Autor: Rodoljub Šabić

 

Danas me je obraćanje nekoliko novinara, doduše, bar za sada, samo neformalno, suočilo sa dve, moglo bi se reći, prilično bizarne vesti iz, odnosno u vezi „elektronskog sveta“.

Prva vest je stvarno vest, datira bukvalno od juče. Reč je o tome da je policija otkrila i 30. jula uhapsila A.K. iz Čačka kao narko dilera, organizatora mreže preprodavaca droge. Za prilike u kojima živimo, vest o hapšenju narko dilera, na žalost, nije ništa spektakularno, pre bi se reklo da je uobičajeno. Ono što vest čini bizarnom je to da je uhapšeni dilersku mrežu „napravio“ iz zatvora. Doduše, iz kućnog zatvora, zatvora koji je izdržavao u sopstvenoj kući snabdeven tzv. elektronskom narukvicom.

Povodom nedavno završene Nedelje parlamentarizma u Srbiji i više novopokrenutih građanskih inicijativa naša gošća-blogerka je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost).

 

Živimo u Srbiji. Živimo u zemlji za koju se kaže da je "mlada demokratija," u kojoj se demokratske institucije još uvek grade. Ovakva formulacija treba da uteši one koji veruju u demokratiju u trenucima kada pomisle da odustanu od svega.

Svi zajedno u CRTA, svaki dan, pokušavamo

Kako reagovati na grubost i prostotu, na bahatost koju smo, bar u ovoj zemlji, tako dobro upoznali da na njen otužno-bljutavi ukus, ukoliko ste iole pristojni ne možete da reagujete drugačije nego mučninom. Naravno, našom mučninom ili pak pristojnošću ne rešava se ništa. Oni koji bi, da je pameti, odavno već morali da budu politički mrtvaci ─ poslednjih meseci i dana opet izlaze iz svojih sanduka i kidišu na poslednja utočišta ljudskog dostojanstva i zdravog razuma u ovoj nesrećnoj i poniženoj zemlji.

Ideološki vampiri nahranjeni (mito)manijom vlastite (nacionalne) veličine usudili su se da po drugi put spreče pokušaj promocije Peščanika. Ono što u tom kontekstu valja da se zapitamo jeste: dokle ćemo to više da dopuštamo i da trpimo?! Ima li granica mazohizmu (građanske) Srbije koja i dalje dopušta da njenu institucionalnu moralnu vertikalu predstavlja dobro uhodani trojac bez kormilara: Velimir Ilić ─ Dejan Mihajlov ─ Aleksandar Tijanić.

 

 

Елем, на огласној табли Гимназије у Лебану дочекало нас је обавештење, тачније оставка директора.

Занимљив почетак радног дана. Нисам из Лебана, радим у Гимназији већ три године, упознао сам дивне и мање дивне људе, али

          Boris je učitelj vožnje. Jednog, sparnog, avgustovskog dana pre trinaest godina stajao je naslonjen na crveni Golf 2 u hladu lipe. Čekao je da se pojavim. Sed, sitan, pogrbljen, u starim pantalonama, ofucanoj ali ispeglanoj košulji i iznošenim cipelama nije mi ulivao poverenje. Dok sam mu prilazila, bez osmeha na licu po ko zna koji put sam pomislila: "Baš lepo što mogu da biram ucitelja!"
           „Vi vozite, sedite na vozačko mesto", rekao je blagim ali odlučnim tonom odmah nakon upoznavanja. Na moju opasku: „Ideja Vam uopšte nije dobra" ,

Što se branilaca prestonice tiče, oni su desetkovani i iznureni bili u veoma teškoj situaciji, ali im moral nije ni malo opao. Da li je to bio uobičajeni inat toliko karakterističan za Balkan, ili je ideja o svetu bez trešenja bila toliko zavodljiva, tek niko od njih nije uopšte pomišljao na predaju. Očaj im se pretvarao u bes i krvoločnost.

Per our discussion on Serbs in Diaspora that sprang out of comments in my last blog post, I just phoned Ivana Cerovic, who is the Conference Organizer at America's Serbian Unity Congress, for details about the upcoming conference.   In case you're interested, here's what I discovered:

* the 17th annual conference is being held in downtown San Francisco

Pravi je momenat za još jedan Ozi open blog. Taman smo došli do pred samu završnicu. Prvo ćemo noćas i sutra pre podne da gledamo mečeve 4. kola gornjeg dela žreba, pa odmah zatim idemo sa četvrtfinalima.

 

Kod devojaka večeras igraju Serena – Muguruza, Cibulkova – Azarenka (pobednice idu jedna na drugu u četvrtfinalu), te Kiz – Brengle (jedini par 4. kola u kome nijedna igračica nije nosilac) i Venus – Radvanska (pobednice idu jedna na drugu u četvrtfinalu. Druga dva četvrtfinala kod žena su Makarova – Halep i Bušar – Šarapova.

 

Kod momaka večeras igraju Đoković – Miler, Lopez – Raonić (pobednici idu jedan na drugog u četvrtfinalu), te Vavrinka – Garsija-Lopez i Ferer – Nišikori (pobednici idu jedan na drugog u četvrtfinalu). Druga dva četvrtfinala kod muških su Berdih – Nadal i Mari – Kirjos.

