Prethodnih desetak dana većina igrača koji nastupaju redovno u Premijer ligi bila je sa svojim nacionalnim timovima, koji su igrali važne utakmice kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi.

Ozbiljni fantasy igrači pomno su pratili zbivanja na terenima širom sveta, ali u centru njihove pažnje nisu bili rezultati, već zdravstveno stanje igrača koje su već izabrali ili tek planirali da angažuju za svoje timove.

Najveću dramu, svakako ne prvi put, doživeli su navijači Arsenala, posebno oni koji u timu drže fudbalere koje predvodi Alzašanin koji je bio gost

"Ako niste uznemireni, onda ne obraćate pažnju!", bio je poslednji

 

Bio bi to savim obichan tranzicioni dan, pritisnut svetskom krizom, u kome je aktuelna konspirativna humana akcija doniranja milioncheta dobrom dechku mk, nesretniku kome je iz nepoznatih razloga na ruku-koja je nekim sluchajem bila stisnuta u pesnicu, naleteo krvolochni student u nekom baru u USA, pa se opet pukim sluchajem nashao kum, koji nije dugme u nashem konzulatu na neprijateljskoj teritoriji,....ali nije mu se dalo.

Danu mislim.

Jer

 

Copyright (c) Bruno Bruderer

Niska šarenih, svilenih, kineskih cvetova poskakuje mi pred očima, dok kroz vetrobran kamiona posmatram kamilju zapregu s kojom se mimoilazimo na putu za Dasadu, selo na rubu Male slane pustinje Kač. A još jutros smo putovali ševroletovim SUV-om, koji smo malopre ostavili pored puta...

 

    Nikad kraja putovanju od skoro šezdeset  godina uz osećaj da to putovanje  traje mnogo duže i od mnogo pre nego što su me napravili majka i otac u kući od kamenja između kojih je bura razvejavala dosadu i sunčeva svetlost pripomagala zametanju i odmetanju. Kažu da je sve započelo u Vrlaniji, starom mlinu,  u vodi koja je davala  hranu i bila hrana, kada su  devojčica i  dečak izazivali sudbinu, devojčica se okliznula i pala u dubinu , a  zahvaljujući dečaku i svojoj bujnoj kovrdžavoj riđoj kosi bistra   dubina ju je odbacila na površinu. Ovce  nisu bile svesne da su mogle da ostanu bez  mlađane čobanice. Smreke su se nasmejale, bajami razigrali, smokve razduševile....

Izvor: Gejta

Sinod Srpske pravoslavne crkve zamolio je uprave Partizana i Crvene zvezde da odlože utakmicu zakazanu za 23. april jer tada je verski praznik - Velika subota.

SPC, kako se navodi u dopisu upućenom klubovima, traži odlaganje meča "s obzirom na to da u taj dan ove godine pada Velika subota, kada se vrši spomen na pogreb i silazak u Ad Gospoda i Boga našega Isusa Hrista, a Pravoslavna crkva sa svojom vernom decom provodi molitveno i u miru".

Crkva je zatražila da se utakmica između Partizana i Crvene zvezde odloži "do posle proslave" Uskrsa.

Auu al se digla frka ko će a ko neće na gej paradu. Ako će biti zabavno i sa puno muzike ja bih došla. Povela bih i dete da se provedemo. Šta tu ima loše nekako mi baš nije jasno. Ima jedna druga grupa koja mi je mnogo čudnija, iskrena da budem a radni naslov joj je " Oženjen sam, kao momak živim."

U Skadarliji, najprometnijem turističkom kvartu, ona svako veče prodaje ruže gostima lokala. Viđam je često kad svratim u Perku, moj omiljeni kafić. Kad nema ruže, ona prosi. To je njena rutina. Devojčica je lepa, uredna, fino obučena, i što je bitno, uvek je dobre volje. Sedela sam i ćaskala s prijateljicama uz pivo, kad je prišla našem stolu. Izvinila sam joj se što ne mogu ništa da joj dam, ali su moje prijateljice uletele sa po sto dinara i oraspoložile je za razgovor.

- Izvini što nemam ni banke, bankrotirala sam, - rekla sam joj skrušeno.
- Nema problema.
- Kako se zoveš?
- Lana.
- Koliko imaš godina?
- Osam.
- Je l' ideš u školu?
- Idem.
- Koji razred?
- Prvi.

Biću kratka i jasna. Nemam vremena. Čekam na kupatilo. Peti dan. Prirodne potrebe i telesne funkcije sam svela na minimum. Vršim fotosintezu, tako najmanje smetam uzbuđenju. U kući je vanredno stanje. Peti dan, drugi produžetak.

