to zapravo značilo za privredu i građane Srbije?

Prvi efekat biće sličan pad kamate koju plaća država na svoje obveznice (trezorske zapise) i, samim tim, manji trošak za sve nas koji punimo budžet. I rashodi NBS biće smanjeni jer će na hartije od vrednosti koje emituje (blagajnički zapisi) plaćati sve manju kamatu, tako da će trošak povlačenja dinara koje, praktično,

U holivudskom filmu “Sobarica i senator” (Maid in Manhattan) skromna i vredna sobarica (Dženifer Lopez) pronalazi pravu ljubav sa zgodnim političarem (Rejf Fajns). U stvarnosti, kako nam pokazuju dva nova seksualna skandala, političari mogu biti skloni vezama sa služavakama, ali su te veze retko kada romantične i srećnog završetka. Najčešće su zataškavane, a ponekad se, izgleda, dese i bez pristanka same služavke. Ljubavna veza sa kućnom pomoćnicom bivšeg guvernera Kalifornije Arnolda Švarcenegera neće koštati političkog položaja, jer je čuvana u tajnosti dovoljno

Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hadžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Medhad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Ramahudin Ćatović, Idriz Gibović i Mevlida Koldžić.

Poziv sa fejsbuka da prisustvujem ili učestvujem u eventu Random Acts of Kindness Day je provalio kapije sećanja, a poplava istih me je bacila u proleće 1993. prvu godinu emigracije, tačnije prve nedelje emigracije – Budimpešta, Varga Studio.

Krenuli Mali Vuk i Maričin Brat u šumu da uhapse zlu vešticu Gasolinu koja je živela u kući od čokolade...

(Čekajte! Otkud veštici kuća od čokolade?)

Kako bilo... Idu oni tako poljima, šumama i vodom, kad na jednoj ledini ugledaše Dragog Zeku kako đubri baštu sa šargarepama.

- Drž'te lopova! - povika Maričin Brat i dade se u trk.

Mali Vuk pomisli u sebi „koja budala“, jer su svi znali da je Dragi Zeka samo jedan običan zemljoradnik. Ipak, potrča i on za ovim prvim jer se iz lova bez divljači nije dobro vraćati. I nastade tako jurnjava po šumi...

Sada kada smo konačno uzeli sve(t) u svoje tradicionalno krvave ruke, došlo je vreme da makar pokušamo da govorimo istinu i samo istinu. „Makar". Eto, tako to zvuči kad se mi namerimo da govorimo istinu istine radi. A opet, kao i svaka biljna ili životinjska vrsta pred izumiranjem spremni smo na sve, pa i na istinu samo radi istine, bez ikakve koristi. Makar tako sebi delujemo, malograđanin uvek ima o sebi bolje mišljenje od onog koje drugi imaju o njemu.

Za stotinak godina, kad sa svojim pričama iz nepričave pretpostavljeno nestanemo sa namučenog lica zemlje, možda će

Autor: Rodoljub Šabić
Radeći posao koji radim, odavno sam se navikao na brojna obraćanja ljudi i povodom problema koji su potpuno van nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Nekad je to posledica precenjivanja ovlašćenja, uticaja i mogućnosti poverenika, a nekad prosto ljudska potreba da se "izjadaju", da s nekim podele svoje nezadovoljstvo.
I tako mi se od jutros ne malo njih obratilo povodom "akcije" grada Beograda koji sprovodi "stimulativan reprogram naplate dugova" prema Infostanu, preduzeću za objedinjenu naplatu komunalnih

by Goran(che), uz nesebičnu pomoć Gordane Ninković

Konzervativne snage u Srbiji dižu već duže vreme buku oko ''bele kuge'', odnosno ''umiranja'' nacije i skorom nestanku Srba, ako se nešto ne preduzme. Kažu: postaćemo nacionalna manjina u sopstvenoj zemlji i na kraju će se ostvariti čuveno tarabićevsko proročanstvo o danu kada će sav Srbalj stati pod jednu šljivu. Oni više skloni ''naučnom'' pristupu naglašavaju negativne ekonomske reperkusije pada nataliteta, dok se ''geopolitičari'' bave značajnom smanjenju odbrambene moći usled mogućeg populacionog ''debakla''.

Odvikla sam se od gledanja vesti. Nekako. Više od pola života sam manijakalno slušala/gledala vesti. Više puta dnevno. Onda sam počela da ih čitam. Komentarisanje se podrazumeva. U stara dobra vremena to su bili dijalozi sa TV-prijemnikom koji se ovde ne mogu preneti bez brojnih tačkica i bipova, a onda je internet oslobodio moje ukućane tog zadovoljstva, omogućivši mi da (u tišini, uz povremeno škrgutanje zubima) pišem komentare. (Utisak nedelje, gratis, od kad postoji naravno.)

Odvikavanje je usledilo više silom prilika nego slobodnom voljom..

Svi su ljudi jednaki. Za neke ljude, ipak, kažemo da su „veliki", zbog širine optike kojom posmatraju svet i događaje. Za neke ljude kažemo da su „ograničeni" zbog uske prizme njihovih pogleda. Voleli Aleksisa Ciprasa ili ne, slagali se sa njegovom politikom ili ne, moramo mu priznati da je, svojim neuobičajenim potezima, proširio optiku evropske politike. Čovek koji se u većini interpretacija doživljava kao neki rigidni levičar, zapravo je srušio podelu na levicu i desnicu. Pocepao ih je bespovratno.

Nađem se na stepenicama u jednom tržnom centru u kraju pre par sati (silazim svojim nogama umesto da stojim i lupkam nestrpljivo prstima na pokretnom mehanizmu), zaneta u misli podignem pogled, kad tamo negde na dnu pa još malo udaljen približava se jedan muškarac koga uočim u svom vidnom polju, i u trenutku pre nego sto mi pogled krene dalje on se nasmeši.

Autor: Rodoljub Šabić

Odete na spavanje kao Mađar, a probudite se kao Bunjevac. Ili zaspite kao Hrvat a probudite se kao Nemac. Odete na spavanje kao pripadne jedne nacije, a probudite se kao pripadnih druge. Možete li to da zamislite? Jako teško, zar ne?
Naravno, nije sporno da čovek može promeniti svest o nacionalnoj pripadnosti. Stavovi o tome odavno su evoluirali, od ultra-konzervativnih po kojima je ta svest objektivno determinisana, zadata i nepromenljiva, do savremenih po kojima je ona, pre svega, stvar subjektivnog osećanja. Ali, razume se, svest o pripadnosti nekoj

“Sada, kada imam 70 godina, uključen sam u borbu protiv Monsanta zbog toga što verujem da seljak nikad ne treba da se odrekne prava da upotrebljava sopstveno seme.  Moji preci su došli u Kanadu iz Evrope kasnih 1890-tih zbog ove zemlje, da budu slobodni, i da gaje ono što žele.  Sada se vraćamo feudalnom sistemu kog su oni ostavili iza sebe jer nisu bili slobodni, ustvari postajemo kmetovi na sopstvenoj zemlji” - iz intervjua sa Persi Šmajserom