Da li postoji narod, verska zajednica, etnička grupa, seksualna manjina... koje Srbi ne mrze, i kojima ne žele sve najgore i da skončaju u najgorim mukama u mašini za mlevenje mesa?

Smatram da ne postoji. Smatram da mrzimo sve. Naravno, najviše mrzimo one koji su nam najbliži.

Albance mrzimo jer su nam oteli 15 posto svete teritorije. Makedonce mrzimo jer neće da priznaju da su Srbi. Bošnjake mrzimo jer neće da priznaju da su poturčeni Srbi. Hrvate mrzimo zbog Jasenovca. Slovence jer su pederi iz Evropske unije. Mađare jer hoće da nam otmu Vojvodinu. Rumune i Bugare jer su slepci koji su pre nas ušli u Evropsku uniju. Rome mrzimo jer su odlučili da budu siromašni i prljavi. Kineze jer su žuti i mnogobrojni. Katolike mrzimo jer oni mrze nas, pa im samo vraćamo. Muslimane jer hoće da nas dignu u vazduh. Protestante zato što su sekta. Baptiste zato što su sekta. Adventiste zato što su sekta. Jehovine svedoke zato što su sekta. Budiste zato što su sekta. Pedere mrzimo zato što maestralni organ guraju tamo gde ne treba. Lezbejke mrzimo jer nam ne daju da ih gledamo u akciji...

Mrzimo i prirodu i životinje i sve što nas okružuje.

To je valjda tako normalno.

I kada tamo mrzimo sve što hoda, leti ili pliva, normalno nam je da se uz pomoć medija i moderne srpske umetnosti širi mržnja i poziva na ubijanje, klanje i ostale zanimacije.

Najnoviji svetli primer srpske kreativnosti jeste hit repera Vladana Aksentijevića, poznatijeg kao Ajs Nigrutin, gde poziva na linč i proterivanje Kineza iz Srbije.

  Profesor Jaroslav Flegr, Karlov Univerzitet, Prag

Sećate se onih loših naučno-fantastičnih filmova u kojima vanzemaljci okupiraju Zemlju, ali ti okupatori izgledaju veoma slično nama, pa je gotovo nemoguće razlikovati ih od običnih ljudi? Po izgledu i ponašanju oni su isti kao i mi, izuzimajući, možda, neki slabo primetan anatomski detalj ili detalj u ponašanju koji ih odaje. Razume se, okupatori

Zašto?

Zato što je povod jedan tekst objavljen na mom B92 blogu.

Zato što je to najbolji intervju koji sam dao u svojoj karijeri.

Zato što ga je "Pravda" objavila na naslovnoj strani.

Zato što je to najveći intervju ikada sa gej aktivistom (oko 17 hiljada karaktera) na tri strane.

Zato što je to "Pravda" (ciljna grupa do koje se teško dopire) i ceo tekst je apsolutno pozitivan i ništa nije izvučeno iz konteksta.

Uživajte.

Političku i medijsku polemiku o Zakonu protiv diskriminacije ulepšale su fotomontaže Dragana Markovića Palme. Njihov autor, Predrag M. Azdejković, u ekskluzivnom intervjuu „Pravdi", otkriva kako izgleda život mladog homoseksualca u ovakvoj Srbiji.

CENZURA OSEĆANJA

Vaš tekst „Braćo gejevi, sestre lezbejke, Srbija vas ne zaslužuje" pročitao sam kao neku vrstu spiska lepih želja gej populacije, ali bez mogućnosti da se ostvare u ovom društvu.

Molim Vas ga za čitaoce Pravde, koji nisu videli taj tekst na Vašem blogu, navedete osnovne zahteve koji bi homoseksualcima omogućili da žive bez osećaja diskriminacije.

... on je objavljivao neke poverljive depeše koje su, neki tvrde, pomogle razumevanju svetske politike, ali i dobrim delom ogolile američku diplomatiju. Da se u zemlji Srbiji neko bavio depešama vezanim za našu zemlju, slika o političarima koji nas vode bila bi mnogo jasnija. Ali, očigledno da srpskim medijima to nije bila interesantna tema. Potpuno ih razumem, gde su našli da objavljuju depeše dok se Ceca patila u kućnom pritvoru!

Nego, da se vratim na Asanža. On se trenutno nalazi u Ekvadorskoj ambasadi u Londonu, a vlada Ekvadora mu je odobrila azil, da ne bi završio u nekom tamo Gvantanamu. Premijer Britanije je čak razmišljao da napadne pomenutu ambasadu, a vlasti Ujedinjenog Kraljevstva su jasno stavile do znanja da ih ne interesuje Asanžov azil i da će ga kad tad uhvatiti i preko Švedske poslati Ujka Semu.

Na istom ovom mestu bili smo s jeseni 2000. godine. Sa debelim razlogom. Zbog pokradeinh izbora. Zbog uništenih života. Zbog budućnosti.

I ove besprizorne siledžije su tu sa nekim razlogom. Ne znam koji je to razlog, ali sam siguran da nije onaj koji deklarišu. I da ih treba ukloniti, pod hitno i bez pardona.

