IMA LI ŽIVOTA POSLE TRAUME  (1)

Napomena: čitate na vlastitu odgovornost

Upozoravaju: Healer i Margos

„Još jedan običan dan... i nemam baš neku ideju kako da ga iskoristim, ili šta bih radio pošto kao i obično, ništa ne radim... nemam snage... posmatram najviše prirodu mada me ni to ne opušta u poslednje vreme...

ili Čovek Mog Života

Da je živ, Čovek Mog Života bi danas napunio 95 godina.

Da se ne uvredi čovek koji me je stvorio - moj tata... da se ne uvredi brat, da se ne uvredi (prvi) muž, da se ne uvrede sve moje ljubavi, da se ne uvrede svi značajni muškarci koji su moj život menjali, ulepšavali i ponekad kvarili - na dosadašnjem konkursu za ČMŽ-a, pobedio je Hoze Silva.

Ni kao dete nisam imala idola, omiljenog pevača, pevačicu, sportistu... uvek bi moje oduševljenje bivalo šire - Moka, Kića, Kaponja... Lola, Gabi, Bisera...

Kruži anegdota da se Patrijarh Pavle jednom prilikom, uoči sastanka Sinoda, zagledao u desetine crnih limuzina i džipova sa zatamnjenim staklima, parkiranim ispred Patrijaršije. Svoje saradnike je upitao čiji su to automobili. Kada su mu odgovorili da su se njima dovezle vladike, Pavle je prokomentarisao: „A šta bi tek bilo da se nisu zavetovali na skromnost?"

Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda), pominjan kao jedan od kandidata za patrijarha, ovoj pojavi je dodao sasvim novu dimenziju izgradnjom svog luksuznog dvora u Bijeljini, poznatog kao „Srpski Versaj".

Dajući intervju dnevnom listu Press, vladika Vasilije na pitanje o potrebi za tolikim luksuzom kaže:

  - Molim vas?! A šta ja to treba da radim?! Pa, zar treba sve to, sve te stvari i nameštaj da iznesem na lomaču i spalim?!
  - Pogledajte samo kako druge vladike žive?! A pominju samo mene! Preterali su stvarno!

Da bismo videli ko i koliko preteruje, držaćemo se stare mudrosti koja kaže da slika govori više od 1000 reči.

Predstavljam vam skromnu rezidenciju vladike Vasilija, "Srpski Versaj":

Već godinama sportski novinar Milojko Pantić, kao penzioner, svojim odrešitim i angažovanim javnim nastupima osvetljava najmračnije stranice naše svakidašnjice.

Njegovo najnovije odricanje od fudbalskog kluba „Crvena zvezda", zbog nesportskog i anticivilizacijskog proglašenja jednog osudjenog ratnog zločinca za počasnog člana ovog kluba, potkrepljeno je visokomoralnom i humanom argumentacijom, koju najbolje ilustruje rečenica: „...Bivša gospodo Džajiću

Šesnaest godina.  Prošlo je šesnaest godina.  

A sve je počelo tako naivno.

Uzmem jedno popodne godišnjeg odmora, prošle sedmice. Spakujemo (ako se pakovanje sebe u kupaćice i dva peškira u platnenu torbu tako može nazvati)  se gospodža i ja  i odjezdimo put gradskog bazena.

Ajmo sad fastforward

Uđemookupamoselegnemoponovoseokupamoiponovolegnemonapeškireonamičupkakosu... 

Tišina.

Srećno mu bilo u novoj dimenziji. Jer iz stare je nepovratno iskoračio.

Brada blago podrhtava, kao i glas. U očima munje cakle u suzama. Plave zglobovi na rukama koje stiskaju sto pred njim. Da... Ni on nije supermen. Jeste ministar, jeste Njegov najbliži saradnik, jeste doktor - ali, i on je čovek, i on je roditelj, ni on nije od kamena!

I do vraga samokontrola, do vraga prezumpcija nevinosti, do vraga pravila, procedure, zakoni!

MONSTRUM! Dragan Đurić je ubica, i da se to utvrdi ne treba nam ni sud ni sudski proces. A za njega nema kazne do SMRTNE KAZNE!

E pa - aferim ministre.

Dom Vojske Srbije, devet ujutru, ja prelistavam 24sata novine i polako dolazim sebi. Bolje da nisam. I dolazio sebi i prelistavao novine. Jedna od vesti glasi (parafraziram): "Krivična prijava zbog piratizovanja Turneje". Poseta B92 sajtu je potvrdila ovu vest. Gde uopšte da počnem? Aj' prvo jedna poučna pesma pa ćemo onda o surovoj realnosti.

[EDIT: Isključili embedding pa ne mogu spot da stavim u tekst... Evo ga ovde: http://www.youtube.com/watch?v=Yz-grdpKVqg

Potrebno je organizovati se, jer danas počinju SP u košarci i odbojci!

US Open polako ulazi u 2. (zanimljiviju) nedelju, a dnevni raspored postaje još gušći.

Čokoladni poljupci, angorski šalovi, ljubav i strasti

      U svakoj generaciji postoje ljudi kao predodređeni da nadrastu i sredinu i vreme u kojem žive. Luiza Spanjoli bila je jedna od takvih ličnosti. Rodila se davne 1877. godine , u siromašnoj porodici prodavca ribe, u Peruđi, gradu u tada nerazvijenoj regiji središnje Italije - Umbriji.

Uskoro će kardinal Stepinac biti proglašen za sveca – zvanično je najavio Vatikan. 

Sa nekim drugačijim tokom stvari, moglo se možda reći da je bestijalni pokolj srpskog stanovništva koji su počinili hrvatski klero-fašisti tokom II sv. rata bio stvar jednog posebnog istorijskog trenutka, koji se tako udesio i tako nahrupio da se zlo nije moglo izbeći, međutim...

Ovih dana može svašta da se čuje po svim medijima kako smo svečano i na velika vrata ušli u Jevropu bez viza. Veliki broj blogera je pisao na tu temu pa evo i ja da dodam nešto sa stanovišta čoveka koji živi na tom trulom zapadu. I dalje ne mogu da verujem kakve sve komentare mogu da pročitam i vidim na temu raznoraznih članaka na ovu temu. Jedni hvale, drugi kude ali sve su to ekstremi nigde nema one zlatne sredine koja će da kaže nešto tipa u redu je sve to, videćemo kako će da nam bude nadalje.
Najmrskiji su mi komentari ljudi koji poput mene žive van Srbije i koji

Gost autor: a_jovicic

Ne, nije u pitanju neki novi, egzotični, računarski virus (o čemu bi bilo očekivano da domaćin ovog bloga piše). Tema teksta je onaj pravi, biološki ... ali i sociološki uticaj koji "zaraza pred vratima" ima na naše društvo, ljudske slobode, odnos medija prema temi ... sve u cilju povećanja informisanosti prosečnog konzumenta dnevnih vesti kako bi se osećaj panike i agresije zamenio empatijom prema obolelima ili tolerancijom prema putnicima koji dolaze iz rizičnog regiona.

Virus Ebole pod elektronskim mikroskopom

Vest od pre dan-dva da je jedna od medicinskih sestara u Španiji obolela od ove bolesti, izazvala je eksploziju priloga, članaka i komentara u domaćim medijima, često sa katastrofičnim predvidjanjima i odsustvom elementarnog poznavanja same bolesti i načina na koji se ona prenosi.