 Davno već imam nameru da pišem o "problemu" odevanja muslimanskih žena kod nas  i uopšte. Ranije mi je povod za to obično bivala neka žučna diskusija na blogu, ali ovog puta je u pitanju nešto sasvim drugo:

gost autor: jepet

 
Inicijativa Bloga B92 i Radio Laguna su pokrenuli akciju prikupljanja knjiga, školskog materijala i didaktičkih igračaka za predškolski i školski uzrast, za decu ometenu u razvoju iz Centra u Šekspirovoj ulici, u Beogradu.
Tokom naredne dve nedelje možete svoje doprinose ovoj akciji odneti u Radio Lagunu, Resavska 33, od 15h do 18h.

Не знам да ли је и колико Кинезима битно што се римски цар Флавије Валерије Аурелије Константин Август, познатији као Константин Први Велики, родио у Нишу. Исто тако не могу да претпоставим ни значи ли ишта у животу једног Кинеза то што су Нишлије у години обележавања 1700. годишњице Миланског едикта сматрале веома важним да остане забележено ко се први родио у њиховом граду на Константинов рођендан.

Да сам Кинез, сумњам да би ми се поглед задржао на таквој вести, али, свакако би на наслову „Чекали српског Константина, а родио се Кинез!”. Или – како је пропао покушај владике нишког да свету представи новорођеног српског Константина Великог.

27. septembar

Žurim da uđem u Kinu jer im sutra (ili prekosutra - nisam sigurna a ne bih da rizikujem) počinje nacionalni praznik i narednih deset dana granice će biti zatvorene. Kada ništa ne praznuju, zatvorene su samo vikendima, ali me ne bi začudilo da ih je nemoguće preći i regularnim danima, u vreme pauze za ručak. Živo me zanima šta bi se desilo u slučaju da neko urgentno mora da izađe iz zemlje, iz zdravstevnih razloga, recimo. (Kasnije će mi neki Kinezi objasniti da su njima vize potrebne za celi svet te da je stoga nemoguće da neko preko noći odluči da izađe iz zemlje.)

 

François Fillon je danas izvojevao pobedu na predizborima ( Primary) francuske desnice i centra.

Dobio je 68% glasova uz rekordnu izlaznost protiv popularnog, iskusnog gradonačelnika Bordoa, bivšeg Premijera Francuske Alain Jupe-a.

Malo ko je tom čoveku davao mnogo šanse pre samo dve nedelje kada su vodeći kandidati bili Jupe i Sarkozy.

Sudoći po katastrofalnim rezultatima popularnosti socijalista

Predavanje i promocija knjige Istraživanje realnog planetranog filozofskog superstara Slavoja Žižeka, protekla je uzbudljivo i duhovito, dokazavši publici da zaista prisutvuje događanju „svetskog duha" u Beogradu. Žižek živi u Argentini, predaje u SAD i Evropi, a državljanin je Slovenije - formirao se u nekada zajedničkoj državi SFRJ, a jednu od prvih knjiga pisao je krajem sedamdesetih na srpskom jeziku. Zbog toga, kao i zbog izuzetnog prijema i nesumnjivog uticaja u našoj sredini, Žižeka možemo da posmatramo - on nam sigurno neće zameriti - i kao domaćeg autora.

O poseti slovenačkog filozofa i teoretičara psihoanalize Slavoja Žižeka dugo se nagađalo, uz puno lažnih najava, ali i iskrene želje da nakon deset godina ova teorijska zvezdaponovo poseti Beograd. Poslednji put bio je ovde tokom Studentskog protesta 96/97, gde ga je, zajedno sa drugim demonstrantima, zaustavio policijski kordon na Brankovom mostu. Takvih prepreka ovog puta nije bilo, ali su se pojavile one drugačije, pre svega organizacione - sala Kulturnog centra Beograda bila je mala (370 sedišta) da bi obezbedila mesto svim zainteresovanim, a podela besplatnih karata donela je i mini-skandal - umesto u petak u 16 sati, kako je prvobitno najavljeno, karte su mogle da se preuzmu dva sata ranije, da bi do pola četiri već bile podeljene! Da ima nečeg pozitivnog u tome sugerisao je jedan korisnik Facebook grupe posvećene Žižekovom gostovanju: činjenica da se za filozofsko predavanje karte razgrabe za manje od dva sata siguran je znak da stižu bolja vremena. Uprkos ovom optimističkom tumačenju, sa kojim se intimno slažem, mislim da je reč o očigledno lošoj proceni organizatora, te nerazumevanju popularnosti koju trenutno Žižek uživa globalno, pa samim tim i u Srbiji. Mada nije bilo ozbiljne najave, jagma za kartama, interesovanje novinara, kao i prisustvo nekih poznatih politički angažovanih ličnosti, Vesne Pešić i Đorđa Vukadinovića, sugerisalo je da je reč o događaju od prvorazrednog značaja, koji je i pored „medijske blokade", stogao do onih temeljno zainteresovani za njegov filozofski rad, kao i do onih koji su tu bili da bi „videli i bili viđeni".

 

                                                  Da li je isto

, na primer, sprečiti promociju knjige Mein Kampf (ne Basarine) i cenzurisati jednu izložbu studentskih radova u dosluhu sa glavešinama pet verskih zajednica (Koga uostalom briga šta oni misle u jednom društvu koje je (na papiru) sekularno, a institucija kulture, pritom, državna)? Da li je isto odupirati se jednoj pogubnoj, nacionalističkoj ideologiji i odupirati se stavu koji kritički gleda na truležne društvene pojave?

Od kada je to u istoj ravni događaj koji se bavi relativizacijom (možda čak i potpunim negiranjem) zločina i događaj koji upire prstom u sve ono što je, na kraju krajeva, i posledica te relativizacije?