Drage kengurice, kenguri, blogerke i blogeri,

Evo ima par meseci kako čapras-blogo-divanimo o porodilištima, razmenjujemo informacije o problemima, smišljamo moguća rešenja, padaju ideje, predlozi, sugestije... i dok smo tako bili zabavljeni poslom, nećete verovati, osvojismo nagradu!

Kontaktirali su me iz Marketinške agencije LUNA/TBWA i obavestili da je Građanska

Dugo očekivani koncert Jelene Karleuše, jedne od najvećih balkanskih estradnih diva - recimo to tako, „politički korektno", zbog brojne konkurencije u vidu Cece, Seke i ostalih zvezda i starleta, supernovi i crnih patuljaka i patuljčica - održan je 15. maja pred oko 10.000 ljudi u beogradskoj Areni. Kažem dugo očekivani, jer je Karleuša prvi put u petnaest godina dugoj karijeri nastupala solo, a najave spektakla svakako su zagolicale maštu koliko fanova, toliko i brojnih oponenata, koji su priželjkivali „Titanik u najavi", glamurozni hepening koji će lagano dotaći dno i završiti u katastrofi epskih proporcija.

"Bolje da smo mi oko njjih nego oni oko nas. A najbolje - mi oko nas!"

Tako se nekako završava "Radovan Treći", bolna komedija o samoizdaji Duška Kuvačevića. I kao da je konačno kucnuo čas da se i Srbija odluči, opkoli i osvoji samu sebe. 

Sirenski zov kao da je postao prejak i da je došlo vreme za tu, poslednju, sudbonosnu odluku u našem vremenu.

Pod uslovom da alternativa uopšte postoji, pred Srbijom će se - sad je već izvesno - ono sudbonosno pitanje iz tamnog vilajeta : NATO, da ili ne? - postaviti vrlo brzo.

Ovo bi bila poruka i poziv i radnika koji su ostali bez posla i preduzeća koja su pred bankrotom. Ne treba isključiti ni da je Vuk Drašković mislio i na svoju stranku, koja će morati da se okrene socijalnim problemima umesto arheologiji, ako hoće da opstane.Pod motom»svi smo mi pomalo socijaldemokrate»Kongres Rasimove SDPS okupio je, kao goste, do sada najviše političkih lidera i predstavnika stranaka od  desnice do slabe levice.

Lepo je da su svi na jednom mestu, a da se ne svađaju. Još lepše što su svi pokazali da izgleda shvataju da  socijalno pitanje ne bi trebalo da bude stranačko već opštedruštveno. a biće još bolje ako se svi potrude da se takmiče ko će narodu obezbediti da se izvuče iz sadašnje i ne zapada u dublju krizu.

Bio je to kraj marta kada zamolih društvo blogersko da mi pomogne u sastavljanju liste na strane jezike neprevodivih, odn. teško prevodivih uzrečica, ili bolje - idioma, zajedničkog nam Jezika. Vaši odgovori su po brojnosti i žestini kojom ste se bacili na traganje prevazišli sva moja očekivanja.

Bila sam mišljenja da je ovaj Blog najbolje mjesto za traženje kompetentnih su-tragača. Nisam se prevarila! Bilo mi je veliko zadovoljstvo čitati vaše

Ameriko, dok tvoji najbolji sinovi krvare po čitavom svetu, tvoju nevinu decu, ostavljenu bez zaštite, ubijaju, siluju i masakriraju maloumnici, zlikovci i manijaci: Qvo vadis Ameriko?

Došlo je vreme da završavamo severnoameričku kampanju. Od danas pa sledećih 14 dana gledamo poslednji grand slam sezone - US OPEN. Ovaj gren slem nam može dati odgovore na nekoliko važnih pitanja: Da li Dinara Safina i Endi Marej mogu da konačno osvoje jedan od 4 najvećih turnira? (ne mogu) Koliko u ovom trenutku može da pruži Rafael Nadal? (dovoljno za završnicu, nedovoljno za titulu) Da li od Jelene Janković možemo da očekujemo još jednu odličnu završnicu poput one od prošle sezone? (hajde da pažljivo ispratimo kraj sezone, pa ćemo da vidimo) Može li Ana Ivanović jednom da veže dve pobede? (može...ali ne može tri) Da li ćemo se radovati 8 tituli u sezoni (i drugom gren slemu) dubla Zimonjić/Nestor? (najiskrenije se nadamo da hoćemo)...

Da počnemo sa servisnim informacijama. Ovogodišnji US open prenosi Eurosport a mečeve možemo pratiti i na starom dobrom atdhe.net. Drugo, vremenska razlika između Njujorka i Srbije je 6 sati tako da na sva vremena početaka mečeva koje budemo davali ovih dana treba dodati 6 sati kako bi se dobilo naše vreme odigravanja. Najzad, kao i na prošlom blogu i na ovom ćemo pored praćenja tenisa da se malo bavimo i ispitivanjem javnog mnjenja. Ovog puta se opredeljujemo između Jelene i Ane. Pitanja su na samom kraju teksta.