Priča o Jeleni

Znam tog čoveka. Umakne mi ponekad, ali uglavnom ga znam, pratim ga nehotice, ne mogu da ga ne pogledam u prolazu. Uzvišen je, krut, blag i usporen.

Uvek kao da odlazi. Kažu da je bio ratnik.

Sada, kažu, traži Jelenu. Jelenu i njene cvetove. Mali grad zna celu priču. Odakle i kako, ne znam, on je nikome nije pričao, siguran sam.

Počelo je jednog žutog popodneva na železničkoj stanici malog grada. Stanica je imala samo tri koloseka.

Odlazio je u šumu, u rat, stajao je mirno kraj niskih ograda prvih kuća kojima

Hvala, Vasja.

састав на тему . . . . здес случајан

у векове загледан протекле,

историја свуда око мене,

често гледам палате поклекле,

и уњима ко да сутим сене,

сјаја бившег однели га дани,

све мачеве витезе принцезе,

одвезоше вранци разиграни,

упрегнути у небеске чезе.

сад

Sports & Country branding

SPORT NIJE SAMO SPORT

Takmičenje pod nečijom državnom zastavom (ili uspešne karijere sportista u drugim zemljama) i napori koje ti ljudi preduzimaju

Novak Đoković je poslednjih godina oborio mnoge rekorde u tenisu. Opet, još uvek postoje neki rekordi odnosno dostignuća koje nije postigao. Poput osvajanja sva četiri gren slema. Zato je najinteresantnije pitanje ovogodišnjeg Roland Garrosa, koji počinje za nešto manje od sat vremena, da li će Novaku ovog puta poći za rukom da digne pehar u Parizu.

Desilo se i to u zemlji Srbiji! Jedan dokument je moguće "izvaditi" potpuno elektronski ... iz fotelje.

Reč je naravno o zameni stare zdravstvene knjižice novom elektronskom karticom.

Ovom prilikom se neću preterano baviti (be)smislom ove zamene (pošto bi po Ustavu svaki gradjanin morao da ima pravo** na zdravstvenu zaštitu te bi samim tim bilo koji postojeći identifikacioni dokument bio dovoljan da dokaže svoj identitet i osnov pomenute ZZ), niti (ne)spremnošću zdravstvenog sistema za korištenje nove elektronske kartice (koja se po zdravstvenim ustanovama "ukrašava" papirnom nalepnicom sa brojem kartona) već samo implementacijom jedne, za našu sredinu revolucionarne ideje, da je moguće nešto uraditi i bez odlaska na omrznute šaltere i suočavanja sa FT1P* "pretnjom".

Koprive sam samo dva puta pripremala u životu, prvi put prošle godine u Severnoj Vestfaliji, brala sam ih u rukavicama oko golf terena i posle napravila pire, a ove godine su mi koprive doneli Mina i Goran na povratku s Rajca, gde sam i ja bila, al sam zaboravila da je nabarem, kao i divlju nanu, a bilo je čitavo polje, a sve zato jer sam se zaludela s paraglajdingom i idejom lebdenja nad livadama.

Rano jutro.

Tek sviće, a neobično svetlo.

Ustanem, pogledam kroz prozor,

kad ono: zabelelo.

Svake godine kad vidim prvi sneg

pomislim na divnog, usamljenog čoveka,

na sjajnog pesnika Vita Nikolića.

ПРВИ СНИЈЕГ

Соња, изиђи да скитамо,
имам луду жељу вечерас

Novo ledeno doba ...

Prema mišljenju nekih klimatologa...Srbija postepeno ali sigurno ulazi u novo ledeno doba...a za to iznose i sledeće argumente...Penzije i plate su zamrznute...odnosi u vladajućoj koaliciji su zahladneli...budžet je stalno u minusu...a i gradjanima je sve više...hladno oko srca...dok na medjunarodnom planu navode primer Nove godine...i ističu

Kad smo mi bili mali raspust je značio more u Hrvatskoj, poseta babi u Kikindi, vožnja bajsom do salaša i uglavnom igranje lastiša i izmedju dve vatre ispred zgrade. Ovo danas je sve industrija sa neprestanim kreiranjem potreba-sumanutom reklamamo sve u fazonu: e ovo morate da vidite ili niste ni živi.

Sve u svemu da ne dužim o našem krstarenju po Bavarskoj zadržaću se na see life-u, atrakciji podzemnog tunela sa akvarijumima i ribama.

I kakve to uopšte veze ima sa Kalenić pijacom pročitajte ovde... 

U plavom uglu, obučena u Nike patike, iz Sibira preko Floride, stiže MARIJA ŠARAPOVA.

DAN PRVI

Gost-autor Čeda Vučković

Sreda veče, poziv sa mobilnog telefona. Identifikacija na displeju mi ukazuje da se „kuva“ neko ptičarenje, znam jer me zove Manasko: “Ne bi bilo loše da dan iskoristimo za posetu Rusandi”.

Hmm, obećao sam ženi da se ovog puta neću dugo zadržati i da me čekaju na ručku, ali brate jednom se živi, zato vozi Miško.

Iako je prvi dan na Planici bio uzvudljiv moram da kažem da je drugi premašio sva moja očekivanja. U pozitivnom smislu, naravno. Ipak, nije sve počelo baš kao što sam zamišljala.

Sve je počelo od prevoza od Kranjske Gore do Planice, koji je kasnio, a kada je i došao mi, žene, od silnih ogromih novinara nismo moglei ni da se približimo kolima. Tu, pored mene, stajale su dve Hrvatice