Napomena: Znam da je Jelena Gall stavila post na istu  temu ali i Ms Milic želi  da napiše nešto o sinoćnjem UN, oprostite joj, znate da je  ovisnik i da o istoj često piše

Kakav Nole-Rafa, ono je bio meč! Vesna Pešić koja je razvalila nepripremljenu a ostrašćenu Olju Bećković! Onaj Kecmanović, nisam fun, Mandić je bio manje više OK, al oni su meni ipak bili statisti u duelu Bećković -Pešić. Jesam nekoliko  puta kritikovala neke javne nastupe VP, onaj UN o Kosovu recimo,

Znam na svojoj koži šta su devedesete i šta znači povratak radikala na vlast. Ja sam se devedesetih borio protiv totalitatarnog režima, za novo društvo, a ne za lični interes, koji se danas brani po cenu da Srbija ponovo krene u strmoglavu propast. Da sam se borio za sopstvenu korist, posle 5. oktobra 2000, sigurno bih bio na mestu predsednika bar nekog upravnog odbora.

Zbog toga što sam se, na kreativan i nenasilan način, borio protiv Miloševića i njegovog partnera/piona Šešelja, bio sam hapšen, maltretiran, praćen, proganjan i gonjen montiranim sudskim procesima od 1996. do 2003. godine, od svoje 22. godine života.

Dok je Milošević bio faktor mira i stabilnosti na Balkanu za ceo svet i dok su opozicione partije u Srbiji raspolagale sa samo dva megafona, izašao sam tiraninu na crtu i sa grupom Magnet omogućio model masovne nenasilne i kreativne borbe protiv Miloševića. Najpre za protest 1996/97 kojim je Milošević doživeo svoj prvi poraz, ali i za način po kojem je potom nastavio da deluje Otpor, iz čega je akumulirana energija za petooktobarsko obaranje Miloševićevog i Šešeljevog režima.

Na početku si uvek fazan. I u školi, i na poslu, i u vojsci, i na Visu. Nema ništa gore od toga, kad si gušter, kad ljudi gledaju kroz tebe, kad si niko i ništa, kad te niko ne pita za mišljenje, kad svima smetaš, kad nemaš nikakvu ulogu u životu, kad ne znaš šta bi s rukama i kad nemaš gde da se deneš.

Krenucu od mehanizma nastanka masnih naslaga. Hrana koju unosimo je gorivo potrebno organizmu. Energetska vrednost unete hrane se meri kalorijama. Unete kalorije se trose za odrzavanje rada unutrasnjih organa i fizioloskih procesa u organizmu kao i za kretanje i sve druge fizicke aktivnosti. Neutrosene kalorije, se deponuju u organizmu kao rezervno gorivo u vidu sala. Dakle salo nastaje kada se unosi vise kalorija nego sto se potrosi. Iz toga se jednostavno zakljucuje da se topljenje sala moze ostvariti samo ako se trosi vise kalorija nego sto se unosi. Deluje jednostavno.

Kako promeniti odnos unetih i potrosenih kalorija? Postoje dva nacina. Smanjenjem unosa kalorija koje se drugacije naziva dijetom ili povecanjem potrosnje kalorija sto je moguce samo fizickom aktivnoscu.

Taman kad pomislim da nema šta da me obraduje - dobijem mejl i sa njim kompliment da sam kulturna. U jeeeeeee....

 Malo li je?

 A vi?