Tatina Princeza večeras ima malu maturu. Ovde zvanu valeta. Tim povodom je u kući, već danima, sve podređeno njenim planovima, sumnjama, promišljanjima, probama i hordi vršnjakinja sa kojima se

Gost-autor Voki Vasić

Pratim izdaleka neobičan i dugotrajan spor koji povremeno uzvitla prašinu i perje, a koji jedna strana simbolično-ironično naziva Bitkom za Sutjesku. Jeste, reč je o odbrani od nasrtaja na Nacionalni park Sutjeska. Ne znam ima li druga strana odgovarajuću šifru operacije. Trebalo bi da bude poput pokliča kratka, jasna, zvučna i da sadrži naznaku misije nosilaca operacije. Moj predlog je bio – „Mini Sutjeska“. Ne samo zbog nerazumnog plana uvođenja tzv. mini-hidroelektrana u jedan nacionalni park, već zbog iskazanog opredeljenja za misiju minimalizacije osnovnih prirodnih vrednosti NP Sutjeska. I zbog umanjenog osećaja za nacionalno nasleđe i nerazvijenosti obzira prema budućim generacijama, zbog minimalne državne mudrosti i mikroskopski malog građanskog poštenja, zbog smanjenosti uvažavanja stručne javnosti i zakržljalosti poštovanja svih onih koji ističu pravo na viši kvalitet života. Po svoj prilici, na delu su oni koji su zbog minimalnog šićara spremni da žrtvuju maksimalna dobra. Ako su tuđa.

U naredna dva posta, nakon ovog, opisaću vožnje od Leskovca do Beograda (za 1 dan) i nazad, preko planine Gajtan do Đavolje Varoši, kao i neka kraća putovanja u proteklom mesecu, ali najpre uvodni tekst o mojim biciklima i vožnjama u prošlosti.

* * *

Naučio sam da vozim bicikl (u Leskovcu obično kažemo bicikla, u ženskom rodu) negde oko 7. godine. Na kevinoj bicikli, bila je zgodnija jer nije imala ram, kao muške. Naravno u stojećem stavu, pošto mi je sedište bilo previsoko. I, naravno, leđa izguljena od tog istog sedišta. Kasnije su već došle Poni bicikle,

Knjigu «Alisa na Tašmajdanu» napisala sam na zahtev moje ćerke Marijane, jednog leta, pre više godina. Tog kobnog jutra, još u pidžami i u pratnji našeg kućnog ljubimca vučjaka Alise, uletela je kao oluja u moju sobu i rekla:

- Moraš da napišeš knjigu koja se čita kao film, bez daha! Pravi avanturistički roman, sa brdom pustolovina. Nešto kao Indijana Džons, samo

Elpida i zviždak, foto (9) A. Vilotić

Gost-autor Aleksandra Vilotić

Sedim u kancelariji prezasićena poslom u zatvorenom prostoru sa veštačim vazduhom, pod veštačkim svetlima i prebiram po internetu. Birds – volunteering – summer – Europe... Probam različite kombinacije reči i pojavi se poziv za volontiranje na Antikitiri u septembru. Gde li je to? Ostrvo u Grčkoj. Malo. Skoro pa nenaseljeno. Jednom nedeljno dolazi brod iz Atine a može da se desi da i ne dođe. Odluka je na vetru. Pozivaju se volonteri da pomognu pri prstenovanju ptica. Treba da se ostane najmanje dve nedelje a poželjno je i više. E, pa kombinacija ne mož' biti bolja. Aj zdravo, odoh ja.

Za početak kratak komentar: Pozdravljam lustraciju ako je možemo tako nazvati, jer to Srpsku pravoslavnu crkvu čini odgovornijom. Šokantno je da je vl. Filaret bio pozvan na odgovornost isključivo zbog indicija za finansijske malverzacije a o njegovim decenijskim nacionalističkim istupima koji su kulminirali odlikovanjem osobe koja je sinonim za mržnju i netrpeljivost, nije bilo ni spomena. Dakle, Crkva nacional-šovinizam i dalje ne vidi kao problem i pojavu suštinski protivnu vrednostima jevanđelja. U susednoj RKC u Hrvatskoj, nacionalizam i ideološko-politički diskurs je postao

... ili, pronadji u tekstu tri najzanimljivija pokusaja idiotizacije... 

Slawomir Sierakowski

Putin's Useful Idiots

Western intellectuals have long had a soft spot for Russia. Voltaire, the French teacher of tolerance and a great friend of Catherine the Great, said that he would gladly move to Russia, though only if its capital were Kiev, not icy St. Petersburg. Johann Gottfried von Herder, the German philosopher of enlightened nationalism, dreamed that he would obtain earthly glory as the "new Luther and Solon" for an as-yet-unspoiled Ukraine, which he would transform