Velike grupe turista, redovi ispred muzeja, fotografisanje pored statue Davida, miris pice u rane noćne sate, Afrikanci koji prodaju lažne Rej Ban i Prada naočare...i fudbal. Strast za fudbalom. To je Firenca. Jedan od najlepših gradova na svetu. Koliko god su posetioci zaslepljeni Pontevekiom, galerijom Ufici, Palacio Pitijem ili Neptunovom Fontanom isto toliko su stanovnici Toskane zaslepljeni fudbalom i fudbalskim herojima. Kada je 1990. Fiorentina za tada rekordnu sumu u istoriji fudbala (15mil evra) prodala Roberta Bađa Juventusu, čije ime ne smete glasno da izgovorite u Firenci, grad je eksplodirao. Praznina u srcima navijača Viole ispunjena je tek kada je godinu dana kasnije stigao čudesni golgeter iz Argentine. 

Ono što se trenutno zbiva u Grčkoj još jedan je tragičan primer naopakog poretka u Evropi i u svetu,

Нема ничег необичног у епидемији грипа. Сваке године на хиљаде људи умире од грипа и у нормалним условима, друштво је научило да се носи са том претњом. С времена на време, епидемија грипа претвори се у планетарну пандемију која однесе ужасан број жртава. Ипак, не постоје докази да ће се тзв. свињски грип, који је за сада однео релативно мали број живота, претворити у пандемију. Пре ће бити да се суочавамо са здравственом кризом која се претвара у моралну драму. 

Иако је свињски грип релативно уобичајена опасност када је у питању гајење свиња, треба рећи да, за сада, здравствени инспектори нису пронашли заражене свиње нигде у Мексику. А зашто га онда зову "свињски грип?" Главни разлог јесте тај што је последњи сој грипа који је генетски подсећао на овај био пронађен код свиња. Но, то не значи да га морамо звати "свињским грипом". Израелски заменик министра здравља, Јаков Лицман, рекао је да у његовој држави неће прихватити овај назив, будући да јеврејски верници не једу свињетину. "Зваћемо га мексичким грипом", казао је. Оно што Лицманов коментар показује јесте то да су име и представа коју стварамо о болести чврсто повезани не са науком, већ са културом.

 

"Zovi me ćupom, al' me ne razbij", imala je običaj reći moja pokojna baka.

 

Daleko smo odmakle s pripremama od kako je prvi blogopoziv za Arty-Party na brodu Krivi Stojko objavljen pre sedam dana i završio se pitanjem "da li će stati toliko ljudi na krivog stojka a da se isti ne nakrivi?" Moj odgovor je bio " da 'oce". Jer, kapacitet je 300 ljudi ili više, a i "veliki je stojko, da ne petljam sad tomu akvinskog i metafizicko pitanje koliko

Jedno vreme, nekako, se provlačilo da je atentat na Zorana Đinđića izvršen u 12.45, međutim u poslednje vreme, opet nekako, se iskristalisalo u medijima 12.25 (ovo vreme je pročitao Čović u zvaničnom saopštenju Vlade), što baš i nije tačno. Mnogo je priribližnije tačno da je pucano negde oko 12.42-43 (pa može da se zaokruži na 12.45).

Ovo su najpreporučeniji komentari na B92 sajtu na vest "Nemci spremni da puste Grčku da ide"

Dok gledam svoj odraz u monitoru lap top-a, sa sve maskom na licu, potsećam sebe na nevešto napravljena čudovišta od gline. Pri tom osećam kako mi jedna kap, slatkaste tečnosti s lica, titra na gornjoj usni i stvara neki otužni ukus u ustima. 

Usput bacam pogled na svoj, još uvek, mlad dekolte i po prvi put, s trij'stdve godine, divim se majci prirodi i mojoj majci, te baki i prabaki, na geniijalnim, mlekarskim genima za koje bar

Nekada čovek jednostavno ne može da se odbrani ma šta pokušavao. Ne pomažu argumenti, objašnjena, činjenice, što se više pravdaš to gore. Kako ti sad da objasniš da nikad nisi bio na Maldivima i pojma nemaš o ostrvu koje ti je priča se poklonjeno sa sve tridesetak stanovnika? Kako da tvrdiš da sediš u Beogradu kad piše u novinama da ti lično predvodiš proteste na Vol Stritu? Kako da reaguješ kad ti pričaju da si član DS-a, CIA-e, CANVAS-a, masona, laminata i koječega još?

Ne znam kako biste vi na to reagovali, ali ja mogu jedino ovako:

 

Danas mi je bio zadnji dan u vojsci. Civilnoj naravno. Odnosno, srBskim slengom govoreći, izdajničkoj. Nisam još uvek zaista završio sa tim tragičnim poglavljem u mom životu, sledeće nedelje bi još trebalo da se javim vojnom odseku oko sređivanja ne znam ni ja kakvih dokumenata, pa će tekst sa impresijama izlaska iz poslovičnog zatvora sačekati još tih par dana. Umesto toga, pade mi na pamet da bih mogao nažvrljati ponešto o različitim temama koje su mi padale na pamet proteklih nedelja a nisam stigao da im posvetim po ceo tekst. Po sredi je, dakle, nekakav memory dump direktno iz malog mozga. Čisto da simbolično zapljunem teren i prijavim da sam se vratio na blog.

 

U jednoj od svojih poučnih basni Žan de Lafonten, francuski pesnik i basnopisac, poručuje:

"...Malo njih je kadro da sjajem lepota razvedri sumornost našega života..." 

Jedan od najsjajnijih umova Balkana tokom XIX veka je svakako i Vasa Pelagić (1833, BiH - 1899, Srbija).

Kamo lepe sreće

Zahtevi?

Pa oni prosto vise, da ne kažem lebde u vazduhu, ma koliko bio zagušen suzavcem!

1. Okrugli

Otišao sam jednom u Kinoteku tokom 2015.

Sticaj okolnosti – ne živim više u Beogradu.

Moj prvi pokušaj da pogledam nešto u jednom od hramova moga odrastanja, bio je film ’’Dodir Meduze’’. Ričard Barton i jedan od mojih dečačkih heroja, Lino Ventura, u glavnim ulogama.

Uredno sam platio kartu, bilo nas je više od petoro – kritična masa za prikazivanje filma – i čekao sam da se zavalim u fotelju i uživam. Nisam uspeo – gle čuda – jer su nas dva golobrada mladića koja očito imaju neku funkciju u emitovanju filma - obavestila

kome trebaju pare i moć?
onima koji nemaju dobar seks, tako ja to vidim:)

Imao sam osam godina, bio sam u drugom polugodištu drugog razreda osnovne škole. Ne znajući najasnije ni čemu služe razni delovi mog tela ali indoktriniran odasvud i od svakoga a posebice od učiteljice nam, rešio sam da u strogoj tajnosti, krijući to kao zmija noge, čestitam Drugu Titu rođendan! Moja tajnovitost je nastala iz želje da kad mi Drug Tito bude uzvratio i zahvalio se, na sva zvona, mašući odgovorom, to objavim znanim i neznanim i podignem svoj ionako visok rejting. Danima sam šetao od trafike do trafike nikako ne mogući da se odlučim za razglednicu koju bih mu poslao, na kojoj bih napisao čestitku! Naposletku sam kupio jednu u jarkim bojama na kojoj je bila fotografija potoka oivičenog žbunjem i iza gustom šumom.