Dok sam tako stajao u kapetanovoj kancelariji, u zgradi garnizonskog vojničkog kluba, vojna pošta 6485, Črnomelj, Socijalistička Republika Slovenija, razmišljao sam prevashodno o tome da li će blatnjava voda koja mi se sliva sa šinjela na čizme i posredno na kapetanov tepih, iznedriti neku, za mene dodatnu nevolju, veću i od one u kojoj već jesam.

Stojeći u stavu mirno bacao sam kriomice pogled na dole.

Mislio sam da pokušam, nehajno, da se pomerim korak nazad. Tako bi blato padalo na parket. Tu bi bilo lakše za čišćenje, ali bi, opet,

Ovaj blog je trebao da ima sasvim drugaciji naslov, ali sam se u poslednjem trenutku predomislio.

Nije ovo moje tuzno pisanije u vezi sa ubistvom francuskog navijaca i ostalim prebijanjima koja su se desavala poslednjih meseci, vec je u pitanju nesto sasvim deseto.

Србија је данас показала своје лепо лице. Оно своје лице доброте за које знамо да постоји и које желимо да стално показује и буде најјаче. Србија је данас показала да јој је сваки човек важан.

Поносан на Србију данас, на Србију која је грађанима подарила наду и показала да ће бранити своје право на развој и унапређење живота у њој.

Од данас се у Србији за мрвицу лакше дише.

Србијо,
радуј се

U sasvim novoj, novcatoj, glanc 2010. godini vam svima puno ljubavi, zdravlja i sreće žele Žmu, Duca, Pop, Veca, Boris, Gaga, Dića, Iki Varvarin i Jelica!

A, sad sarmu na sto!

Možda ipak ima boga, mada bez državnog tužilaštva, suda i medija, ne bi od njega bilo neke vajde. Bar sudeći prema njegovom dosadašnjem tolerisanju zla koje najosetljivijem delu čovečanstva – deci, nanose njegovi zemaljski administratori. Najčešće nekažnjeno. Ili kažnjeno poput slovenačkog katoličkog paroha, Slavka Štefka koga je, onomad, sud u Ptuju kaznio sa godinu dana i pet meseci zatvora, zbog seksualnog zlostavljanja četvoro dece. Uz to mu je sud zabranio da ubuduće drži časove veronauke deci, kao i da im se približava na manje od sto metara, a ne sme ni da ih zove. Njegov poslodavac, katolička crkva ga, tim povodom, nikako nije kaznila, verovatno jer su aranžmani za letovanja na Baliju već popunjeni.

Ali je zato, njegov kolega po poslu i neljudskosti, 62-godišnji paroh Franc Frantar, juče konačno, fasovao aps. Kako njegov advokat reče, u ljubljanski zatvor »Dob« je došao dobrovoljno. Jedino što još mora da nađe nekog ko bi mu poverovao, jer pomenuti sveštenik već deset godina beži kako od suda, tako i od kazne koju mu je sud, zbog pedofilije odredio. Naravno da mu to ne bi uspevalo tako lako da mu njegov poslodavac, u bežanju od ovozemaljske pravde, nije zdušno pomagao. Iako je pomenuti sveštenik seksualno zlostavljao dete.

Gledajući i slušajaući naše današnje političare, već dugo se pitam zašto su postali to što jesu?

To pitanje me naročito intezivno muči u predizbornim kampanjama.

Intenzitet moje muke srazmerno je proporcionalan broju bilborda, plaćenih termina na TV-u, predizbornih mitinga i konvencija, fotogtafija i izveštaja u štampi, različitih sučeljavanja i duela na svim televizijskim kanalima, a o dnevnicima, događajima dana, kažiprstima i vestima da i ne govorim.

Kad izbori prođu moje teško pitanje poprimi latentni oblik, učauri se negde u podsvesti, ćuti

PREMA rezultatima izlaznih anketa Ivo Josipović je osvojio 64,6 posto glasova, a Milan Bandić 35,4 posto glasova. Podsjetimo u prošlom izbornim krugu pogreška izlaznih anketa bila je 0,3 posto.

Rezultati su bez BiH.

