Ђорђе нас не би лагао?!

Gospodo sa B92, ko vas plaća da nas tako providno lažete?!

Kako vas nije sramota da obmanjujete domaću javnost i plasirate lažne vesti da je Kosovo nezavisno?

Da li ste vi možda pročitali Ustav Republike Srbije?

Pa vidim da niste.

Ako niste znali, u preambuli ustava lepo piše: „Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose…“

Da li vi sa B92 hoćete da kažete da USTAV REPUBLIKE SRBIJE laže?

УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ:

Postao sam ponosni vlasnik najnovijeg biometrijskog pasoša svoje najnovije (biometrijske?) države. Bilo je reči da je rok za izdavanje novih pasoša mesec dana. Na izradu svog pasoša sam čekao svega nedelju dana ali sam zato čekao čak 5 (slovima: pet) nedelja da dođem na red za predavanje dokumenata, uzimanje otisaka prstiju, fotografisanje i sve ostalo što prati tu rabotu (da se sve ovo ne dešava na brdovitom Balkanu,

Pre neki dan gledam britansku emisiju Horizont, na temu svesti. Autor se dotiče delova raznih priča koje sam ja znao od pre, ali mi ponovan susret sa Koncept neuronom budi pažnju. Za one koji nisu čuli do sad - radi se o pojedinačnim neuronima koji "okidaju" (uključe se i "rade") samo i uvek na jedan konkretan, ovom prilikom prost nadražaj, na primer fotografiju neke ličnosti. I to ne ličnosti u nekom kontekstu, sa drugim ličnostima, u specifičnoj situaciji ili slično. Nego samo ličnosti.

Dobro, mnogi od nas će pomisliti, svi možemo da se pohvalimo gomilom "koncept neurona", ogoljenih i odvezanih od bilo kakve logike, smisla ili uzročno-posledične igranke. Samo ćemo pogrešiti! Te naše "tvrdoglave" tačkice skoro nikad nisu u stvari tačkice, pojedinačni neuroni, nego i dalje organizacioni fenomeni hiljada, desetina hiljada ili miliona neurona koji rade u nekoj vrsti simultanog aranžmana.

Vozimo se sin i ja malopre u zagrejanim kolima po mračnijim, pustim, ali mirnim delovima Londona, sporo i opušteno, nigde ne žurimo, i slušamo lepu muziku na radiju.

I kreće divna pesma kanadske umetnice Sarah McLachlan, sa lepim nazivom Anđeo, koju su, onda, slušaoci prekrstili u isto tako lep, ako ne i lepši naziv U Rukama Anđela.

Kaže Sarah kako je pesmu napisala brzo i lako, pošto se bez napora saživela sa patnjama čoveka kojeg nije poznavala, muzičara Jonathana Melvoina, a koji je utehu u nepodnošljivom svetu našao u heroinu, koji je, onda, poslednjom prilikom predozirao.

Pa kaže kako ona nije nikad probala heroin, ali je iskusila tako beznadežne trenutke u životu iz kojih se izvlačila na razne načine.

 Silovanje postoji.

Određeni komad detinjstva proveo sam u parku na Zelenom vencu. Dobro sam poznavao ovu uređenu zelenu površinu komplikovane strukture i namene. U njemu sam prvi put razbio glavu. To mi se desilo posle jednog suviše kratkog skoka sa ljuljaške posle koga me je drveno sedište, zaljuljano preko mere, odalamilo u potiljak. Krv je obilato curila i ta slika prilično je uznemirila moju majku koja me je odvela u najbližu bolničku ustanovu kraj železničke stanice gde sam efikasno hirurški zbrinut i vraćen u park.

Na odsluženje vojnog roka krenuo sam oko 5 ujutro. Do aerodroma smo išli Peglicom mog brata od ujaka. U njemu smo: taj moj dakle rođak, Srđan, devojka koja će mi za par meseci napisati pismo u kome će mi objasniti kako su se dogodile neke stvari zbog kojih su se promenile neke stvari, i ja – siguran da je došao kraj mome kratkom i neslavnom životu i da se iz JNA nikada neću vratiti.

