(дневничком  црт'цоми)

накрках се за Ђурђевдан па и залисмо баш, те кљокнух усна за мене неуобичајено рано, па се никако за угодно не могах наместити на лежају..... а с'пуним трбувом и док се такав отимах од будности у измаглици сна назрех

 - није Доситеј постао славан по свом животу већ по томе што га је мајсторски описао.
присетих се,ево, док сам у качари крунио кукурузе, неки дан, не тако давне кратке посете Ђенови, наиме, млађа сестра наше Куме венчане удата за италијана обележила је пола века живота тамо завидном журежом у својој пространој вили са баштом

Korupcija je centar civilizacijskog posrnuća ovog društva, glavni uzrok dna u čijem mraku bauljamo decenijama, a kako stvari trenutno stoje, bez izgleda da se u dogledno vreme iz tog živog  blata iščupamo.

Nelečena korupcija je metastazirala u apsolutno svako tkivo i svaku poru države. Ona je odredila vrstu ljudi koji će ispuniti stranke u Srbiji, pa smo dobili organizacije čiji je jedini cilj otimanje svih resursa društva i punjenje sopstvenih džepova. Takve cosa nostra interesne zajednice su stvarale sistem koji spolja podseća na državu, a čija je jedina suština uvećanje

edit

Nisam bila narocito gladna, a na potezu izmedju Spadine i Bathursta ima restorana svih mogucih vrsta. U jednom pravcu se nisam odlucila, ni u povratku mi nije islo lako. Na kraju sam usla u jednu azijsku kucu rezanaca - noodle house - gde je meni obicno duzi od telefonskog imenika prosecnog grada, rezanca su od pirinca, a povrce jedva i skuvano. Nista u stilu azijskog zivota ne budi u meni asocijacije na zdrav zivot, ali svi pricaju da je takva hrana jako zdrava. Obicno ovakve kuce drze Kinezi, a nude razne varijante sa sirokog zahvata Azije - od tajlandske, do vijetnamske, sa par varijeteta kineske, ima i indonezanskih uticaja dok Japanci rade svoju stvar - sto je sve autenticno u tome da Kinezi zaista zive u celom tom podrucju, a priprema je, pretpostavljam, prilagodjena zapadnjackim ukusima. Nesto kao rezanca sa kechapom. Uz vijetnamsku supu Pho se bas tako nesto i sluzi - lici na kechap, samo je jako ljut. Supa se pusi, i dolazi u necemu sto je na pola puta do bazena za decu.

Ја сам чудо видео:
зец коло води,
лисица га двори.
На лисици перце,
на курјаку звонце.

Ја сам чудо видео:
ћуран баби воду носи
у решету на рамену,
а ћурка јој тикве сади
на дрвету на камену.

Automobili su se u talasima parkirali nepropisno na ulasku u kružni tok, a zajapureni „uzorni muževi“ u odelima „za svadbe i svečane prilike“ utrčavali su u obližnju cvećaru da izaberu nešto za svoju dragu.

„Šta biste uzeli?“

„Pa cveće.“

„Koje cveće voli dama? Imamo prekrasne gladiole...“

„Ma nešto za 500-600 dinara, ali da deluje bogato.“

Pade mi na pamet da ogromna većina nas veruje da samo jedan dan u godini treba posvetiti svojim suprugama, sestrama i koleginicama i to smatra gestom dobre volje i plemenitosti. Nešto kao metalni novac koji damo Cigančetu kad nam opere prozore dok čekamo zeleno svetlo.

Dan pred hapšenje narečenog snimali smo malo duže i bile neke zajebane scene tako da je cela ekipa bila kao iz centrifuge izvađena. Znao sam da nešto zaboravljam ali nisam imao snage da proverim šta pa sam se nekon razduživanja kostima odvezao u hotel. Tuširanje, kraća seansa
na fejsbuku i CKM i paljba na klopu. Dok čekam na kiosku piletinu, stariji gospodin sa ijekavičkim narečjem me tapše po leđima.

“Tako je junače”
“Hvala”

Mrtav sam gladan a i pojam nemam o čemu pričam a pivo i piletina mi drže mozak daleko od razmišljanja. Nakon klope seo sam u baštu kafića jednog pa drugog, u zbiru 7 – 8 piva i otišao da spavam. Probao sam da se setim šta sam zaboravio na setu. Naočare i telefon su bile tu, baš kao i novčanik. Ne znam zašto mi stoju upaljena ta lampica u glavi.

Ujutru opet drama za ustajanje, opet vožnja na set gde se snima, opet kostim, opet šminkanje.

“Jao pa ja vam sinoć nisam skinula tetovažu. Skoro da je neoštećena”.

Jebote ja sam se šetao kao pokretni bilbord sa tetovažom čoveka koji ima rezervaciju u haškom hotelu “Drama”.

Daring to be different

Amid the drab, grey world of conformity

I dare to be different

Against the muted colors of convention

I dare to stand out

Face tilted upwards toward the midday sun

I make a promise to myself

Never to fade

(Mary Murphy)

Šarolika biografija Vajata Erpa (Wyatt Berry Stapp Earp, 1848-1929),[1] zbog svoje raznovrsnosti koja omogućuje da joj se priđe iz raznih uglova, služila je, i još uvek služi, kao podloga za artikulisanje različith i često suprotstavljenih nazora, pre svega političkih. Svaki period, takoreći, ima svog Vajata Erpa. Vajat Erp, kao šerif, kao predstavnik zakona, kao „čovek zakona" usred bezakonja onoga što se smatra „Divljim Zapadom", od kraja devetnaestog veka pa sve do danas biva modelom koji se prati kada se progovara o pravdi i nepravdi, što su teme kojima se bavi svaki mit, ali i svaka politika.

Sta da vam kažem?
Lepo sam rešila da okrenem list,
da prestanem da vas gnjavim sa starinskom muzikom.
Sve sam smislila. Ali, ne ide to tako u životu.
Uverih se po ko zna koji put.
Već dva dana slušam i slušam album
Everything That Happens Will Happen Today
Byrne & Eno kombinacije, i razmišljam kako li cu sad?
Njih dvojica su pomerili granice
popularne muzike albumom My Life in the Bush of Ghosts.
Valjda sam očekivala mnogo.

otkriće