Bili smo zbunjeni. Bili smo nepokolebljivi. Bili smo razuzdani, bili smo dobra deca. Imali smo velika očekivanja i mali broj reči da ih objasnimo. Dečaci još nisu počeli da izgledaju kao muškarci zbog paučine koja ime je rasla ispod nosa, a devojčice nisu izgledale kao žene jer su se oblačile kao dečaci. Bili smo srednjoškolci i upravo smo počeli da trošimo pretposlednju deceniju XX veka.

Moje zanimanje za devojčice koje se nisu oblačile kao dečaci (a koje su mahom išle

Tekst koji sledi objavljen je u četvrtak 29. aprila 2010. godine na blogu Abraxas 365 dokumentarci. Prvobitna namera mi je bila da njime završim svoj prethodni – „Skulptori”, ali sam se predomislio jer mi se čini da bi tako sve postalo preopširno, rasplinuto… Pošto se radi o zanimljivoj i vrlo indikativnoj priči (naročito kada se uzme u obzir i činjenica da su svi tekstovi deteta na ovom blogu obrisani), nisam želeo da propustim priliku da se ona ipak nađe ovde. Uz odobrenje autora, naravno.


Gost autor: Son of Man


Rastko Pocesta i ja…

U julu prošle godine na jednom muzičkom forumu na prajvat me kontakirala osoba sa nikom Rastko Pocesta, kaže pratio je moj blog, a posebno su mu se svideli moji tekstovi o serijskim ubicama.

Noćas je umrla Anastasija Trajković. Imala je samo devet godina. Umrla je ne samo zbog teške bolesti, umrla je zbog svega i svih koji nisu umeli da cene sreću što je imaju, što postoji.

Strašno je kad deca umiru. Još strašnije je kada ta deca umiru željna smrti, pitajući što ne umru već jednom. Kada umiru u bolu, strahu i stidu. Siti svega, konačno se predavši pred sistemom i svima koji su bezdušno potrošili njihovo dragoceno vreme kojim su se kupovale šanse da život bude sačuvan.

Ako bi sproveli anketu medju matematičarima i pitali ih koji je, po njihovom mišljenju, danas najteži nerešen fundamentalni matematički problem, verujem da bi njih 9 od 10 odgovorili "Riemannova hipoteza". Ovaj problem je svrstan medju milenijumske probleme Clay matematičkog instituta i za njegovo rešenje je ponudjena nagrada od milion dolara. Problem je postavio B. Riemann u jednom

Dokle, bre? O'ladite malo

Sevdah party!

   Sedeo je tako, u nekom vremenu, na verandi svoje kuce, iznad varoshi koja je polako gasila zamor, obavijen grimznim nebom, Hajrudin bazardzija i pushio chibuk. Mirno, bez suvushnih pokreta, na vezenom jastuku, s jednom rukom na prekrshtenim nogama, chekao je, kao i svake vecheri, srebrno lice Meseca, da mu poshalje misli.

Polako se utapao u tamu krajolika, kroz koji je titrao sladunjevi miris behara i golicao mu nozdrve, navikle

 

Te 1973. godine
Pink Floyd su izdali The Dark Side of the Moon
U Njujorku je otvorena najviša zgrada na svetu  - WTC (dugo im je i trajala... posle samo mesec dana je otvoren Sears Tower u Čikagu koji je bio (i ostao) viši, a 2001. neke budale su (spektakularno) srušile Svetski Trgovinski Centar).
Nikson je počeo da izduvava.
Jugoslavija je konačno postala evropski prvak u košarci.
Umro je Brus Li.
Rođen je Filipo Pipo Inzagi.

Petak: polufinala Roland Garros-a u kod muškaraca – od 14.00 Mari – Nadal, posle njih Federer – Đoković + finale ženskog dubla – Mirza/Vesnina – Hlavačkova/Hradecka

Subota: finala muškog dubla – Kabal/Švank – Mirnij/Nestor i ženskog singla – Skjavone – Li

Nedelja: finale muškog singla

Na zapadu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, a na istoku Istanbul-Eskisehir-Afyon-Antalya.

