Vidim da se kod Filipa zakuvalo, pa ako hoćete, da ne mešamo raspravu o kučićima sa problemom stradanja pešaka, evo ovde komotan prostor.

Ja bih samo dodala da na osnovu iskustva dve čiste rase mislim da genetika čini svoje.

Nebrojeno puta sam pominjala dragu terijerku koja je bila baš to ' pravi NLT.

Istina, kažu da i oni umeju da se prožgade i krenu na ljude, no u tom smislu ona nije imala zrnce agresivnosti. Sve drugo, od lovačkog poriva na sve što mrda i po svaku cenu, do iste takve netrpeljivost  prema svakoj mogućoj živuljki, makar to bio i pas iz

Nakon svetskih bestselera „Palma i Betoven", „Palma u ZOO vrtu" i „Palma u parku" autora Predraga M. Azdejkovića, u naše knjižare stiže četvrti nastavak ovog serijala „Baci Palmu iz aviona".

Nakon što je Palma u prvom delu prizvala duh Betovena i zajedno s njim svirala na humanitarnom koncertu za palme žrtve bespravne seče šuma, u drugom žirafu spasila od nehumanih uslova u beogradskom ZOO vrtu i s njom se u trećem ljubila u parku, Palma u četvrtom putuje avionom na odmor.

Posle tri meseca veze, Palma je uhvatila žirafu kako je vara sa nosorogom i sva skrhana je odlučila da ode na odmor, daleko, daleko, daleko.

Sve su žirafe svinje, - besnela je Palma dok se na brzinu pakovala.

Nije obraćala pažnju šta ubacuje u kofer, samo je želela da se što pre spakuje i pobegne. Žirafa je u tome nije sprečavala, čak nije ni obraćala pažnju na nju, već se i dalje ljubila sa nosorogom.

Palma je istrčala na ulicu, sva zadihana i u suzama. Od nervoze počelo je lišće da joj otpada i da joj se suše urme. Jedva je zaustavila taksi, da se odveze do aerodroma.

prvo je bilo da ce nas kriza zaobici

pa se kriza predstavljala kao razvojna sansa

pa je ekspertovano da smo izasli iz krize jos pre 3 meseca

pa sad opet isto...

    Samo idem na more, a posle seoski turizam (klinci se više raduju vađenju mrmolja iz rečice, nego plivanju u moru; nemaju pojma, more je provod, more su koke...:)

    Ovaj blog je više podsetnik da li sam sve spakovala. Dakle,
Pod broj 1 - muž, dobro očuvan                                                                          komada 1
2. deca - malo prešla                                                                                      

Jednom sam pitao jednu prijateljicu da pogleda neko moje pisanije. Rekla je da ima pogan stav ali to je njeno mišljenje da svi pesnici treba da odleže  jedno deset godina kako bi im izvetrela ta patetika pa tek onda da se uzmu u razmatranje. Ovo je starije od deset godina, ne znam da li je sad zbog toga možda manje patetično. Ovo je

Malo ko nije makar jednom u životu čuo ovu izreku: HLEBA I IGARA. Ona se pripisuje tiranima koji su na taj način držali Rimski puk u pokornosti i nebuntovnosti. Panem, panje, suvog 'leba, je uvek moglo da se nađe, Tibar je bio dovoljan za gašenje žeđi a Circenses, igara je bilo na pretek. A igre su tamo drugojače, rekao bi Vojvoda Draško. I bile su, zato nam za spomen ostadoše oni silni Koloseumi i Arene. Igre

Jest da sam vas prije samo par blogova izbombardovao  radovima Neo Raucha, ali eto moraću ponovo  njime  da vas maltretiram. Šta ću, Rauch mi je jedan od najzabavnijih modernih slikara, čija poetika prilično dobro naleže na moj likovnoljubiteljski senzibilitet .

 Neo Rauch  

Ovom prilikom okačiću radove koje on upravo predstavlja  u Njujorku, tačnije na adresi  David Zwirner Gallery,  533 West 19th Street. Pa ako se kojim slučajem nalazite u Velikoj Jabuci posjetite ovu zanimljivu izložbu  pod nazivom  "At the Well" … možda tamo sretnete i Bred Pita koji je njegov veliki fan.

Morao sam da sačekam par dana da mi se stabilizuje sluh pa da proverim ponovo da vidim o čemu se radi. Ništa novo nisam otkrio, ništa ne čujem, tako da sam definitivno izgubio sluh. Ne sasvim ali bar jedan dobar deo. Evo kako se to desilo.

Svima je poznato da se sada za vikend održavalo takmičenje pesme za Evorviziju ili kako su je ovde na blogu krstili za Bregoviziju. Ne znam kakva su druga iskustva da li je dotična i na druge tako uticala (da ogluve) ili ne, ali za mene je definitivno imala poguban efekat. Zašto? Pa zato što polovinu tekstova nisam čuo ni razumeo. Džaba

Mogu da razumem da je ljudima teško. Nije se lako pomiriti sa činjenicom da je ono na čemu su radili čitav radni vek propalo i da stvari više nikada neće biti onakve kakve su bile. Mogu da razumem i da su verovali da će država na belom konju da stvori radna mesta i ponovo kao u stara dobra vremena pokrene proizvodnju.

Bila sam na promociji u Zelenom Zvonu.  Došla sam preumorna i sa zakašnjenjem. Ljudi su sedeli i čekali. Jedan dečko, mlad čovek, kako god, zapitkivao me je da li je i koliko Zoran pio. Bio je sipmatičan i otvoren. Posle je pričao kako nema pravih ljudi, naručivao pivo i pominjao nekakav bend. Sela sam s njim za šank, pila kratku s mlekom (to piju umorni)  Zrenjanin je mesto koje pamtim po nekim vožnjama iz Novog Sada, ne sećam se imena lokala znam samo sa kim sam u njih ulazila, sedela, pričala... Sećam se i Milana Mumina, ne znam zašto - on nije iz Zrenjanina.

Ali

    Da nije smešno bilo bi tužno

    Da nije tužno bilo bi tragično

A jeste.

     Gost autor:   Vladimir Skočajić Skoča

    Ovo je zemlja iz koje se svojevremeno na granici godinama plaćala taksa za izlazak.