Potpuno fascinira spremnost i sposobnost srpskog društva da se zajebava sa samim sobom.

Potpalublje bloga krije mnoge dobre autore. Meni je drago što sam autorsku dobio "u paketu" sa izuzetnom ekipom u kojoj su Bocvena, Selica Nena i Milorad Kakmar, troje zaista izuzetnih autora. A ko je ostao "dole"?

Za početak, tu su dve dame čije su jače polovine VIP blogeri: njanja_de.manccini i Biljana 77. Ne samo da mislim da su lepše polovine zanimljiviji autori od VIP muževa (znam da se njih dvojica neće ljutiti), već njih dve spadaju među 10 najkvalitetnijih

Priznacete..nije bilo bas tako...

Najezda raznoraznih jezika po Knez Mihajlovoj. Vodic sa nasih prostora koga ubrzano prati nekoliko desetina amerikanaca u poodmaklim godinama, standardno obucenim u sorceve-bermude veselih boja, sa obaveznim kacketima i zivahnim pokretima iako sa po kojim kilogramom viska. Kinezi koji kao da su zamenili cuvene japanske turiste, potpuno odusevljeni jure ka Znaku ? ....usput promase Sabornu crkvu i staju ispred osnovne skole tik pred crkvom.Slikaju. Neko im ipak pokaze crkvu. Jure niz ulicu, slikaju sada crkvu. Odose posle trkom

.. ili, kako je sve lakse nego mucnuti sopstvenom glavom, makar i pogresno...

Evo, ima vec neko vreme, a bogami i duze, svi pljuju po kapitalizmu. Drvlje i kamenje na liberalnu ekonomiju, slobodno trziste, demokratiju, ljudska prava, istoriju, geografiju... Smetaju nam ujedinjene nacije, evropska unija, smejemo se pokretu nesvrstanih, preziremo arapsku ligu, gnusamo se cionisticke zavere u srcu Vatikana. Srcu su nam prirasle kvazi-revolucionarne-kvazi-intelektualne 'mislece' novokomponovane (i po koja starogradska) opoziciono-principijelne gromade koje redovno i nadasve konzistentno na sve te opasnosti modernog sveta ukazuju jos od svojih profesorsko-akademsko-lingvistickih dana.

Kiparski parlament je odbio predlozeno resenje Evropske Unije (a koje je kiparska vlada bila prihvatila) o uslovima pod kojima bi EU dao pare Kipru da izbegne bankrot. Oporezivanje od, u proseku, 10% stednih racuna u kiparskim bankama je kiparski narod spremno (i potpuno razumljivo) docekao na ulicama protestvujuci protiv diktata Brisela. Nepovoljni i nezeljeni uslovi su odbijeni, ali niko, naravno, ne postavlja dva sustinska pitanja: kako je Kipar uopste i dosao do ivice bankrota (dve najvece banke su ne-li-kvi-dne), i zbog cega se umesto jednog loseg resenja ide na jedno mnogo gore, a to je prosjacenje i ponizavanje u Rusiji.

"Fali mi samo 6 ocena da budem odličan!"

Moj sin, brat Sava, pošto nam je saopštio da neće na polugodištu nece imati ni jednog keca, od čega smo svi redom danima strepeli

Ovo nije prvi put da se u svetu desava nesto big, ili nešto sto ja smatram da je big, al ovaj ulaz u Gazu je definitivno globalno big, samo što nase TV  stanice i drugi outleti  koje do februara  ne izlaze iz NG i Božić šema i beskonačnih repriza tesko da to vide,  i da češće počnem da svraćam na blog, da vidim sta se na blogu kaže. A ono šutnja, osim naravno Jasmine T, al njen