Kao i svaki srpski džabalebaroš probudio sam oko 1pm. Švaler number 32/svake treće srede u mesecu mi je skuvao kafu i doneo u krevet. Kod staromodnih cica u krevet se „ujutru" obično donosi turska kafa, doručak, cveće i novine, a kod mene ness kafa bez pene, tableta za mršavljenje, rokovnik i laptop. Švaleru sam zakazao sledeće viđenje za 17. decembar, upisao ga u rokovnik i dozvolio mu da se udalji. Mogao sam najzad da se posvetim jutarnjoj fiskulturi, odnosno čitanju vesti i ispijanju prve „jutarnje" kafe. Prvo što mi je iskočilo kada sam otvorio B92 sajt, jeste moj omiljeni lik, najbolji od svih najboljih ministara, pobednik, Jeremić Vuk kako pokazuje Hrvatskoj da ne treba da čačka mečku, odnosno Srbiju. Čitam tako vest i od radosti mi se smeši levi brk, cakle mi oči i žiga me desni testis - što je jako dobar znak. Čitam tako i komentare na vest, te me veseli kako smo mi Srbi složan narod i zdušno podržavamo našeg ministra Jeremić Vuka. Javlja se tu i tamo neki hrvatski provokator, ali mi to dostojanstveno ignorišemo. Neki mudri komentatori savetuju našeg ministra da Hrvatsku treba tužiti i zbog genocida tokom II drugog svetskog rata, s čim se ja 100% slažem i moram još nešto da dodam.

                                                                                                             Sve više čujem nekih novih čudnih, nakalemljenih reči za zanimanja u ženskom rodu. Pitam se čemu ove reči, pa mi kažu da se to sada smatra politički korektnim. Rečnik se menja kao oružije protiv diskriminacije.Ja bih imala mnogo štošta ovome da prigovorim a iz dva ugla. 

Prvo, preterano i nasilno krivljenje, kasapljenje jezika, poštopoto nametanje novih, amorfnih krpeža od reči da bi se postigao bilo kakav politički cilj je po mom mišljenju anti-kulturno. Ovo posebno važi za reči i izraze koji su izvedeni iz antičkih jezika.

Nasilne reforme jezika su takođje anti-demokratska birokratska prinuda, one favorizuju ritualno-političku primenu jezika a u cilju nametanja pravovernosti sopstvene vizure bez obzira na moguċe limitacije iste.

Boljševizam je uverljiv istorijski primer da nije dobro beskompromisno razrgrađivati kulturu da bi se gradila politika. 

Drugo, pokušaji da se reformiše jezik prolazi pod izgovorom da im je namera borba protiv profesionalne diskriminacije žena dok je u stvari čini sasvim suprotno, poražavajuċe uveličava diskriminaciju i anulira veċ dobijene bitke. 

Najkraće rečeno, ovaj cvet na slici sa leve strane treba izbegavati u širokom luku. Ne gajiti ga, ne unositi ni u kuću, ni van kuće, nasleđenog pažljivo iseći, paziti da se ne ubode, ako je baštenski, onda mu i korenje iskopati, i zatrti ga bez milosti. Zove se Anđeoska truba, Brugmansija ili Datura, jedino što ova otrovnjača ima zajedničko sa anđelima je da je tako smrtonosna da može da vam ubrza put ka ličnom utvrđivanju da li anđeli zaista postoje ili ne.

      Ljudi koji rade u školi su osuđeni na Dan mrmota. Svake godine iznova maturiraju.
      No, da krenemo od početka. U moje vreme, u prošlom veku, mala matura nije bila diskoteke, marlboro, suzuki. Nas su odveli u Zvezdani gaj, dali nam po žuti sok i gledali smo crtaće. Malo je kao bio i disko i sećam se da je Kristina, sestra bliznakinja Kristijana Golubovića (čuvenog baje sa beogradskog asfalta) pevala M. Dzeksonov hit - Bili Djin, ćep maj lov! I to bi bilo to. Današnji klinci i njihovi nesrećni roditelji već za malu maturu potroše bogatstvo na odeću,

Opet se miješam u vaše unutrašnje stvari. Iako dobro znam da je Srbija jedna suverena država, s Kosovom i Metohijom u svom sastavu. I Rezulucijom SB 1244 u svom srcu. Šalim se naravno. Ovo za Kosovo. Ali, ne bih o Tačiju i Koštinici ovog puta. Zanima me Čeda! Jovanović. Predsjednički kanidat.

Odmah da pripremim sve one koji se usude da pročitaju

Gledali ste?

Niste?

I u bioskopima do vas!