DANAS SAM IZAŠAO NAPOLJE. Nigde nikog nije bilo i samo bi povremeno, jako retko projurio koji auto. Policijski je čas pa na ulicu izlazi samo onaj ko ima posebnu dozvolu i onaj ko voli da krši propise o ograničenom kretanju u vreme pandemije virusa korona. Mene bi bilo sramota da prekršim taj propis i zato sam izašao samo na terasu.

Čuo sam kroz prozor gugutku i taj njen glas me je izvukao iz sobe. Pa to je fantastično, otkrio sam da u spoljnjem svetu postoje ptice. Uzeo sam fotoaparat i malo ih slikao.

 

Gašenjem potpalublja, na moju veliku žalost, ugasile su se i neke zvezdice koje su ga osvetljavale i činile toplim mestom. Jedna od njih  je opet sa nama. Čast mi je što mogu da je ugostim u svojoj kućici.

Dobro mi došla  draga Cass.

 

Promene...

 

Kretanje napred ili cik-cak?

Zadovoljstvo, tuga, radost, sreća u koracima... 

Januar 2010.

Donela sam odluku da ne čekam da dođe već sam mu krenula u susret. Ne njemu već životu. A mislim na njega koji će doći. 11. januar početna tačka promena u meni. Ogledam se u sebi (a to onda postaje sve manje važno), ali se sve više ogledam u drugima. Predugo sam se u sebi ogledala i izgubila repere. Možda ih ipak nisam izgubila već su se samo iskrivili.

* * *
I pre no što sam počeo da radim u biblioteci, prema knjigama sam imao poseban odnos. Tezu kako postoje knjige koje određuju naše živote, ova prelepa žena čula je upravo od mene. Bio sam ubeđen da o tome neću govoriti, ali ne mogu da prećutim kako su stvari među nama postale vanredno ozbiljne onog časa kad je počela da pozajmljuje moje vlastite knjige. Pri tome, posebno interesovanje pokazivala je za one koje još uvek nisam ni napisao.

Mi ga najčešće nismo svesni - ali uvek postoji trenutak kada žena pred nama počne da se svlači. Kad počinjemo bivati sve bliži jedno drugom. To je zato što se prava žena uvek skida u slojevima: najpre odbacuje predrasude, pa stid, onda lošu prošlost, zatim jednoličnu sadašnjost - gaćice dolaze tek na kraju. Ne mogu opisati spokojstvo koje sam osećao pri pogledu na njena mala, špicasta kolena dok se približavaju stolu za kojim sedim. Pa ustreptalost ovlašnih dodira njenih dugačkih, negovanih prstiju u trenucima dok preuzima knjigu. Sekunde koje smo znali da produžimo toliko da nam je delovalo kako traju satima.

 

Posle sto i kusur dana vlade, možemo primetiti da su rezultati rada vlade, iako je sama sebi dala peticu za rad, njeni rezultati su daleko od očekivanih. Iako su prethodni predsednički i republički izbori pokazali opšti narodni koncenzus o nužnosti evropskih integracija, izgleda da je upravo ova tema ostala diskretno zaobiđena od strane nove/stare vlasti.

Srbija se još prošle godine obavezala da u procesu pridruživanja usvoji 51 zakon iz različitih oblasti, a do sada su usvojena samo dva - Zakon o putnim ispravama i Zakon o azilu (doneti u prethodnom skupštinskom

 Igor Marojević rođen je 12. jula 1968. godine u Vrbasu, diplomirao je srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Svoju novelu Obmana Boga objavio je 1997. godine, a onda su se nizali romani Dvadeset četiri zida (1998, 2010), Žega (2004, 2008), za koji je dobio nagradu iz fonda Borislav Pekić i nagradu Stevan Pešić, kao i Šnit (2007, 2008), Parter (2009) Majčina ruka (2011) te zbirke priča Tragači (2001) i Mediterani (2006, 2008), i zbirka eseja Kroz glavu (2012) za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“.

Nekoliko knjiga objavljenih kod nas i u inostranstvu i prisustvo u raznim antologijama bilo je dovoljno da stekne status poznatog pisca. Što se tiče pripovedanja, Marojević je po nekim kritičarima začetnik tzv. krtog realizma, a po drugima etnofikcije. Član je Srpskog i Katalonskog PEN kluba i jedan od osnivača Srpskog književnog društva.

 

Casni sude,

poceo bih svoju iyjavu konstatacijom da su sudije u Srbiji neadekvatno cenjene i da su plate i uslovi rada u srpskim sudovima necovecanske.

