ok, mislim da je svima poznato - danas nam u pohode dolazi vladimir vladimirovic. lepo i znacajno.

Djetinjstvo moje je bilo tesko... Cesto ni kruha nije bilo dovoljno, zbog toga se desavalo da je majka, da bi pravilno rasporedila rezerve kukuruznog brasna koje je imala, morala zakljucavati ostavu u kojoj se nalazio kruh, a mi, djeca, dobijali smo samo toliko koliko se moglo pojesti....

Живели смо скромно, јако скромно, као и сви тада, уосталом. Сви смо јели исту храну, хлеба и масти. Нисмо имали више од два месна оброка недељно, јело се поврће.

* blogorama kao panorama - pokušaj da jednim pogledom obuhvatiš i upiješ skoro sve

- prilog za podršku predlogu "najviše 70% muškaraca na mestima odlučivanja u vojvođanskoj i u lokalnim skupštinama u Srbiji" -

 Prisutnost žena na mestima odlučivanja u politici, ekonomiji, kulturi, obrazovanju, umetnosti, medijima, finansijama, gde god u društvu je prilično "mlada" tema na planeti Zemlji, traje tek jedan vek i formalni početak joj je u ženskim i radničkim pokretima sa početka XX veka, a obeležen je demonstracijama za žensko pravo glasa i jednostavnom i još uvek vrlo živom parolom "Hleba, mira i ruža". (UN su 8.mart na osnovu tih događaja proglasile "Međunarodnim danom žena", a osnivački akt UN je prvi dokument kojim se pominju ženska prava i ravnopravnost.)

XX vek je negde na planeti obeležen pojavom teorijskog i praktičnog feminizma (mahom Evropa, Amerika, Australija, ekonomski razvijen svet), zatim učešćem žena u pokretima protiv kolonijalizma i diktatura (Azija, Afrika, Južna Amerika) ili posebnim modelima jednopartijskih društava (socijalističke ili komunisitčke zemlje širom sveta). I svi ti procesi su se naravno menjali, prolazili razne faze, napredovali, gasili se pa ponovo stvarali, okupljali žene najrazličitijih "vrsta i opredeljenja", ali osnovnu ideju, ipak, nisu menjali. Diskriminacija je neudobna, žulja, vređa, ponižava, boli, snižava kvalitet svakodnevice i uvek je bilo i biće žena koje će se organizovati, steći potrebna znanja i veštine i kazati "ovako kako postoje društveni modeli za žene - ne valja, prijatelji, ne valja, hajde da malo to menjamo!"

Trenutno je i globalizacija praktično - završena. Imamo subjekte i objekte globalizacije i "ram za sliku XXI veka u kojem 10% populacije na planeti koristi 90% svih resursa na planeti" i još uvek nekako želatinozno i nejasno, ali ipak - uspostavljanje raznih novih pravila za koje ogromnoj većini populacije, i muškoj i ženskoj, nije baš sasvim jasno ko, gde, kako i zašto ih formira. I šta je sa društvenim modelom za žene u celoj toj slici.

To je jedan od razloga zašto je internet sjajna stvar. (oduvek mislim da će štreberi spasti svet, i lepota, naravno, ali od nedavno na taj spisak dodajem i - internet, ovaj i onaj koji će tek nastati)

A bez borbe se ništa ne dobija.

[Искажи своју муку]

Стварање нација

Национализам је европски изум новијег датума. Народ је постао основ политичког одређења државе крајем 18. века. У то време национализам почиње да обликује свакодневно осећање и понашање ширих народних маса.

Први облик национализма се појавио у 17. веку у Енглеској да би се затим проширио на Француску и Америку. Он је био заснован на праву сваке људске групе, која себе препознаје по националној основи, да конституише државу. Када би тај облик био примењен данас у Србији, његове поруке би билe: „Косово је држава" и „Војводини аутономија".

Поштовани господине Стефановићу,

         ових дана ми се, после читања изјаве за медије да је у програму РТС-а дошло до бруталног вређања Премијера, по глави врзма једно питање на које Ви можете да ми дате одговор: шта сам ја Вама урадио да ме сматрате бруталном увредом?

Svaki problem je trivijalan, jednom kada je rešen (I. Ginsburg)

Kolaps svetskog finansijskog sistema se, po svemu sudeći, nastavlja, i niko ne ume pouzdano da kaže kada će se završiti, niti koliko žrtava će odneti. Ovo se posebno odnosi na ''neočekivanu'' hipotekarnu krizu koja ne pokazuje znake povlačenja ili smirivanja. Meni lično, kao laiku za finansije, je neočekivano da hipotekarni

 Mic po mic, od bureka koji nam je ponudio Mikele (na njegovom blogu)  stigosmo i do čvaraka, koji, kao što se zna, više ne mogu da se nađu a da valjaju. Zato zaključim da čvarci zaslužuju poseban blog, nije to nešto nebitno u našem životu pa da uh preskočimo ili samo usput pomenemo?

  U mesarama takvih čvaraka da valjaju odavno više nema. Ni svega drugog što pamtimo da je bilo ukusno i mirisno. Sve se to pokvarilo, ni mesari više nisu šta su bili, a tako ni čvarci, osim ako nisu topljeni u velikim tučanim bakračima, u masovnom  svinjokolju koji bi tako negde krajem ovog meseca padao,  za Dan Republike, da su nam "ona vremena" i Republika.  

Ali nisu.

Umesto Eurosong-euforije, koju do te mere ne razumem (i ne pratim) da je zaista bolje da ćutim :), evo jednog zanimljivog intervjua iz današnjeg izdanja Tagesanzeigera – ako se ne varam, u pitanju su najčitanije švajcarske novine.

