Nakon smrti u porodici, porodice više nije bilo. Moj otac i ja smo kraj filma dočekali kao dva iščašena ramena koja nisu ni pokušavala da se proizvoljno sastave. Stvari su funkcionisale i bez toga.

ZAŠTO JE VOŽNJA TAKSIJEM U BEOGRADU LUKSUZ?

Ukoliko vam je i i posle prethodnog Telegrafovog teksta o preskupom taksiju u Beogradu ostalo nejasno zašto je preskup, odgovor je jasan - nisu krivi ni „divljaci" ni platežna moć, već legalizovani taksi karteli.

Kad smo polazili za Bocvanu, Princeza je imala dve i po godine, Mudrica je imao pet i po, a Prestolonasledniku je bilo jedanaest.

Naravno, ni Princeza, ni Mudrica nisu govorili nista osim maternjeg nam naškog. Prestolonaslednik, koji je pola četvrtog razreda proveo u skloništu, kao i većina klinaca te školske 98/99, učio je od prvog razreda nemački. Učio ga jeste, naučio - nikad. Za te tri i po godine učenja naučio je samo da kaže Aufiderzen!

Što se Žmua ticalo, iako je, svojevremeno, učio i engleski i ruski (ovaj drugi čak polagao za maturu), on je, ipak, uvek bio više manuelan tip. Dok je ruku - sve je u redu. Sporazumeće se.

I tako, krenuli smo u zemlju u kojoj je jedan od dva zvanična jezika engleski, a od cele porodice isti govorila samo ja...

Kopnena Odiseja

15. maj

Nakon dvadeset dva kilometra neprekidnog niza kuća sa obe strane puta koji vodi od Senakija do mesta Khoni, u ravničarskom pojasu Gruzije, izgleda da se naselje napokon proređuje. Ispred mene most, a s druge strane (opet) kuće i zidine zamka Nokalakevi. Ali zato se desno, pre mosta, odvaja makadamski put koji prati reku. Krenem njime. Trebalo bi da na obali mogu da nađem neko zgodno mesto za kamp. Zamak ću posetiti sutra jer već je kasno a i videla sam pred ulazom dvadesetak turista pa ne bih da se guram sa njima. Pogrešna procena, jer put naglo skreće posle nepunih pola kilometra i završava se pred kapijom jedne kuće. Bah, ajd nazad, pa u ponovno traženje.

Vredelo je ćutati 3 godine.

 Proučavati Los Anđeles.

Slušati Henri Rolinsa, Rasel Brenda i Džordana Pitersona.

Gledati Kanela i Golovkina, Khabiba, Rouz Namajunas.  

Živeti noću uz sjajnu ekipu ljudi. 

I završiti knjigu. 

dan 1 

/ 09.50. am /

Razglednica u sandučetu.

Sa Dominikane. Lepa

Ma kakvi iza sedam mora, ili sedam gora, ne, tu, ovde, tik do, oko nas...živi i goji se Aždaha koja neprestance ubiva Georgija. Nije to jednoglava, dvoglava, troglava, Biblijskobajkasta ne, to je, Aždaha sa desetak, dvadesetak, možda tridesetak hiljada glava.
Nije ni svakodnevno ubivan Georgije individum, pojedinac.

Zeneva 29/05/2010 (negde oko pola dva)

Vracam se kuci. Sam sam u autu. Prolazim kroz usku ulicu. Vidim da je taksista zakrcio prolaz. Zena izlece iz auta i otavlja taksistu  da iznese prtljag. Taksista gleda u mene i vrti glavom. Osecam da joj jebe  sve-po- spisku. Taksista odlazi u pravcu stana i nema ga 5 minuta. Pre toga mi prijateljski mase i signalizira da se izvinjava. Iza mene dolazi auto i odmah krece u rikverc. Pratim ga. Vidim da se taksista vraca u auto i tuda mi je blizi put. Da li mu je dala napojnicu.? Mrzelo me da ga cekam da se vrati da ga pitam. Bio sam

Kosmoplovci is a group of artists who are experimenting with digital forms and alternative comics, web design, video and music. It was founded in 2001. by joining already active computer demo groups (Corrosion) with alternative comic authors (StudioStrip). 

- Znash, uopshte nije jasno da li se sprdash sa idejom konceptualne umetnosti ili si pobornik.

- Ne mora da je jasno. Zashto mislish da ovo ima veze sa konceptualnom umetnoshcu?

- Pa ako produzhish josh malo da pishesh stvarno nece imati veze sa nichim. A zashto pishesh?

- Izvire mi.

- O, gde se zapushijesh? Da spasim malo hartije. 

- Zar mislish da je uloga umetnika da poduchava, da napada, ili brani?

- Oh, da necesh da kazhesh da uopshte imaju neku ulogu?

- Imaju.

- Na primer?

“2050. godine niko se neće sećati tračeva o Majklu Džeksonu, ali će ljudi i dalje slušati njegovu muziku” – piše jedan fan na sajtu CNN-a. Možda ste i sami primetili da je taj proces već počeo – na vest o Džeksonovoj smrti, kod mnogih od nas je slika “Wacko Jacko-a” istog časa počela da bledi, a žalili smo za mladićem iz faze “Thriller-a” ili možda čak dečkićem iz Jackson Five. Možda smo ih, već odavno, razdvojili u svojoj glavi, kao da su u pitanju dve sasvim različite osobe.

Davno pre nego što je plastičnim operacijama pokušao da

Skandinavski model obračuna sa mitom i korupcijom je nemilosrdan, tako da ni kralj nema ekonomski imunitet. Švedski birači ne trpe pohlepne političare. Oni nisu cepidlake, ali daju sebi pravo da se pitaju o moralu svojih političara i ne podnose da im u vladi sede ljudi koji misle da su iznad zakona. Kriterijumi koje birači u Skandinaviji postavljaju pred svoje političare su veoma visoki, a kazne za prekršioce nemilosrdne. Formula njihovog modela, po kome

"[Our audience] is best visualized as a vicious, lazy, profoundly ignorant, perpetually hungry organism craving the warm god-flesh of the anointed. Personally, I like to imagine something the size of a baby hippo, that lives by itself, in the dark, in a double-wide on the outskirts of Topeka. It's covered with eyes and it sweats constantly. The sweat runs into those eyes and makes them sting. It has no mouth, no genitals, and can only express its mute extremes of murderous rage and infantile desire by changing the channels on a universal remote. Or by voting in presidential elections."
-William Gibson, Idoru

Kažu da je  o pokojnicima dobro pričati sve najbolje.

Netačno.

To -  najbolje, ne umemo mi, to će bolje anđeli.

A ni ovo prvo nije tačno

Pokojnik je onaj koga zaborave.

Sećam se da sam prvo Vas zapazio od svih poslanika opozicije kao pravog, bezkompromisnog borca protiv komunističkog ludila Slobodana Miloševića i njegovih satrapa. Tada sam poželeo da se svrstam uz takve ljude po cenu gubljenja glave.

Sećam se da ste se jedini iz rukovodstva tadašnje stranke priključili demonstracijama protiv izborne krađe