2-10. maj

Dan prvi

Napuštamo Poti rano ujutru. Vozimo prema Zugurdiju, poslednjem gradu na našoj ruti, posle kojeg se, sudeći prema mapi, možemo nadati samo selima. A ko zna šta u njima ima, odnosno nema. Zato je bolje da se mi oprskrbimo hranom za dva-tri dana, a dotle ćemo, valjda, dopedalati do Mestije, prestonice Svanetija.

To sasvim jasno mogu reći:

Ne volim kad pas laje na mene.

(Srdjan Valjarević)

Nije lako biti pesnik. Mislim - dobar pesnik.

I doživljavati svet pesnički.

I biti srećan - pesnički. I usrećivati nekoga - sobom.

Ipak, lepo je biti pesnik. Naročito kada vam se dogadjaju lepe stvari.

Evo šta se Srdjanu Valjareviću jednom dogodilo:

JUGOISTOČNI VETAR  II

Svidela mi se ispred opštine.

A znao

Slika Sabor u Prizrenu

Нико

Da li postoji vremenski termin, neka upotrebljiva formula ili pozitivno iskustvo koje bi proces suočavanja s prošlošću, na prostoru bivše Jugoslavije, pokrenuli sa mrtve tačke?

Da li je ovaj proces potreban i uopšte moguć kada je jezik kojim oficijelne politike komuniciraju prepun nerazumijevanja, optuživanja i govora mržnje ?
Mijenjajući uloge političari tako ponekad govore kao da su žrtve , a žrtve opet često govore kao da su političari.

U ovom trenutku se suočavanjem sa prošlošću bave, sa većim ili manjim uspjehom, tek poneka nevladina organizacija

U proleće 1989. sam radio na filmu 'Panonski vrh' (u originalu Pannon csúcs). Fabula radnje filma nije bitna za ovu priču, ono što je bitno je da nam je trebao zatvor kao objekat. Naravno, ne sećam se koliko scena se u istom snimilo (mrzi me sada da kopam po papirima da tražim scenografski elaborat), ali se sećam da su nam, osim ćelije, "igrali" hodnici, kupatilo i dvorište. Osim toga to nije mogao biti makar kakav zatvor s obzirom da je radnja filma počinjala 1948.

Elem, da ne dužim, od suženog izbora marijaterezijanskih zatvora, izbor je pao na Zrenjaninski zatvor. Dobro je izgledao za naše potrebe, a upravnik se pokazao kao ljubazan i predusretljiv. Na sastanku na kome je posao ugovoren postavio je minimalne i razumne zahteve glede ponašanja ekipe -- držati je na neophodnom minimumu, organizovati ulaz/izlaz u većim grupama, ako baš ne može cela ekipa odjednom [naravno da ne može, moja (scena) mora biti prva, a nema smisla da ostali sede i vrte palčeve dok mi radimo] i, najvažnije, nikakav, ali nikakav kontakt sa zatvorenicima.

Ne znam da li se radi o novinarskoj patki, još jednom pokušaju mračnih snaga da nam blamiraju predsednika, ili još jednoj predsednikovoj nerazumnoj izjavi po savetu nekih svojih savetnika, ili se radi o našem dobro poznatom mentalitetu i inatu u smislu „a što on a ne ja“, i ma šta god bilo ali meni nije jasno ni razumno.