Brzopotezni prevod by JG, specijalno za blog, još specijalnije za blog u rasejanju, a najspecijalnije za sve one koje malo manje zanima Evrovizija ali ih zanima Evropa (sve sa neutralnom Švajcarskom u sred srede). :)

Od Radulovića bi mogao da se napravi Radler*

Odbornica Socijaldemokratske partije (SP) u švajcarskom Savetu kantona, Anita Fec (Fetz), želi da stranci budu bolje integrisani. Njima treba da se omogući da promene prezime, da bi poboljšali svoje šanse na tržištu rada.

Ovo, doduše, nije prvi put da se menjanje tante za kukuriku pominje, mada se o tome više ćutalo ili off the record šaputalo iza pozornice, ali prvi put to vidim detaljnije. Dakle, današnji »Blic« piše, a koliko videh svi slovenački mediji prenose:

»…Podela Kosova i razmena teritorija je glavna ideja oko koje bi Srbija želela da, uz posredovanje međunarodne zajednice, pregovara sa Prištinom nakon što Međunarodni sud pravde u Hagu izađe sa svojim mišljenjem o legalnosti proglašene nezavisnosti Kosova. Na tome se već duže radi i lobira u međunarodnim krugovima…

…Polazna osnova za pregovore jeste deviza da ne može jedna strana, u ovom slučaju Kosovo, dobiti sve, a druga izgubiti sve i da samo dogovor može da dovede do održivog i stabilnog rešenja koji bi obe države uveo u EU…

…računica, pojednostavljeno, izgleda ovako: sever Kosova se faktički ili na neki manje očigledan način sa veoma visokom autonomijom pripaja Srbiji, na način da Beograd ima vlast nad tom teritorijom. Za srpske manastire na Kosovu tražiće se eksteritorija ili neka vrsta potpune nadležnosti Srpske pravoslavne crkve nad njima. Kosovu se za uzvrat nudi deo Preševske doline većinski naseljen albanskim stanovništvom i, naravno, ono što je najveći adut u pregovorima - dobijanje stolice u Ujedinjenim nacijama…«

Kraljevstvo, dajem kraljevstvo za keksić. Četvrtasti, sa dole čokoladom, gore ništa, ali unutra ukus pomoradže. Leži pored još tri keksa koji nisu četvrtasti. Ali mirišu. Mirišu tako da moj karakter kleca u kolenima. Sreća što ga inat podržava, inače bih odavno pojela i tufne sa čančeta u kom žive četiri keksa. Sa dole čokoladom.

Juče je bio Dan tri banane. Desetak minuta pred ponoć počela su da mi se priviđaju goveda. Svih vrsta, uključujući i lila krave. Ja nisam baš izraženi mesožder, uglavnom se držim pernate avijacije, ali u pomenuto gluvo doba su uz škrgut počeli da mi rastu očnjaci. Žmu kaže da sam dobila i agresivni pogled koji je pratilo naglo osvrtanje i hvatanje busije. Iskreno rečeno, bila sam spremna da ujedem sve što iole spada u ljudsku prehranu i liči na meso. Negde iznutra mi se vratilo razumevanje za radost prapredaka kada bi posle dana i dana traganja za ičim jestivim što ne cveta ili lista, uspeli da ukebaju nešto veliko i mesnato. Kada je plehani tanjir koji na našem zidu glumi sat, oćutao ponoć i velika skazaljka se udesno nagla, tog istog trena sam na teflon bacila komad pokojnog adolescentnog govečeta i sva srećna inhalirala miomirisne dimove koji su se zapušili kuhinjom. Dok sam ja do poslednje mesožderske ćelije upijala u sebe praiskonske mirise, kraj mojih nogu se vučije tiho stvorio Ikar Varvarin. Na njegovo tiho režanje sam odgovorila takvim škljocanjem zuba da je nesuđeni Beli Očnjak koliko odmah podvio rep pod ono malo nogu koje ima i odskvičao da se žali mačkama. Bila sam spremna da taj komad tako dugo čekanog mesa, branim do poslednje kapi tuđe krvi.

TEKST PROŠIREN VAŽNIM DODATKOM

'Pre neki dan me je na ulici zaustavila potpuno nepoznata osoba i pitala : Da li, dobri gospodine, mislite da može biti pravde za sve'. Ne, odgovorih spremno. Bog misli na sve nas, iako nam je dao dar izbora, reče ona i dodade on želi da se okrenemo pravdi.'**

                                                              Počasni gost autor:  Nowhereman

Šah. Nije li to dosadno u naše doba? Danas, kada kosmos uzmiče, kada stvarnost prevazilazi najneverovatnije, reklo bi se fantastične težnje Žila Verna, kada čovek prodire u najskrivenije tajne prirode, kada...

Šah! Nije li to dosadno? I stvarno, kakvu duhovnu radost mogu da pruže ljudima zamršena kretanja figura na 64 polja?

Gore navedene reči izrekao je Tigran Petrosjan, bivši šampion sveta u šahu.

Živi lama, 

Nema tata, 

Nema mama.

Blog moga prijatelja Buleta Ustajem sad i idem podsetio me je na sjajan prevod pesme Ogdena Neša "I Will Rise And Go Now" koji je majstorski uradio Dragoslav Andrić (ceo tekst pesme i prevoda je na Buletovom blogu). I onda, navreše mi sećanja na neke od sjajnih zvezda posebnog beogradskog duha koje su me sedamdesetih i osamdesetih vodile kroz uzbudljive noći ka odrastanju i postajanju onoga što sam i danas.