Na putu do Zagreba prolazio sam kroz plavetnilo neba koje mi je delovalo poznato i prihvatljivo. Autobusom sam se odvezao do hotela Esplanada, a onda pešice otišao do muzeja u kome je trajala

Nakon 6 godina emitovanja, gledate poslednju Marku Zvaku.

 a cemu se pridaje paznja na nekim drugim sajtovima ...

Prebacujem programe večeras i nešto mislim – nije Grand parada toliko loša. Nemojte odmah da me napadate molim vas. Prvo prebacite na Dugu. Ako ne možete da prebacite evo prepričaću vam – uglavnom puštaju muziku, u levom gornjem ćošku znak Duge, u desnom donjem fotografija nekog čike, još ispod neki logo, u dnu sms poruke, nasred ekrana podaci o tarotologu, whatever, i u pozadini bend, e ne mogu da se setim kako se zove bend, ali pevaju četiri naočita momka od jedno sedamdesetak godinica, pesma se zove Frižider, brdsko planinski stil, a reči su: Neću hladne vode iz frižidera, hoću one s Plitvičkih jezera. Pa momci, je l ta pesma nije mogla nekako drugačije da se zove? Recimo Plitvička jezera? Ili hladna voda? Kao da nema drugih reči u pesmi osim reči frižider. I brate mili idi pa se napi vode sa Plitvičkih jezera, ko ti brani.

Kako javljaju mediji dogovorena je koalicija DS-SPS, što je u datim okolnostima za narod i državu najpametnije rešenje jer je time izbegnuto natezanje i mrcvarenje pa će se skupština i vlada brzo konstituisati i početi da rade svoj posao.

Lideri  DS i SPS su ovim pokazali državničku odgovornost i da su im državni iznad stranačkih interesa. Tako su se sada predstavili ali to treba i u praksi da potvrde i potvrđuju. . Naravno imam lično mnogo zamerki na račun i jednih i drugih ali sam uveren da će u jednoj stabilnoj vladi da dosta toga isprave, pre svega  da se i unatar sebe pročiste od kompromitovanih, korumpiranih i nesposobvnih ljudi. To je prilika  i put ka profilisanju moderne levice u smislu funkcionisanja slobodnog tržišta koliko god je to moguće ali i regulative države u meri u kojoj je to nužno. Ako može jedna Francuska da se okreće levici, ako će to dogodine verovatno uraditi i Nemačka zašto bi se Srbija ustezala da jasnije deklariše vladu levice.

Prateći događaje kod nas i u regionu , malo šta ima lepo, suviše je ubistava, samoubistava,svađa, prepucavanja, pozivanja na okupljanje, pretnje rasturanjem, onaj tovar muči magarca , tamo opet neki monstrum sa prezimenom Razum kaže da su Srbi izmislili Jasenovac,onamo opet neki vide svoj identitet u Aćifu, a kao po dogovoru pričaju samo  o zločinima komunista i svojim pravednim ratovima. Uz to štampa i tisak su prepuni slika estradnih dama gde su i kako pokazale ili  pokvasila guzu, kojoj su ispale sise, koja je više promenila partnera, na čijoj jahti , za koju lovu, itd, eto to su njima kulturni događaji.

E u svemu tome desi se i jedan lep i pametan događaj gde deca opet pokazaše da su pametnija o starih i nedokazanih magaraca.Učesnici mirovnog kampa, deca iz Sombora, Vukovara, Srebrenice, Tuzle i Gornjeg Vakufa otpevali su u Neumu i Dubrovniku pesmu Đorđa Balaševića "Samo da rata ne bude"

Tommy Emmanuel  treci put među nama.

Prvi, nezaboravni  beogradski koncert  australijskog gitariste Tommy Emmanuela dogodio se jedne zimske večeri pre tri godine u Narodnom pozorištu, a drugi prošle godine na Kolarcu. Fasciniran svirkom u koju je čuo u Lisinskom, u  Zagrebu,  Joza Boček je koncert preporučio  Korneliju Kovaču koji je u okviru svoje promoterske kuće i doveo prvi put Tommy Emmanuela u Srbiju.