gost autor: stef

Zabava u Teksasu!

Džordž Buš Stariji će baciti novčić, Lejdi Gaga na poluvremenu

i najzanimljivije reklame na tržištu. Pretpostavljam i gomilu piva i

premasne/teške hrane. Između svega toga, biće i nekog fudbala i

naravno Toma Brejdija u njemu;

 Da nisam upoznala Stevana Filipovića mislila bih "regrutacija" mladih fašista. Istina, proveli smo zajedno samo nekih sat vremena, koliko je trajala emisija Radio Beograda u kojoj smo oboje bili gosti, ali dovoljnih sat vremena da neko ko ima 300 godina kao ja shvati da je čovek imao i dobru nameru i talenat, bez obzira šta ko pričao o ovom filmu. Kad kažem "dobra namera" mislim prvenstveno na želju da opomene na fenomen popularnosti fašizma (ali baš fašizma, ne nacionalizma koji može - šta god mi sad rekli - da bude pozitivan) i da skrene pažnju ljudima da taj fašizam i te kako

 Neću kao moj dobri Mikele voditi brodski dnevnik (a bilo ga je divno čitati kada je pisao o Turskoj) ali par reči, pre malo šetnje uzmore  moran van napisat'. Krenuli smo, moj prijatelj (hulja, ja također hulja - što bi reko Arsen) autom kroz Kroaciju odmorili u Padovi a onda išli kroz sela neta talijanska do Francije gde smo stali u Nici, zapravo  jednom mestašcetu koje pripada Nici gde moj prijatelj (hulja) ima obaviti nekakvi posa' a ja razgledat azurne ulice.

Jedan mali hotelčić (znam, ne kaže se mali pa deminutiv zanjim  al nekad se

„Ako si ustao, dođi da vidiš kako se prave đevreci" - bilo je prvo što sam jutros čuo. U kuhinji je stajala moja žena i razdragano vrtela prstenove testa oko kažiprsta - što je poduhvat kojim se do sada nije bavila - uprkos brojnim i uspešnim kulinarskim pregnućima. Na šporetu se već kuvala prva tura đevreka, a na mašini za sudove bila je otvorena knjiga s receptima. Upravo mi je ta knjiga privukla pažnju, iako sam je video nebrojeno puta. Naime, recepti su verovatno najstarija ljudska kulturna tvorevina, drevnija i od famoznih kamenih sekira. Čitava istorija Homo sapiensa, ali i naših starijih homindskih predaka, mogla bi se pročitati iz nekog imaginarnog džinovskog „kuvara", u kome bi - kao u nedavno pročitanom ljudskom genomu - bilo sačuvano svo kulinarsko znanje čovečanstva.

Države su samo one teritorije na kojima političke i pravne institucije funkcionišu na stabilan, predvidiv i civilizovan način, a ostalo su livade i polja, proste teritorije, koje se ne mogu nazvati državama u klasičnom funkcionalnom značenju te reči. Poslednja država koja se na ovim prostorima mogla nazvati državom u pravom smislu reči, uz sve svoje, znatne, demokratske deficite i određenošću voljom jednog čoveka i jedne partije, je bila socijalistička Jugoslavija. U toj državi se znao elementarni red, a pre svega ono što i daje definiciju jednoj državi da se može nazvati takvom - korištenje sile koje treba da bude isključivo u rukama državnih organa i koje ne može biti u bilo kakvim paradržavnim i pseudodržavnim strukturama. Prethodno je i Kraljevina bila respektabilna država.

Iz postovanja prema ovom mestu koje smo svi zajedno pravili, ne oglasavam se u predizbornoj kampanji. Necu da zloupotrebljavam blog, na kojem sam uvek javno i glasno govorila svoja politicka razmisljanja, time sto bih ga pretvorila u sredstvo izborne borbe. Zato cutim. Ipak, o jednom ne mogu da cutim: izbori su dakle i lokalni i parlamentarni i ticu se svih nasih gradjana. Osim onih koji nisu Srbi. 

