Bila jednom jedna biblioteka u gradu Sarajevu, ali nakon neplacenih racuna za grejanje zatvorili su joj vrata. Nikako nisu mogli odgovorni politicari da se dogovore ko treba da plati racune, ko treba da obezbedjuje novac biblioteci jer let's face it nakon rata imali su prece probleme. Nisu se setili ni da kreiraju ministarstvo za kulturu na nivou drzave! Zauzeti ljudi...

 Radi se o Bosanskoj Nacionalnoj Biblioteci! Institucija koja cuva nacionalno blago svih entiteta bice zatvorena ne samo zbog nedostatka novca, vec prvenstveno zbog toga sto nema volje medju etnickim zajednicama da se dogovore.

Bez sumnje, ako nova vlast želi da bude odgovorna prema prošlosti trebalo bi da pokaže mnogo više razumevanja i podrške u procesu institucionalizacije REKOM-a. Politička odgovornost prema prošlosti nužno implicira podršku procesu koji želi da u zemljama bivše Jugoslavije formira celovitu Komisiju za istinu i pomirenje. Korenito i istinsko pomirenje nije moguće bez stvaranja institucija koje bi sistemski delovale na promeni svesti u zemljama regiona, radile na utvrdjivanju svih činjenica o zločinima počinjenim na prostorima bivše Jugoslavije u periodu između 1991 - 2001. Izlišno je govoriti da REKOM u ovom slučaju predstavlja conditio sine qua non - uslov bez koga pomirenja jednostavno ne može da bude.

Počeo je Masters u Majamiju, uz Indian Vels, najveći među Mastersima, ono što ih izdvaja od ostalih je broj učesnika (po 96 u obe konkurencije), trajanje (skoro dve nedelje), nagradni fond itd.

Mi, teniski razmaženci, smo već navikli da nam na najvećim turniram prve nedelje nije tenis u fokusu, nego se bavimo nekim efemernim stvarima, npr. komentarišu se aljinice i slične gluposti. Tako je i ovaj put, samo što baš i nije toliko nebitna stvar! Na kraju IW podigla se prašina oko seksističkih i "seksističkih" izjava vezanih upravo za nagradni fond. (sada već bivši) direktor IW je odabrao vrlo ružen i uvredljiv (moglo bi se reći i zlonameran) način da kaže istinu,

                                                                                          ili jedna malo preko reda priča.

You'd Contact Ozzy Now Wouldn't You?:

I don’t know if it’s still the honey-moon period, but I’m in love with this new(ish) networking tool that I like to call Faecebook. It’s weird, ever since my brother insisted that I sign up about a week ago I have found myself checking it more avidly than my e-mail. It’s strange how such a simple idea can create feelings of immediacy and intimacy that are all too lacking in emailing (in my case at

  

Kako Beta javlja,a  prenosi b92, poverenik za informacije od javnog znacaja Rodoljub Sabic je izrekao ukupno 64 novcane kazne organima vlasti zbog neobjavljivanja trazenih informacija. Iako iznos ovih kazni ne prelazi cifru od 4500000dinara, premijer je jos jednom upozorio na stednju te u tom smislu pozvao gradjane  na vecu odgovornost tj da  se uzdrze od slicnih  zahteva cije posledice  pre svega placaju svi gradjani. U vremenima krize kad se vlada danonocno bori protiv statistike za boljitak svih gradjana, nema se mnogo vremena  uslisavati dokonim gradjanima i nekim ocigledno

 

 

            Šta pamtimo  iz  knjiga? Negde je to ličnost nekog junaka, negde dramatične situacije, negde atmosfera koja prožima celi tekst, a negde jednostavno: rečenica koja se zalepi, poput melodije, i koja traje, i traje godinama posle čitanja knjige. Junaka je bilo mnogo, kako glavnih tako i epizodnih, od Heseovog Demijana do Ignacija iz Tulove „Zavere budala", amosfera koja je ovekovečila Džojsove „Mrtve" i priče Bruna Šulca. Jedinstvenu mešavinu atmosfere i junaka našao sam u Borhesovoj priči „Funes ili pamćenje". U knjigama Filipa

Koristeći omiljenu novinarsku frazu, velikim slovima izjavljujem, da o bardu jugoslovenskog glumišta, velikom Zoranu, ne mogu da napišem ništa!

Ko sam ja da o Njemu bilo šta kažem?! Nisam ga upoznao, video sam ga četiri puta, od toga dvaput na sceni... Kao klinac iz Zaječara, sin čoveka koji se družio sa Zoranovom ekipom, mnogo sam slušao o toj legendi, ali pored priča svih ljudi koji danas tvrde da su baš oni sa Njim bili kao nokat i meso - ja nemam šta da dodam. Ali ispričaću vam priču o Miki Šćekiću, poslednjem zaječarskom boemu.