Na ovoj slici se nalazi 100 poznatih osoba iz bliže i dalje istorije, pa sve do danas. Ako prepoznaš barem 25 od njih, možes se smatrati kulturnom i informisanom osobom !

edit: link by radojicic92

Imamo čast obavestiti Vas da je u petak 13. novembra 2009. godine održan Kongres ujedinjenja prve nevladine organizacije za zaštitu manjinskih prava blogera b92

BUBE92

Nevladina organizacija Blogeri Ujedinjenog Be92

Da li je Brozova politika navodne neutralnosti (i nesvrstavanja), odnosno tzv. ekvidistance prema dva ideloški i gepolitički suprostavljena bloka: ‘(N)i Istok (N)i Zapad' bila racionalna? Koliko je zapravo koristi ili štete takva politika donela našoj zemlji, odnosno njenim građanima.
Postoji ‘legenda' da je Enver Hodža rekao da se nije Albanija izolovala od sveta, već svet od Albanije. Možda je za Broza bilo adekvatnije da tako nešto kaže. Naime, režim nije rekao NE Staljinu, već ovaj njima (nadajući se da će jugoslovensko rukovostvo zbaciti niži ešalon komunista).

Šut izgleda odlično. Jeste upućen dve sekunde pre kraja napada, ali izbačaj iz ruke izgleda perfektno, putanja je visoka i dobra, i sada se lopta vrti oko obruča i možda upadne gde treba, a možda i ne. Da li će upasti zavisi od toga da li će neko sa strane mučki zadrmati koš ili čak javno i bezobrazno skinuti loptu sa obruča.    

Pajke, hvala na inspiraciji...

   -         Kume, aj pravimo poso, imaš nekog u Kini?

-       Ne znam, moram da se raspitam, šta si namislio?

-       Vidiš, silno se gradi za taj Expo, sve tamo pobeglo. Evo, od sestre komšija, inženjer, neki dan dao otkaz i otišo da za njih radi. I još neki iz njegove firme. Miran je koju godinu a posle će da vidi.

-       Dobro, kume, a šta bi mi tu?

-       Mislio sam da vidimo za te leteće taksije. To bre ima čudo da bude i ko prvi

       Pre neki dan čujem klinca iz druge godine kako priča s mamom preko mobilnog: „Kevo, biće neka tema o meni, je l’ može ono što si mi napisala? Je l’ možeš na brzinu nešto da mi izdiktiraš?“ Bože, nije valjda da ljudi to rade? Nikad ne reci nikad...

Kćer mi, sva zabrinuta: Prekosutra imamo pismeni iz srpskog, a danas moram da napišem sastav na temu – Jesenje jutro, valjda će nešto slično da bude za pismeni...užas!

Ja (O, užas!): Što užas? Pa to je bar lako!

Kćer, na ivici suza: Napisala sam samo

Ovaj tekst je logičan i prirodan nastavak predhodnog weird shit bloga - i on predstavlja opis mog ličnog iskustva sa dmt-jem.

Čisto da se ogradim u startu, ovo nije nikakvo propagiranje korišćenja halucinogena (daleko od toga), već opis jednog nesvakidašnjeg spiritualnog doživljaja, koji je temeljito protresao sva moja filozofska i metafizička promišljanja o svijetu u kojem živimo,

lepa noć kišna i beogradska, i moja sestra me čeka u jednoj knjižari... hodam i kisnem ulicama - i one su me čekale.

na nešto me sjeća taj grad... prvo 6 maj djurdjevdan, tatina slava. sedim s mamom, jedemo neslavski rizoto sa dagnjama. pa 11 maj, bio bi mu rodjendan. pa tako sedimo i mnogo sati provedemo zajedno posle ko zna koliko vremena. ima jedan klub "ptica" preko puta - to mi je kancelarija. ne šetam gradom, samo zovem na kafu u komšijsku baštu.

 neke ulice.

uzela sam pasoš za dva dana, zahvalujući jednom v.

radila sam intervju

Uzmite čašu vode ili ne, bolje drmnite jednu rakiju. Ono što sledi je centralni post serijala, u kome ću pokušati da opišem moguće ekonomske i političke posledice globalne krize koja nam predstoji. Kriza nije prava reč, jer kriza dođe i prođe, a ovo što nas očekuje je nevesela budućnost.

Da budem jasan, ništa što uradimo u narednih nekoliko godina neće nam omogućiti da nastavimo dosadašnji rast. Naš izbor je lagano prizemljenje ili kolaps.