Pokušavajući da utvrdim ključnu reč za moju listu ovogodišnjeg izdanja FESTA, došla sam do te, tako izrabljene a nikako dojašnjene: Ljubav-i.
I evo kako pravi svoju traku od finog muslina, sa neophodnim ojačanjima od konoplje ili plastike čak, tamo gde se očekuje atak poznatih uljeza, ili proboji nepoznatih valera:

Naš glavni finansijski problem je slaba privreda. Glavni krivac je država i poslovni ambijent koji je stvorila. Od poreskog sistema koji ubija zapošljavanje, preko socijalističkih propisa i ogromne birokratije koja ih sprovodi, do korupcije i potpune pravne nesigurnosti. Za promenu poslovnog ambijenta nisu potrebne milijarde evra. Činjenica da je privatizacija katastrofalno sprovedena je samo drugo lice iste medalje.

Dragi moji, da li znate da će uskoro izbori? Naravno da znate. Ko ne bi znao kada nas svakodnevno polivaju gradovima na vodi i čardacima ni na nebu ni na zemlji! Kako ne bismo znali kad samo što nas ne pogaze crne aždaje tamnih stakala i veselo trepćućih plavo crvenih svetala koje mahnitaju srpskim drumovima! Da li se može zaboraviti kad nam i za plivanje govore da je borba protiv utapanja! Ali, mnogi od vas ne znaju da su 6.aprila izbori u Mađarskoj. Kakve to veze ima sa našim gospodarima političkog neba, pitate se? Ima, dragi moji, jer je prema podacima madjarske Nacionalne kancelarije za izbore, do sada registrovano 22.000 dvojnih mađarskih državljana iz Srbije, a procenjuju da će do izbora biti više od 30 hiljada. Znate šta to znači?

Živeti u Beogradu, a na levoj obali Dunava, zna da bude veoma stresno, kao naprimer jutros.

Dodatni trošak benzina.... 50.000 evra.
Sati dodatnog angažovanja saobraćajnih policajaca ... 70.000 evra
Lečenje i obuzdavanje nagomilanog stresa.... 250.000 evra.
Smanjenje produktivnosti (kašnjenje na posao)... 1.900.000 evra
Upropašćeni poslovi (kašnjenje na sastanke).... 2.500.000 evra

Ukupna šteta - NEPROCENJIVA!

 

Cifre su neumoljive: rekordno niska izlaznost građanstva + broj glasova za Luku Maksimovića, odnosno Belog, jasno govore da je većinska, ANTISISTEMSKA Srbija apsolutni pobednik upravo okončanih predsedničkih izbora.

Pobedila je ona Srbija kojoj je više muka od višedecenijskog teatra apsurda u ovom delu Evrope.

Pobedilo je građanstvo Srbije pošto je okretanjem leđa glasačkim kutijama ili pokazivanjem srednjeg prsta zaokružujući broj 5 na listićima

Sam: I know. It's all wrong. By rights we shouldn't even be here. But we are. It's like in the great stories, Mr. Frodo. The ones that really mattered. Full of darkness and danger, they were. And sometimes you didn't want to know the end. Because how could the end be happy? How could the world go back to the way it was when so much bad had happened? But in the end, it's only a passing thing, this shadow. Even darkness must pass. A new day will come. And when the sun shines it will shine out the clearer. Those were the stories that stayed with you. That meant something, even if you were too small to understand why. But I think, Mr. Frodo, I do understand. I know now. Folk in those stories had lots of chances of turning back, only they didn't. They kept going. Because they were holding on to something.

New York, New York, big city of dreams... tako je nekako isla popularna Break Dance pesma sa kraja 80tih godina, koja je pricala o gradu na cijim je ulicama taj popularni ples i stvoren. Mumlanje te pesme dok avion slece na jedan od tri lokalna aerodroma mala je tradicija koja prati svaki dolazak u ovaj lep grad na ovaj lep turnir, sto je sad, zajedno sa citaocima B92, vec jedanaesti put za redom. Danas su snovi nasih igraca ovde u Njujorku u direktnoj suprotnosti snovima nasih domacina, i Ana i Janko i Nenad igraju protiv domacih igraca.

“Najsrećniji je onaj čovjek koji je učinio srećnima najviše drugih ljudi”, reče čuveni filozof. Narodski rečeno, svaki normalan čovek je srećan kad nekoga učini srećnim,i ako se tako ponaša celog života onda učini srećnim mnogo ljudi. Može i da se kaže da je srećan onaj narod ili ono društvo u kome se što veći broj ljudi ponaša tako da druge čini srećnim.

Živimo u vremenu koje je iz mnogobrojnih razloga teško , puno nasilja, kriminala, ubistava, huliganstva, o maloletničkog siledžijstva, ali i u vremenu u kome takva ponašanja zauzimaju naslovne stranice tabloida, prve minute u TV dnevnicima.