Šta sve ja moram da radim, zbog ovog Peščanika. Na primer, da sa velikom mukom pročitam novi plaćeni zadatak analitičara Antonića. On bi se, za pismene ljude, mogao sažeti u nekoliko jasnih rečenica – napadi na Peščanik su proizvod neorganizovanih pojedinaca, događaji sa kolima, ometanjem emisije i permanentnim padanjem sajta nisu u međusobnoj vezi, oni koji smatraju da ipak jesu su - jednostavno paranoični. Zapravo je zahtev slušalaca i saradnika Peščanika da Predsednik Srbije reaguje – nedemokratsko i nasilničko ponašanje, kojem se on, mlakonja, povinovao. Tako misli analitičar Politike i zaključuje: “Obaranje sajtova, kao rezultat tehničke greške ili akcije malicioznih pojedinaca, opšta je pojava u „sajber-prostoru”. Ovakva relativizacija može biti proizvod ili glupog ili zlonamernog čoveka. Umanjivanje uticaja Peščanika, čiji broj slušalaca premašuje tiraž Politike i čiji se ometani repetitori nalaze u vlasništvu RTS-a, može dakle samo neko pokvaren ili glup. U svakom slučaju, nervira. Što je, ovom tekstu, osim da autoru donese obavezni honorar nezanemarljive prirode i osnovna svrha.

 "Q: Može li Srbija jednog dana sa svih strana da bude okružena zemljama EU, a sama ne postane njen član?

 A: EU se kao integrisani kolos uzdiže na geopolitičku scenu. Čini mi se da, ako propustimo ovaj momenat da uđemo evropske integracije, može zaista da nam se desi da sutra evropske integracije budu zatvorene za nas. Ali, vrlo je važno razumeti diskrurs u okviru EU. Gde su granice Evrope? Ko god prati međunarodne odnose zna da je to  jedna od najvažnijih tema u Evropi danas. Najkontorverznija

Pre više od godinu dana zarekao sam se pred Bogom i ljudima da sa Srbijancima više ništa neću da imam, jer su me razočarali i kao ljudi i kao ljubavnici (više kao ljudi, nego kao ljubavnici). Izgleda da su osiromašeni uranijum, zračenje iz Černobila, nestabilna politička situacija, crna šengenska lista, Koštunica i ostale prirodne i neprirodne katastrofe kobno uticale na srbijanski libido, tako da jedino što mogu da kažem kada ugledam sadržaj srbijanskog donjeg, mahom pocepanog veša jeste: „čemu ovo služi a usto i ne radi“. Zato sam odlučio da čoveka svog života tražim van granica najlepše naše, međ strancima i srpskim dijasporcima, koji nisu bili izloženi gorespomenutim negativnim uticajima.

Posle duge i naporne potrage, posle više hiljada kandidata, pronašao sam čoveka svog života, s kojim želim da zasnujem porodicu i da mu izrodim više hiljada komada usvojene dece. Pošto smo već u veoma ozbiljnoj i dugoj trodnevnoj vezi, vreme je da ga upoznam s mamom, jer ako se njoj ne dopadne od svadbe ništa.

Psihički sam se pripremao uz domaću šljivovicu da je pozovem telefonom. Posle nekoliko čašica ljute prepečenice podigao sam telefon i okrenuo dobro poznat broj.

· celodnevna skolska nastava (jednosmenska) sa minimalno dva obroka

(za sad je o tome pricao predsednik nacionalnog prosvetnog saveta, inace u dverima. slicnosti se stvarno pokazuju na cudnim mestima). korist koju ocekujem inace je da deca imaju gde da budu tokom dana, da im se obezbedi prostor i vreme i za druzenej i za vannastavne aktivnosti tipa sporta, umetnosti, blejanja i slicnog.roditelji bi pak mogli da rade uz bar malo osecaja da drzava necemu sluzi.

· manja odeljenja sa dovoljnim brojem asistenata u nastavi

taube 10.1 2014 edition

Inače nemam ništa protiv golišavosti. Naprotiv. I beskrajno mi je smešno i žalosno što su novine taj termin gurnule u prvi plan, kao da je to najbitnije... Kam diplome, preporuke, iskustvo... Nego šta sam ono htela da kažem...

Pre pet dana, Džon Horton Konvej, jedan od najvećih matematičara današnjice, profesor na Prinston Univerzitetu, dobio je visoku temperaturu i, nakon tri dana groznice, umro je 11. aprila 2020. godine. Odneo ga je COVID – 19. O tom izuzetnom čoveku je ovaj blog .

Prema jednoj paušalnoj i nepreciznoj (ali često korišćenoj) klasifikaciji postoje dve vrste pisaca: oni koji su živeli