autorka mr Dragana Ćorić

/predsednica UG RODITELJ - Novi Sad

Svaki film počiva na nekoj ideji, nekoj originalnoj priči ili više puta ispričanoj ili... Da ne dužim. Ovaj blog je o tome na koji način se ovde, u Srbiji, realizuje scenario koji ste napisali ili ćete ga tek napisati. Hajde, podrazumevaćemo da imate već fino ispoliran scenario, da su prepravke tog scenarija moguće jedino iz nekih produkcionih razloga, zbog visine budžeta ili kreativnog postupka režisera budućeg filma.

Prvi i najvazniji razlog je zato sto nije principijelan.

Pred Srbijom je veoma tezak period prouzrokovan teskom politickom situacijom u svetu. U takvoj situaciji potreban je neko ko ce se brzo saltovati sa jedne pozicije na drugu. Aleksandar je vec dokazao da menjanje politickog diskursa za njega ne predstavlja nikakav problem. Treba da nam dodje neki "koji voli da silji onu stvar" pa da najebemo ponovo ...

Drugi, zato sto mu izdaja ne predstavlja problem.

Ako je neko zasluzio da prizna Kosovo onda je to Vucic. To ce biti kruna njegove politike. Da ne bude zabune, ja

Sa velikim zadovoljstovm obavestavamo svekoliku javnost da je program Doktora Klovnova spasen, i da ce funkcionisati u narednih godinu dana!

Jedna divna, osećajna, tako ljudska priča! Morala sam da je podelim sa vama. Moj gost je kolega bloger milozvučnog imena violina

I moram da upozorim - ovde će trebati maramice, verujte mi na reč!

Pre 36 godina u Novom Sadu počela gradnja jednog novog naselja, dva velika stambena bloka za početak, livada, puna miševa, žaba, poneki elitni pacov i zalutala belouška, dobili nove stanare. Završetak gradnje blokova označen startom za osvajanje stanova, slično kao na divljem zapadu, kamioni, konjske zaprege, tricikli, sve je to služilo za prenos onoga što će ući u novi satn, gužva na nezavršenim pristupnim putevima, radost I nervoza pomešana željom za, što pre u svoje, mnogima od nas je to bio stan prvenac.

Simbol zdravog

Danas

Gost autor:Kristina

Priznajem ja sam honorarac, nemam rođačke i kumovske veze za državnu službu, a nemam ni kapitala da otvaram privatni biznis. Tako da radim po ugovoru na projektima. Ponekad je pauza između projekata poprilična pa se dovijam davanjem privatnih časova.

U nekom trenutku javi mi se Gdin Direktor, vlasnik jedne privatne škole, da me upita da li bih predavala u njegovoj školi. Što da ne, to je honorarni posao, nije nešto dobro plaćen, ali bolje nego da sedim u kući i da se dosađujem. Dođem na razgovor za posao, kaže plaća na nedeljnoj bazi.

Što je nebo da je list hartije,

što je gora da su kalemovi,

što je more da je crn murećep,

pa da pišem tri godine dana,

ne bih mojih ispisala jada.

(narodna)

U prvi sumrak su se treskom otvorila vrata komšijskog ulaza. Iz njih je istrčao pas veličine adolescentnog medveda koji je na povocu vukao majku njegove vlasnice. Dotična, vođena naglim ubrzanjem, nije uspevala ni da dodirne zemlju, narušavajući svojim kretanjem ugled gravitaciji. Pomenuti pas marke Bokser je, s obzirom da očito nije hranjen par godina, odmah probao da pojede nekoliko slučajnih prolaznika, da bi se potom bacio na sitnu, ali brzu hranu u formi našeg Ikara Varvarina. I dok su se željeni zalogaj i komšijska zver ganjale u krug, komšinica i ja smo se uzverale na prvo raspoloživo drvo.

Well, it may have taken me five years to find an excuse (or maybe pluck up the courage), but a few weeks ago I finally made my first visit to the provincial capital of Priština. It was … an experience. In this post you will find some observations and impressions of the trip I took with Jimbo, a mate of mine who works in the fog flogging sector.

