Još osam dana ostalo je do Parade ponosa 2010. godine. Kako će zaista izgledati Parada, saznaćemo 10. oktobra, kada ćemo zaista videti kako i koliko je policija zaštitila ceo događaj. Stiče se utisak da je medijima bitnije gde i kako će policija biti raspoređena, nego šta će učesnici reći ili sa kojim se problemima u Srbiji suočava

 Gost autor: muaddib92

Само да ви речем

Лепо се некада знало како се пише лектира: увод, разрада, лепо место па на крају закључак. Па ево, по реду -

Увод

Pobunjenim studentima svaka čast. Proteklih dana, a i danas, svima u Srbiji javno drže lekciju iz predmeta "GRADJANSKA HRABROST I NEPRISTAJANJE". Njihova glavni protestni slogan "POŠTEDITE NAS VAŠE ŠTEDNJE" na jednostavan i provokativan način izražava dah i duh jedne mladosti, ostavljene našim kolektivnim kukavičlukom na milost i nemilost neobuzdanoj

- ево већ је десет свуд се шапуће, а ти место мене грлиш јастуче. (гђа Ражнатовић Цеца)

именом Зезана доста неуобичајеним за тамо крај шесте деценије кљокнутог века појавила се o сеоској слави Прокопију код газде Ђонпарића у сеоској нам кафани као нова певаљка у циган банди Мике Паганинија онако са мамљивом количином груди но да би је ома спопали локални полни осемењевачи осујетила би њена нераздвојна пратиља брката Вера Пламена,

U prethodnom blogu sam malo opisao mogućnosti da se nivo znanja iz ove oblasti u Srbiji unapredi. Mesta za unapređenja ima na pretek ali treba neko da se time pozabavi. Pošto očigledno oni koji treba da rade na tome ne rade koliko treba a treba mnogo više. U ovom blogu neću da kritikujem one koji ne rade nego da predložim nešto što bih ja

Pre više meseci, dobio sam mejl sledeće sadržine:

"Poštovani

Zovem se Milorad Jovanović. Radim u PTT muzeju kao kustos.

Obradovala me je Vaša topla priča Čika sa torbom (Blog B92), kao i pozitivne reakcije čitalaštva. Nikad nisam na jednom mestu pročitao toliko lepih reči o našim poštarima.

Želeo bih da Vam poklonim Poštanski kalendar za 2007. godinu."

"Juče sam bio pas, Danas sam pas. Sutra ću verovatno i dalje biti pas. Uh! Tako malo nade za napredovanje.."-  Snupi

 

Da se razumemo,obožavam životinje i ponosni sam vlasnik gojaznog mačka, navučenog na bensedine i hiperaktivnog morskog praseta, neprijatnog mirisa, koga je moj sin ,od milošte, nazvao Gari.

Puno puta sam u svom životu od jako bliskih ljudi, čuo izraz  "Bre,živim kao pas" i uvek sam ga nekako doživljavao kao sinonim za težak život,pun lizanja guzice uz neprestanu jurnjavu za svojim repom.Mada čekaj,zar isto to ne činimo i mi ljudi,?

Danas sam u telefonskom razgovoru sa svojom snajom koja zivi u Novom Sadu dosla do jezivih informacija koje su mi pokrenule mnoga pitanja.

 

Negde okolo Bazara (znaju novosadjani gde je to) je videla jednu romkinju koja sedi i prosi. ne bi to bilo nista cudno za nase uslove, pa ni za zemlje u okruzenju+italija (sto ne znaci

 

Fejsbuk prijatelji ...

Ne znam zašto ovi poznati žele da budu baš sa mnom prijatelji...ali to je činjenica...Žali mi se jutros Djura Jakšić kako nisu hteli sinoć da mu daju piće na recku...Džaba je on konobaru objašnjavao da je on Djura Jakšić...ovaj ga je ipak izbacio iz kafane...Ni kod drugih nije ništa bolje...Tesla mi se jada da su mu isključili struju

U Izoli (Slovenija) 8 novembra, nakon teške operacije srca na večni počinak  otišao je dr Tadej Vojnović, jedan od najčuvenijih teologa i filozofa Katoličke crkve na Balkanu. Poliglota koji je preveo Novi zavet na rusinski jezik, profesor Katehetsko-teološkog instituta Rimokatoličke crkve i Protestanskog teološkog fakulteta u Novom Sadu i jedan od najvećih poznavalaca

Ne znam sta se desava sa nama kao narodom i da li je tako i u drugim zemljama. Da li ste uocili preopsirnost i nepotrebne detalje, monologe, digresije u raznim poslovnim pregovorima.

 Divim se svima koji mogu da saslusaju takve nalete a da zadrze sopstveni mir i dobiju mogucnost da kazu na kraju ono sto je relevantno.

 Da li se ipak desi da uletite u nadglasavanje, nadjacavanje, gde da bi zaustavili monolog prepun hvale za govornika i sami uletite u pricu koja postaje digresija. 

 Kao da takvi razgovori postaju neka vrsta svakodnevnice.Ne pisem samo o razgovorima

 

Juče sam na pitanje kako se ono zove naša zemlja, ćerci, iz najmračnijeg dela svoje svesti, punoj zaboravljenih ravnopravnih građana i naroda, sa mitskim slobodama i pravima, odgovorila „Savezna Republika Jugoslavija". Brzo sam se ispravila, pljunula i pomerila sa mesta, a srećom, mislim da me nije ni čula.