Svakako , postoje i postojaće ljudi koji žive na nesreći drugih , kojima unesrećiti ili naneti zlo drugima predstavlja, po njihovom (ne) moralnom shvatanju svakodnevni život ,  jer , Bože moj, svako se bori za sebe a čovek je čoveku vuk.S druge strane, procesuiranje počinilaca takvih dela je trapavo, sporo, blago i uz neprimerne i nemoralne pritiske na sudije.Pa nije ni čudo da počinioci takvih dela nešto i nemaju straha od kazni a pojavljivanje na naslovnim stranama im dođe kao  reklama.Uprkos svemu, ima mnogo divnih ljudi, mnogo primera ljubaznosti,pristojnosti,  humanosti i takvih primera gde se ljudi pokažu kao ljudi. Nažalost , to izgleda medijima , posebno ne novinama, nije atraktivno za naslovne strane.

A evo jedne priče koja zaslužuje da barem ovde bude objavljena, kad već nije na  naslovnim stranama novina:

„Taksista usrećio staricu na trenutak, možda poslednji put u životu"

Dobro bre, braćo, sestre i zemljaci, da l ste pri sebi? Ruši se autoput od Batočine do Kragujevca? Za bagerima ostaje samo oranje. Zato što nije imao građevinsku dozvolu i zato što je, prema oceni inspekcije, opasan. Shodno tome je inspekcija zapovedila da se autoput zatvori i vrati u pređašnje stanje. Ovo zatvaranje razumem, tako i treba, al što da se preore put?

O rezultatima izbora „ovaj deo sveta" u kome živim govori „ma, jel moguće" i „ma, ako i treba". Nemam šta da dodam, niti da oduzmem. Vlast nikada ne može da bude bolja od naroda. Nikada. Pastir u brdo, pastir sa brda. Nekoga ubijemo, od nekoga pobegnemo i tako u krug. Čim se jedan spusti sa brda, odmah se sudaramo onako klepetasti, bez puta i cilja, tražeći drugog. Čim nam neko zasvira u frulicu onako kako nam srcu godi, krećemo, za njim, gde god, kako god...

Umetnici ne idu u penziju. Ne treba ovu rečenicu shvatiti bukvalno. Navrše i oni 65 godina života za muškarce, odnosno 60 godina života za žene i najmanje 15 godina staža osiguranja, ili najmanje 53 godine života i 40 godina staža osiguranja ako je u pitanju muškarac ili 35 ako se radi o ženi, ili 45 godina staža osiguranja. Pa im stigne ček ili uplata na račun il’ donese poštar… Ali umetnici ne prestaju da rade. Prisećam se samo nekih, onih koji uprkos poodmaklim godinama možda baš u ovom trenutku crtaju, slikaju, vajaju – Sava Sandić, Nikola Koka Janković… Saznadoh upravo da su Milan Besarabić i Mira Sandić umetnici koje sam ovde spomenuo, završili svoje živote. Posluži blog i da do mene stignu tužne vesti. Sve četvoro, Milana, Miru i Savu, i Koku sam upoznao, i o svakom tom za mene velikom događaju bi se mogla napisati priča lepša i zanimljivija od ove koja će uslediti. Ipak, biram da svoje literarne namere potisnem i iz ovog trenutka i sa ovog mesta, i obznanim vest koja, citiraću mog prvog domaćina ovdašnjeg: „iz sasvim posebnog ugla slika kako kod nas funkcionišu stvari”.

“Tekst koji sledi je moj pokušaj da se zajedno setimo jednog čoveka za kog smatram da zaslužuje nagradu, nešto nazvano po njemu

Stalno svima ima nešto preče i nešto važnije ili «nije vreme». Ta je ideja samo jedan od mnogih razloga pisanja ovog teksta. Manji i nevažniji."

Novosadska ZmaJovina gimnazija imala je sedamdesetih (i kasnijih) godina prošlog veka profesora Dimitrija Zekavicu, predmet srpskohrvatski

 

 

 

Sedim sinoć, ovde , u Prištini u restoranu, jedem odličnu hranu ( lepinja, salata ,Elbasan tava, Mantija , vrlo slično onom što smo u Mostaru zvali burerdžike ) i pijem dobro vino ( kosovski Stone Castle Chardonay ).
I pričam sa kosovskim Albancem.
Jako fini covek.

Ceo dan smo pričali samo o poslu i sada opušteno

Još u maju 2006. (tačno 21.) Crna Gora se odvojila od Srbije, a vlast u našoj zemlji se do poslednjeg trenutka nadala da će rezultat referenduma biti drugačiji, odnosno da će se održati potpuno nefunkcionalna zajednica SCG. Građani su ipak bili dosta trezveniji jer svoj život ne provode samo po predsedničkim kabinetima ili izolovani u nekim selima, te su pokušali da zaobiđu važeće propisije Srbije da se u našu zemlju mogu uvoziti samo automobili koji imaju ugrađen Euro 3 motor. Norma postavljena zbog ekoloških standarda ali da se u to vreme zaštiti Zastava kako bi koju godinu