Elem, na poslu je kruzio taj spisak svako jutro. Ko ce sa mesom, ko ce sa sirom. Burek, jel!

Avaj, dusmanin mi to znadoshe !

Kao i svako jutro usao sam u svoje lukuzno auto kojim su me odveli na moje odgovorno radno mesto koje sam preuzeo da bi Srbiji bilo bolje!

Po ulasku u objekat, iz daktilobiroa su javili da moram da se ranije nego inace izjasnim za burek, jer bi kurir hteo ranije kuci.

U

 

Svako živo biće koje se kreće, bilo da je lovac ili plen, bilo da se igra, rekreira ili takmiči, ima potrebu da ubrzava svoje kretanje. Kod životinja koje se kreću po zemlji, na nogama, to brže kretanje zovemo trčanjem, a u stvari predstavlja veću frekvenciju koraka u jedinici vremena. Za razliku od hodanja, ima fazu gde se telo u jednom trenutku nalazu u vazduhu; u bespotpornoj fazi, u fazi leta.

Da imam malu kuću od kamena, znate onu primorsku, unutra velika prostorija, u jednom uglu ognjište, na sredini drveni sto sa četiri isto tako drvene stolice, krevet ispod prozora, mala kuhinja, voda iz bistijerne, osnovno posuđe... oko kuće visoki čempresi, masline, smokve, ruzmarin, kupine kao ograda, iza kuće veliki bor, ispred ulaza u kuću grožđe na krov, rozaklija koju volim od djetinjstva. Na deset metara od kuće mala luka od kamena u obliku ćiriličnog slova g, tu je privezan čamac na vesla. Desno od lučice, pet, šest metara pjeskovitog žala, iznad se nadvila prastara murva.

   Od sinoć ponavljam, ženi treba da kupim 15  komada trgovačke hartije, samo što sam seo počeo da mi kipi slatki kupus, trknem do šporeta ostavljajući cigaretu u pepeljari i vrativši se nadjem je kako se puši na stolu, srećom ostao je samo trag nikotina koga sam sa lakoćom obrisao. Pre neki dan zaboravim kapu u kafani. Tek kad je studen udarila po čelu, osvežila pamćenje, podsetila na godine...vratio sam se. Manje vina, manje vina čuo sam iz očiju raspojasanih mladunaca.

    Ima tragova koji ne mogu da se obrišu, urezali

Марко Шелић, Напет шоу, Лагуна, Београд 2015.

 

 

Када се осамдесетих година прошлог века на просторима СФРЈ јавио нов уметнички израз, таласи незадовољства најпре су се излили у Београду

 

Kao tipicni pripadnik dijaspore uz malo koristenja prirode posla i poznanstava uspio sam vidjeti koju utakmicu Evropskog prvenstva u vaterpolu. Ovdje je poneko cuo za taj sport ali se ne sjecaju da su ga ikada gledali. Internet je upotpunio dozivljaj kao i pobjeda Crne Gore.

Da se odmah razumemo, ja smatram da je "naslovni" tekst jučerašnjeg Kurira("Oljin sin narkodiler") zaista skandalozan, apsolutno u suprotnosti sa zakonom i da je prekršajna prijava Ministarstva kulture jedini mogući odgovor. Reakcije su takođe bile na nivou i mogu se samo složiti sa većinom onih koje sam pročitao.

Ako niste čitali, reagovali su i NUNS

Već pet godina, svakog radnog dana od 7h do 15h, Ilinka Mićić, radnica "GRADSKOG ZELENILA", čisti i održava 30 parkova medju novobeogradskim paviljonima, od Tošinog bunara do ulice Otona Župančiča. Doterana, našminkana, sa lepom frizurom i modernim naočarima, u zelenoj radnoj uniformi, "bije bitku" sa PVC flašama, kesama i ostalim urbanim otpacima:

- Rodom sam iz Bratunca. Za vreme

U senci skandala oko Ljajica ostaje jedan drugi sportski skandal.

Jasna Sekaric ide na svoju sedmu olimpijadu. Prica bi bila jako lepa da je ona sama izborila svoje mesto, a ne da je nekom drugom to oduzeto. Mladi strelac, Dimitrije Grgic, svoju vizu obezbedio je jos prosle godine. Ili je bar on mislio da je obezbedio svoju vizu. Ispostavilo se da je obezbedio vizu za streljacki savez, koji je onda odlucio da je dodeli Jasni Sekaric.

Svaka cast Jasni Sekaric i hvala joj na svim osvojenim medaljama. Ali kako moze da oduzme tudje mesto? Mozda osvoji medalju, mozda i ne, ali to nije bitno.