Nekad davno, kad je još postojala vojna obaveza, muškarci su svašta radili kako ne bi išli u vojsku i rat. Pucali sebi u nogu, sekli prste, tražili vezu kod lekara da budu nesposobni, lažirali ravne tabane, bežali iz zemlje... Kako se približava 10. oktobar i gej parada, mnogi koji su je podržavali smišljaju razloge zašto su baš tog dana morali tetki da odnesu lek. Tako ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić neće da ide bez ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, a on neće bez Slavice Đukić-Dejanović, kojoj baš tog dana dolazi seljanka iz Svrljiga da joj donese sir, pa nije u mogućnosti da dođe. Ono što je poražavajuće jeste da organizatori Parade ponosa non stop pričaju kako je ona važna za evropske integracije, kako je to dokaz da je Srbija demokratska država, kako će Beograd pokazati duh metropole i da će doživeti turistički bum, kako bi se ti državni funkcioneri, koji su od reda podržali gej paradu, odlepili iz svoje fotelje i prošetali ulicama Beograda. Paradu već prate svi mogući epiteti osim gej. To je državna parada, policijska, evropska... što je propust samih organizatora koji o gej pravima uopšte ne govore. Ali, nisu oni tema ovog teksta, već oni koji će biti preko puta, s one strane kordona.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Majkl Kirbi o....
"...Ali, neke reforme moraju da se sprovedu u Srbiji. Jedna od njih je u Zakonu o radu.
Da li su vam kompanijama koje ste posetili rekli šta im predstavlja problem u Zakonu o radu?
- Ne, zato što još nisu duboko gledale ovo tržište, ali ja mogu da vam kažem, pošto poznajem vaš Zakon o radu, da će one pogledati i reći - hm...
Zašto?
- Zato što je ovde skoro nemoguće bilo koga otpustiti. To je vrlo skupo, a mnoge kompanije žele fleksibilnost radne snage. Fleksibilnost znači da ako neko prestane da radi i da dolazi svakog dana na posao, vi možete da ga se otarasite. Ovde Zakon o radu nije vrlo fleksibilan."

- See more at:
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/vlada_srbije_mora_da_sprovede_kljucne_reforme.4.html?news_id=261137#sthash.Ne39WtLP.dpuf

Sve nesrećne porodice liče jedna na drugu (tu je veliki književnik bio potpuno u krivu), sve nesrećne porodice dele patnju, život u nasilju jednih nad drugima, život u kome te neko "tvoj" omalovažava, ponižava, kinji, maltretira, tuče, bije, šamara jer je fizički jači ... i nije važno da li si žena, muškarac, dete ili starija osoba - svi mogu biti žrtve nasilja i svi, katkada, bivaju nasilnici ...

Danas se obeležava Dan borbe protiv nasilja nad ženama, borba protiv volje za nasiljem utemeljene u običajima, takozvanoj tradiciji, u vekovnom podređenom položaju žene i u opravdavanju i nalaženju razloga za nasilje.

Niko nema pravo na nasilje nad drugim ljudskim bićem i niko ne mora svoj život da provede u patnji, strahu i nesreći od nasilja.

Zakonom je porodično nasilje zabranjeno i kažnjivo, ali ga još uvek previše ima, zakonom je  propisano da nasilje nije privatna stvar, da je svako nasilje odgovornost nekoga u društvu, i koliko nam nedostaju snažne institucije toliko nam nedostaje i sav naš komšiluk, naša okolina, naši prijatelji i poznanici koji umeju glasno da kažu "sram te bilo, siledžijo! i m'rš iz našeg sokaka kad n'umeš čovekom da budeš ni sa svojima ni sa tuđima"

Nedostaje nam da jedni druge učimo i naučimo da je nasilje - sramota i bruka.
Nedostaje nam da jedni druge učimo i naučimo da je u srcu svakog nasilja ogroman strah koji se nasiljem skriva i da i nasilnike tog straha oslobodimo.
Nedostaje nam da se ne zgražavamo nad nasiljem (jer zgražavanje ume da zaglupljuje) već da uvidimo i usvojimo da je svaka volja za nasiljem nemoralna, da je svako nasilje jedna ničim opravdana bruka i sramota od ponašanja.