(evo na brzinu, pred utakmicu)

Nažalost nismo ovde ispratili "sredinu" - odlično 3. kolo grupnog dela i tri četvrtfinala.

Šta smo imali do sad:

Nemci gazu ,

Kristijano odrasta,

Španci se drže...

 Ok, odmah da se složim sa svima vama da je Hendriksova obrada Dilanovog klasika All Along The Wachtower najbolja obrada sviju vremeno-prostora. I da za početak nabacim  par mojih kaver favorita:

(ovaj kaver  inače se nalazi na albumu "Cover Up" (with Co-Conspirators), koji predstavlja kompilaciju samih obrada i posveta)

RHCP - Fire

Ground Zero - Those Were The Days

Opet dolazi vreme za sadnju drveća. Jeste da bi mnogo bolje bilo da je manje vruće i da je pala barem jedna kiša (zadnja je bila sredinom aprila) ali šta je tu je. Na pazaru se se pojavile mladice, a na nebu oblaci (nadamo se skoroj kiši).

Sadnja drveća je fizički posao, samo ovde je to malo više. U ovim krajevima izreka "nema 'leba bez motike" nema nikakvog smisla jer sa motikom, bar po pitaju zemljoradnje, otprilike možeš da se slikaš, isto važi i za ašov. Zemlja koja je ovde više nego prihvatljiva za zemljoradnju, dapače ubeđuju nas da je super, u rodnoj mi Vojvodini bi verovatno bila klasifikovana kao kamenolom (sad malo nostalgije: nigde nema vojvođanske crnice, meke ko duša... dobro... dosta... idemo dalje).

Izvinjavam se blogosferi za ubijanje postavljenog posta, to je bio jedini način da sprečim širenje netačnih informacija. Naime, tastatura mi je bila brža od pameti...

Napisao sam da je zvaničan kanal za žalbe, pritužbe i pitanja vezana za rad popisivača opštinska komisija u svakoj opštini i savetovao sam ljude da idu do svoje opštinske popisne komisije da se žale. Zapravo, ovo je netačna informacija koju sam napisao jer se nisam lepo informisao. Izvinjavam se svima koje sam faktički obmanuo. :( Izvinjavam se i svima koji

He who has the gold makes the rules.

Čitam novine i pizdim. Nasuprot slika nasmejane i raspoložene Cece koju su vlasti praktično nagradile za kriminal i vesti da se za fizički napad dobija manja zatvorska kazna nego za saobraćajni prekršaj, stoji i vest da je Novosađanih Stevan J. (55) umro juče na kućnom pragu od infarkta kada je video da mu sudski izvršitelj i policija provaljuju u dvorište kako bi ušli u kuću i popisali stvari radi naplate duga:

Tek, tako...  morao si da odeš zato što si imao srce veličine Lavljeg, a bio si samo Ris!

Siguran sam da u mačijem raju nikoga nećeš ostaviti ravnodušnim, kao što ni ovde, nikoga, ko te je video, nisi ostavio ravnodušnim. 

Godspeed My Friend!

Na glavnoj ulici El Paseo postoje dve galerije u kojima rade Beogradjani.



Pauk-kamera razapeta izmedju cetri reflektora daje producentima vizuelne mogucnosti koje do pre ove godine u Indian Velsu nisu imali.




Ljubitelji tenisa gledaju Djokovica i Federera

У новом културном центру у Лондону, Јапанској кући смештеној на најпрометнијем делу Кенсингтон Хај Стрита и на десетак минута хода од од још увек новог Музеја дизајна, у току је изложба посвећена токијском архитекти Соу Фуџимоту.

На

Pesma kaže da se kneginja sama požalila knezu na zmaja i njegovu neutaživu žeđ za njom. Ništa im verujem. Tim pesmama.  Kneginja je naravno morala biti opevana kao nevoljna ljubavnica zmaja, željna da se vrati svom knezu nebeskog naroda.

A kako je to stvarno bilo…

Iako se trudim da bar ovde ne pišem politici, da ne produžavam svoj radni dan, za koji se ne zna kad počinje i kada se završava i koji se, gotovo uvek, vrti oko politike, danas želim da vam kažem: GLASAJTE !

Glasajte zato što nećete dočekati da se na izborima kandiduje pojedinac ili stranka, koga u potpunosti podržavate. Glasajte zato što ste se izborili za demokratiju, a to treba ceniti. Zamislite ili setite se, kako je onima, kojima za vratom dahće pomahnitali diktator, koji bi dali sve samo da mogu da glasaju. Da govore šta misle, bez da završe

Evo, upravo sam dobila od moje sestre poruku na FB koja me izveštava o poseti familiji u cilju obeležavanja slave SV. Jovana....moram priznati jedna od mojih omiljenih. Uvek me spopadnu neke melanholične misli kada mislim o ovoj slavi. Ona obeležava kraj sezone slava tako da mi je svake godine ova slava uvek nekako izgledala kao oproštajna slava za tu sezonu pa se iz ovog razloga uvek razlikovala od ostalih. I tako u sred tih melanholičnih evociranja uspomena na temu „al se nekad dobro jelo BAŠ“ sestra me preseče pitanjem „by the way....kakvo je to katastrofalno nevreme bilo tamo?“ i ja počnem da se smejem. Ni sama nema pojma koliko puta sam čula to pitanje u poslednja dva dana.

Sve ili gotovo sve smo isporobali, ali nam ne ide.  Nije nam valjao socijalizam sa ljudskim likom, nije nam uspevalo samoupravljavaljanje, kod nas se u poslednjoj deceniji nije primila ni demokratija, ni višestranački sistem, ni liberalna ekonomija, ni to sa republikom baš nam ne ide najbolje, a ni privatizacija nam nije uspela. Šta i kako dalje? Ostalo nam je nekoliko mogućnosti.

Jedna od onih stvari koje često čujemo od naših bivših sugrađana a danas srećnih gastarbajtera po raznim svetskim prestonicama je i to da obožavaju činjenicu da se - tamo gde su oni sada - prosečan narod veoma malo ili čak nimalo ne bavi politikom.

"Nema ti bre ovde milion političkih analitičara da non stop na TV-u mrse muda. To ti ovde narod ne bi ni gledao, Ljudi to ovde ne prate. Običan narod ovde gleda svoj posao, radi i - mlati pare! I  nije ga puno briga za politiku!"

Danas čujem da je Studio B kupila firma koja je bazirana oko veoma popularnog TDI Radija.

U Sloveniji se danas slavi Dan Rudolfa Majstra, slovenačkog generala kog ni jedna vlast volela nije zbog njegovih ljubavi. O njemu se malo priča, a i kad se priča bolje da se ćuti. Danas će na njegove spomenike biti stavljeni venci. Ali, ni jedan cvetić neće biti stavljen na grobove srpskih vojnika koji su poginuli za tuđu zemlju i tuđu slobodu, i to kada je Prvi svetski rat već završen. Na molbu i poziv generala Rudlofa Majstra. Ne samo da su zaboravljeni, nego su namerno zaboravljeni i namerno se prećutkuju. Ni u jednom članku koji danas bude u slovenačkim medijima objavljen, niko ih neće pomenuti. Ni jednom jedinom rečju. Neće ih pomenuti, niti ih se setiti ni Srbija.

Za njih zaboravljene, u njihovu slavu, danas ponavljam blog o slovenačkom generalu, Rudolfu Majstru. Onom koji je voleo Srbe...

 I niko nije ni pitao odakle ti mladići idu,

Ko sada za njima u strahu plače

I niko nije ni pitao hoće li se oni ikada

Vratiti pod voljene krovove domaće.