Prve neslužbene rezultate izbora Državno izborno povjerenstvo objavit će u ponoć

Izvor : Index HR

Postovani Blogeri,

Hrvatska u nedelju bira Predsednika. Posle prvog kruga izbora, po medijima u Srbiji, gostovali su razni sinteticari, analiticari, Kurta i Murta, prosipajuci pamet i mudrujuci

Na ovom mestu mi je uvek dobro. Radujem se već dok dolazim. Kad pređem ulicu nikad nisam sigurna gde je tačno - tu je negde, preko puta bioskopa. Ulaz je oblepljen obaveštenjima o svemu što se događa u kraju; unutra ljudi, koji nikud ne žure, pričaju, jedu i piju - slika stara koliko i najstariji grad na svetu. Volim i zidove od crvene cigle i cevi gole konstrukcije iznad glava, a naročito volim klavir od svetlog drveta sa kineskim intarzijama. Zamišljam da je preživeo Kulturnu Revoluciju i ponosno se dočepao slobodnog sveta i obećane zemlje, čvrsto uvezan u trbuhu velikog broda. Stvari zaslužuju bar koliko i ljudi da krenu u bolji život.

Nisam stručna za bubrege, te ne bih da komentarišem tvrdnje iznesene u medijima, osim možda da izrazim nadu da, nakon carskog reza od pre pet godina, valjda još uvek imam oba.

Ali ima nešto drugo u celoj toj priči, što prevazilazi bubrege i aorte, i prepoznatljivo je kao pojava u celom zdravstvu. Rečju, sledeće:

Napali lekari i Lekarska komora, pa i Ministarstvo zdravlja, na siroma čoveka bez bubrega, i na medije. Možete čitati natenane, evo ovde: "Prijaviti

Citat iz intervjua koji je ministar zdravlja, prof. dr Tomica Milosavljević, dao Večernjim novostima:

***

Kako je moguće da se epiduralna anestezija u GAK "Narodni front" naplaćuje, a u GAK u KCS je o trošku osiguranja?

Zato što ginekološka struka ne ume da odgovori na prosto pitanje da li je epiduralna anestezija deo standardnog porođaja ili ne. Ali, ljudi moraju da shvate da su zdravstvene ustanove pravna lica i da imaju neku svoju autonomiju, ne mogu ja da budem glavni gazda svake bolnice. U glavama ginekologa Srbije još nisu sazreli ni otac na porođaju, ni epiduralna anestezija. To je njihova odgovornost i oni treba da budu prozivani.

***

Kako izgleda tipicna Americka devojka?

Visoka oko 180, plava kosa vezana u kike, ima kaubojski sesir, lepo lice, pune usne, ispod karirarne kosulje vezane na stomaku jasno se ocrtavaju ogromne grudi. Mindjusa na pupku i tetovaza na dupetu. Teksas sorc se urezao u lepo cvrsto dupe i vise pokazuje nego sto skriva i cini njene dugacke noge jos duzim, A poseban smek daju kaubojske cizme na gole i dugacke noge.

Pa ne. Ne izgleda ovako. Ali niko se ne bi bunio

Preplanuli, polu goli, ljudi izvajanih tela sa biserno belim osmesim, lezerno su koketirali sa svojim seksualnim fantazijama, ispijajuci skupe sampanjce, povremeno se inhaliranjuci kolumbijskim prahom. U vazduhu je lepljivi miris pozude koji je opijao ljude polako ih gurajuci ka tacki kada pocinju da sanjaju sirom otvorenih ociju, kao sto to bese u onom filmu. Dogadjaji koji slede prevazilaze mastu mnogih uspesnih erotskih pisaca.

Tridesete Olimpijske igre polako se sele u istoriju. Još danas i sutra imamo priliku da pratimo sportske događaje, a onda će se istoričari sporta potruditi da sve lepo izanaliziraju i smeste u debele (sada već elektronske) fascikle. Bilo je i biće još herojskih, emotivnih pa i tužnjih i ne lako objašnjivih stvari.

Malo sam brljao po prašnjavim arhivama Interneta ne bi li našao zanimljive a ne tako uobičajene podatke i događaje iz istorije Olimpijskih igara. Evo nekih.

Već više od celog veka na Olimpijskim igrama takmičari se oprobaju u gađanju golubova. Danas se radi o "glinenim golubovima" - parčetu prepečene zemlje koji se rasprši u hiljade delića kad ga pogodi sačmara. Medjutim, na Igrama u Parizu 1900. godine mete su bile pravi živi golubovi! Ostalo je zabeleženo da je pobednik takmičenja Belgijanac leon de Lunden zaslužio zlatnu medalju oborivši svih 300 ptica.
(nadam se da Albicila ne čita ovo, slošiće mu se).