Pismo za Džonija

Subota - 3. dan

Danas idemo u Pompidou centar. Vise volim ime Beaubourg ali ga mnogo smesno izgovaram i klinka dobija napade smeha. S druge strane je rec ‘centar' od koje mi dolaze misli na ludnice, a ne svidjaju mi se ni politicari koji svoja imena kace tamo gde im nije mesto ali je Pompidou tako smesno pompezna rec, cak se i slaze uz vodovodne cevi kojima je ova galerija moderne umetnosti obmotana, pa ko sta voli. Slucajem smo po izlasku, na par koraka od naseg ulaza otkrile jedan od zatvorenih pasaza Pariza.

Stenografske beleške o sednicama Narodne skuštine, koja je održana u Nišu 1879. i 1880. godine svedoče o raspravi povodom ustanovljenja „narodnog sanitetskog fonda". Decembra 1879. godine prvi govornik u raspravi bio je „knjažev poverenik" dr Vladan Đorđević (18441930). Njegovo izlaganje trajalo je nešto više od jednog časa. On se pozvao na Franklinovu izreku „Narodno zdravlje je narodno blagostanje", zatim konstatovao „da je Srbija poslednjih decenija znatno koraknula napred u kulturnom pogledu", ali da ona „još stoji na prvim početcima civilizacije":

„To

to je bittersweet priča o najboljem, najuspešnijem,
najharizmatičnijem klizaču modernog umetničkog klizanja.

Šta je istorija, i odakle uopšte potiče. Jedni bi rekli da je pišu pobednici, drugi da su u pitanju istoričari. Sad, da li bi mogla samo da predstavlja faktografski skup pojedinačnih događaja, ili je ponekad i nešto sasvim drugo - širi kontekst u kome se pomenuti događaji odigravaju i tumače. 

Piše: Rodoljub Šabić
"Po zahtevu za izuzeće koji je podneo okrivljeni doneto je rešenje o izuzeću sudije te je predmet predat pisarnici suda kako bi u daljem postupku raspodele predmeta bio dodeljen drugom sudiji."
Ovo stoji u obaveštenju koje je Prekršajni sud dostavio Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti o stanju predmeta koji je Poverenik pokrenuo protiv odgovornog lica pre više od godinu dana a zbog nezakonite obrade podataka o ličnosti, odnosno korišćenja podataka iz zbirke primaoca jednokratne novčane pomoći u svrhu dostavljanja

slobodno srpski je emisija budimira ničića koja se emituje na svim srpskim tv stanicama na kosovu, ali kako je, uprkos ogromnom interesovanju srba za svetu srpsku zemlju, srpskim tv stanicama sa branika otadžbine uskraćena nacionalna frekvencija, te mnogo zabrinuti srbi nemaju gotovo nikakav uvid u to šta se dešava sa njihovom duhovnom vertikalom.

ukoliko nekoga zanima šta je pre neki dan novinar budimir ničić  imao priliku d ačuje od bajrama redžepija, kosovskog ministra policije (kojeg sam upoznala dok je bio gradonačelnik južne mitrovice,  te imala prilike da se uverim

U bliske susrete sa ljudima ulazim sa manje ili više strave. Verovatno je to glavni razlog, uz nešto okolnosti, što živim u mehuru, koji na engleskom bolje zvuči - bubble. Kad moram da se sretnem sa ljudima, ja stegnem zube i stomačne mišiće i izguram sa vojničkim stoicizmom. Posle godina stezanja zuba oni su mi se duboko uvukli u desni, a stomačni mišići su zavidno jaki i bez dodatnog vežbanja. U bubble sam dovukla i nameštaj - planiran dug boravak -  i od opažanja, zaključaka, iskustava i sličnih specijalnosti, jedva se diše. To je pozitivan spin.

Pronašla sam te na B92 blogu, samo što nisam pala u nesvest! Koliko je godina prošlo da smo se sreli, dvadestpet, ne, više, skoro trideset! Pročitala sam sve što si pisao i iskreno da ti kažem bila sam razočarana što me nisi makar spomenuo! Verovao ili ne, ja često pomislim na tebe i na one naše godine. U trenutku sam, možda je ludo i blesavo, odlučila da sama napišem nešto o tebi i sebi. Možda će ti zvučati zaslađeno, možda

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...
Srk ...
Leškarim u bazenu,pušim tompus,batler me hladi nojevim percem ( i tu ništa nije sporno )...a ja listam novine, pa tako saznajem sledeće vesti ...
Srk ...
Brat predsednika Amerike ovih dana je posetio predsednika Srbije, i u otvorenom i prijateljskom razgovoru priznao našem predsedniku da u Srbiji ima lepih žena...

zoran živković i dr vladimir pavićević

 Ovo je upravo onaj trenutak kada putnici na "brodu ludaka" ne mogu više zabijati glavu u pesak, odnosno moraju nastaviti sa životom, odvojeni od realnosti, od njihovog okruženja, od situacije. Ovo je mesto bez povratka, kada svako od njih odlučuje da se pobuni, da preduzme nešto, ili da ignoriše trenutak i shodno tome doprinese procesu neizbežne dezintegracije. Kraj ostaje otvoren, kao realna slika sadašnjosti, kao slika srljanja ovog sveta.

Kiša je slinila te večeri 26. aprila 1964. godine. Pećina na samom rubu mitologije je ponovo prokišnjavala izazivajući gljivičnu radost kod svih njenih parazitskih, florističnih stanovnika. Usud se to veče izborio za nekoliko slobodnih sati, ne bi li mogao da ode na derbi Zvezda-Partizan. U kamenom domu planera sudbine je, na rubu živaca, tumarala jedna od tri Suđaje. Pokušavajući da sanira posledice poplave u najavi, tražila je po podužem spisku majstora bar jednog spremnog da svojom stručnošću zapuši cureće rupe po pećinskom stambenom objektu.

-      Krepaćete u bedi i jadu, dabogda vas svi mrzeli! – klela je očajna Suđaja videvši na površini sutrašnjeg ručka, koji se krčkao u kazanu neophodnom za magične priče, da nema majstora spremnog da dođe do pećine na kraju sveta.

-      Slutim da se sutra selimo odavde, javlja mi se da ću nekog udaviti u prvoj narednoj kapi koja mi se zabode za vrat. Ko je našao uopšte ovu pećinčugu?! – cvilela je druga Suđaja, pokušavajući da uspostavi internet vezu, ne bi li proverila spisak novorođenih jedinki.

Zatvaramo aprilsku temu, Naša prva šetnja, sa čak četiri priče:

1. Uživanje u svežem vazduhu
2. Čelična šetnja
3. Šetnja obalom mora
4. Bebina prva šetnja

Glasanje je otvoreno 72 sata od postavljanja priča na našem blogu.
Glasanje se vrši davanjem preporuke (klikom na oznaku PREPORUČI u komentarima).
Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici bloga B92.