Ko zna, možda predsednik misli da deca iz pedagoških razloga ne treba da preskaču peiznanja, pa pošto je  Dačić već dobio onog „Belog anđela“ od Filareta, (da je mene pitao ne bi ga uzeo), e sada je na redu da ga on odlikuje  pa ako se i dalje bude dobro vladao predsednik će mu dati i Nobela, kaže mlad je ima vremena.

prvo treba znati sta se od ememefe ocekuje? vecina ce reci novac i to je ok. taj novac bi trebalo da se upotrebi za devizne rezerve, predstavnici nase vlasti bi ga rado upotrebili i za popunjavanje (sve vece) rupe u budzetu (moze i to ali ne kad i kako kome padne na pamet). ali treba shvatiti da je najveca stvar koja se dobiaj sa aranzmanom sa ememefom taj sto se dobija nezavisni revizor kome svetski investitori veruju.

procedura je sledeca: ememef kaze dobicete X para pod sledecim uslovima ... (pa isporuce spisak). tu se malo pregovara, izboksuje se malo vise para za socijalne slojeve stanovnistva, obrazlozi se malo veci budzetski deficit, obeca se privatizacija par javnih preduzeca, potpise aranzman i svi se razidjemo.

Znate, mnogo volim koktele, prijeme i ostala društvena dešavanja. Mislim, da budem iskren, volim sve gde ima da se jede i pije za džabe. Još ako ima paparaca da me slikaju za neke novine, pa šta ima lepše od toga? Ali moram da primetim da je kriza baš udarila. Odeš tako na neko modno dešavanje, a oni te ponude rol viršalama iz neke trećerazredne pekare, a dimljeni losos i kavijar su odavno nestali sa srpskih prijema. Ili mene na takve još uvek ne zovu (dočepaću se ja Belog dvora, kad tad).

Tako, bez kavijara i dimljenog lososa, je bilo i sinoć u hotelu „Kontinental" na proslavi dvadesetog rođendana magazina „Vreme". Ali, uprkos tom velikom i neoprostivom nedostatku, meni je bilo srce puno sreće i zadovoljstva. Sinoćni rođendan je dokaz kako svi prijatelji i neprijatelji, suprotstavljene političke struje, različiti finansijski interesi, NUNS i UNS, prva, druga... sedamnaesta Srbija, strejt, gej, bi, trans, svi mogu da se druže i zabavljaju, kad ima hrane i pića za džabe.

Spaljivanje elektricnih automobila u Parizu?

Really ? Zasto ?

------------------------ 

 US, Saudis and Russia block climate report

Dan Svetog Patrika je opšteprihvaćen kao praznik svih Iraca, mada ga slave samo oni katoličke vere. Proslavlja se u znak sećanja na najpoznatijeg Irskog sveca, zaslužnog za preobraćenje lokalnih plemena i prihvatanje hrišćanstva. Nekada religiozna proslava, danas je prilika da se Irci okupe i provesele širom sveta, te da im se priključe svi oni koji bi voleli da budu "Irci na jedan dan".

Ja, poštovani sude, od svoje  treće  do pete godine, nisam  imao ni najmanje seksualne porive prema svojoj majci. Zbog majke nikad nisam osetio ni najmanji riivalitet  prema ocu,  niti sam bilo kada nameravao da ga ubijem. Ni jedan psihijatar mi nikad nije postavio bilo kakavu dijagnozu, jer ja kod psihijatra nikad nisam ni bio. Stoga je jasno da  vam se ne obraćma iz ličnih razloga, već  prvenstveno zbog rehabilitacije pokojnog  Edipa, tog tragično postradalog grčkog građanina, koji je neopravdano oklevetan. Ukoliko sud pozitivno reši moj zahtev i rehabilituje Edipa, automatski

U Srbiji ima roditelja koji se kćerci obraćaju sa "sine", a sinu sa "konju".

edit: Konj u spavaćoj sobi, čemu?

 i vraćam se u ilegalu...

Je l' ste primetili kako nekad neće da vam objave komentar. Meni se to redovno dešava (pssst - i ovde na b92). Čak sam krenula i da lekturišem, cenzurišem, proveravam, ispravljam, prepravljam, uobličavam. Stavim i uvod i razradu i zaključak i sve fino i lepo, al oni: joks!

Neće da mi objave komentar.

…pitao me je danas na FB jedan prijatelj. A kako sam mu napisao malo opsirniji odgovor, rekoh, da ga podelim i s vama:-