Utrčavam u kuću vrativši se iz škole, gladan naravno, i taman kad sam pošao u inventar frižidera čujem iz sobe žagor i smeh. Ulazim i vidim mog omiljenog čika Miku, pije viski i priča, moji matori se smeju, a na televizoru se pokreću neke jako lepe slike. Nekim ne baš uobičajenim kanalima te 1981. u našu kuću ušao je video-rekorder, jedna ogromna, čudesna naprava. Čika Mika je doneo kasetu sa svog puta u Los Anđeles, a meni se činilo da su snimci sa neke jako udaljene planete. Priča čika Mika mojim roditeljima kako je izašao jednog jutra do trafike da kupi cigarete, ali je usput svratio do svog omiljenog Hajduk Veljkovog konaka. U kafani nije bilo poznate publike, pa je posle kratkog pića čika Mika rešio da „skoči" do muzeja gde je radio i o trošku države čuje svog prijatelja Branu Fusa u Americi. Ovaj mu reče da je baš kupio karte za Lejkerse koji sledećeg vikenda igraju sa Sansima i da bi super bilo kada bi Mika došao na utakmicu. I tako, sede čika Mika u prvi autobus do Beograda. Kupio je kartu za LA i tamo proveo neverovatnih deset dana. Ženi i klincu se, naravno, javio čim je izašao iz aviona, ali njegovu divnu suprugu, profesorku u srednjoj školi, više ništa nije moglo da iznenadi.

 

 Eto, pored berze i američkog fudbala, i ovim se zanimam. Napravio sam, zajedno sa svojim partnerom u firmi Inbox doo Sinišom Rogićem, ovu socijalnu mrežu avgusta 2011. godine. Da ne bih sad smarao sa objašnjavanjima, koga zanima neka se registruje na adresu iz naslova, pa cu da odgovaram na pitanja, ako ih bude :-)

 Ovo što je ideja, je da se povezuju ljudi na osnovu svojih odabranih interesovanja. A drugo je, da smo društveno odgovorni i ne špijuniramo ljude po netu da bi prodavali to trećim licima. Ono što odaberete je ono što i mi vidimo, ništa drugo.

Nakon navrsenih 30 dana Ramazanskog posta (o ovome sam vec pisao) usledilo je Bajramsko praznovanje. Obicaj koji se po tradiciji provodi na selu, kada cela "gradska" familija ide u posetu starijima, uglavnom roditeljima koji zive tamo. Naravno da sam i ja, kao deo moje nove porodice, bio pozvan na najveci muslimanski praznik. Nisam se puno dvoumio, odmah sam pristao jer mi je zelja videti manje urbanije predele ove zemlje, pogotovo nakon njihovog opisa sela koji je u sred dzungle. Ali, da bih se osecao kao jedan od njih, morao sam da pribegnem kupovini nacionalne nosnje. To ne bi bio nikakav

„Пуно здравља, среће, пара" - тако почиње скоро свака честитка у нашим крајевима. Редослед је битан. Добро здравље је основни предуслов за духовно и материјално богатство и зато му свако друштво с правом даје приоритет. Међутим, није баш свеједно како се друштво односи према здрављу, односно на који начин му тај приоритет даје. Рецимо да спектар решења у том смислу иде од потпуне контроле државе над здравственим системом (осигурање, дијагностиковање, лечење, производња и промет медикамената) до скоро потпуне либерализације, преко сијасет комбинованих решења. Овом приликом хоћу да поделим своја размишљања на ову тему.

Kod mladog biskupa želja za služenjem državi je ipak bila jača od akademskih interesovanja i želje za akademskom karijerom, te se on, po menjanju odnosa moći na dvoru, vraća u službu države, uspešno završavajući posao nivelacije interesa kralja Luja XIII i interesa njegove moćne majke Marije Mediči (Marie de' Medici) što mu donosi kraljevo poverenje, te on uskoro silovito napreduje, kako u državnoj, tako i u crkvenoj hijerarhiji. Kralj ga uskoro nominuje za kardinalsku službu, postavljajući ga istovremeno na mesto svog savetnika, da bi nakon uspešnog služenja kruni u krizi sa hugenotima, postao najpre kraljev ministar, pa potom i njegov „prvi ministar" (1624. godine), odnosno predsednik vlade francuske monarhije. Ovim je Rišelje postao i kardinal i premijer, odnosno sve ono po čemu će kasnije postati poznat, stojeći na razmeđi dvaju svetova, crkvenog i državnog, sintetišući ih u sebi. Tako je rođena legenda i mit o moćnom kardinalu-premijeru koji „državnom razlogu" privodi sve ono što bi potencijalno moglo da bude destruktivno po državu, oličavajući samim svojim ispijenim i oštrim likom, koji se oštroumno smešio sa portreta toga vremena, „državni razlog" čak i samom svojom pojavom.

jedno je pitanje da li je moguće prodajom nešto zaraditi i da li treba prodavati ako se ne postigne dobra cena i ko će i kako sprovesti proces prodaje.

 

ali ne bih to pitanje posmatrao kao suštinsko, jer odgovori na njega su često samo posledica prethodnih koraka i odluka, prvenstveno posledica odluke - prodati.

 

jednom kada se krene u prodaju nema previše kontrole (naročito ako prioriteti prodaje nisu jasni).

 

stoga bih prvenstveno voleo da znam - da li treba prodati.

 

vlast kaže da treba (to je očito barem po

 

Vlada Velike Britanije donirala je do sada 1.3 miliona evra za projekat podrške Srbiji u saniranju posledica poplava iz maja 2014. godine. Danas nam je gost bloger UNOPS-ova projektna inženjerka, Dragana Novaković, koja piše o važnosti prevencije poplava.

 

Visok stepen ranjivosti sistema za zaštitu od poplava u Srbiji došao je u žižu javnosti u maju 2014. godine, kada su nezapamćene kiše prouzrokovale štetu procenjenu na 1,7 milijardi evra, što predstavlja 4,8 odsto bruto društvenog proizvoda Srbije.