Dakle, možda je bilo potrebno pet godina da nađem razlog (ili možda da skupim hrabrost), ali pre par nedelja sam konačno posetio glavni grad Srpske pokrajine Kosovo, Prištinu. Bilo je to… “iskustvo”. U ovom post-u, videćete nekoliko opservacija i utisaka iz posete koju sam doživeo sa Džimbo-om, jednim mojim drugom koji radi u sektoru za prodaju magle.

Ne znam kako vi, al meni neshto muka danas.

Vidim, svi mediji objavili godishnjicu smrti kreatora stradanja, na ovim prostorima.

Ne shto su objavili, nego nekako krotko, pomirljivo, skoro nezno.

Josh ce suza da mi krene.

U ostalom, izabrani predsednik, je u nashe ime, vec oprostio.

Pa evo i nash vodja je stradao, a i "njihov", zajednichka zla kob, neka nas spoji.

Tu su sada i ministri, koji mogu da se osvrnu ponosno, na minuli rad svog "heroja".

I nikom nishta.

Kao da nicheg nije ni bilo.

Josh majchica da se vrati.

I

Piše: Rodoljub Šabić

Novinarka portala "Pištaljka" obratila se, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama, Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sa zahtevom za pristup određenim informacijama. Predmet njenog zanimanja bio je gradonačelnik Beograda. Podstaknuta u javnosti prisutnim informacijama o sumnji u izvršenje više krivičnih dela (rušenje u Savamali, pranje novca, neprijavljivanje imovine, "problematično" sticanje imovine...) tražila je informacije o tome koji se predmeti u tužilaštvu vode protiv njega i pod kojim brojem, zbog kojih krivičnih dela,

Gost autor: Marko Ekmedžić

Svedoci smo bezumlja koje se desava oko nas kada je sukob između Ukrajne i Rusije u pitanju, ali ono što je najtužnije je činjenica da ništa iz prošlosti i kristalne noći nismo naučili.

Deportacija ruskih studenata, zabranjivanje da se dela ruskih autora izvode, otkazivanje ruskih umetnika je bezumlje. Jedino što mi pada na pamet je da se sprema jedan veliki logor u koje će sve neistomišljenike zatvoriti i umoriti.

Da se

- Osam (ne)Običnosti O Otvaranju Olimpijade -

Za Osam dana, u petak, u Pekingu će svečanom ceremonijom biti otvorene Letnje Olimpijske Igre.

Olimpijadu u Kini prate razni neobićni i obični događaji - sam izbor Pekinga bio je intrigantan događaj davnih dana, zatim priče o izgradnji neverovatnih objekata ("to samo Kinezi mogu"...), informacije o novcu koji se ulaže, o nezamislivom broju ljudi koji rade za i na Olimpijadi, skandali i protesti zbog Tibeta koji su pratili kretanje Olimpijske baklje na samom početku, zabrana, pa dozvola iračkim sportistima za učešće, obaveštenja o "ograničenom korišćenju interneta" na OI, vesti koje su "procurele" o generalnoj probi otvaranja (.."zaustavlja dah i srce"...), terorizam kao tema za OI,....svega i svačega što predstavlja "neminovni prtljag događaja" našeg vremena.

Meni je jedna stvar bila posebno zanimljiva:

- insistiranje da se otvaranje održi baš 08.08.2008. u 08:08:08.

Zašto je organizatorima to bilo tako važno?

Objašnjenje je traženo, nađeno i - ponuđeno u kineskoj tradiciji poštovanja brojeva, verovanja u moć brojeva i kulture koja je oko svakog pojedinog broja izgrađena.

Broj 8 važi za izuzetan broj kod Kineza, način kojim se izgovara zvučno podseća na reči "sreća", "blagostanje", "uspeh".

I - tako je doneta odluka o datumu i vremenu obeleženom brojem 8, a svi ćemo biti svedoci imaju li Kinezi pravo kad svojom kulturom izdvajaju baš taj, jedan poseban broj.