Tanjug: Ministar prosvete Zoran Lončar podržao je juče predlog poslanice Demokratske stranke Gordane Čomić da država obezbedi besplatne udžbenike za sve učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji.

RSZ je objavio Anketu o radnoj snazi za april mesec 2012.god. Prethodna je izvršena u novembru 2011.godine. Između dve ankete, izgubili smo još 66.000 zaposlenih.

Samanjite namete na rad. Propadosmo.

Djavo (ili bog?) mi nesto ovih dana nije davao mira. Sto puta sam sebi rekao da necu, da ne treba to da radim, da nema potrebe da se uplicem (opet) u ta vrzina kola. Ionako se radi o licnom izboru, licnom osecanju i unutrasnjem sklopu i ustrojstvu svakog pojedinca.

Pa zasto onda (jos jedan) blog o religiji?

Zato sto se, narocito u poslednje vreme, sa obe strane toliko zamutila granica izmedju vernika i nevernika, religioznih i ateista, crkve i drzave, institucija vere i institucija slobode, agnostika i... dve stolice... da sam morao da reagujem.

Kada se prica o usudu naseg (srpskog) naroda, obicno se posle trece recenice sve svede na to kako smo mi istorijske zrtve, kako nam se samo desavaju istorijske nepravde, kako smo uglavnom bili predmet cenjkanja velikih sila, kako su nas tukli i sleva i sdesna, i od gore i od dole, i sve tako u krug, u krug, pa onda opet ispocetka isto. Nikad mi nismo nizasta niti bili, niti cemo ikad biti odgovorni. Takodje, svaki vremensko-hronoloski trenutak je istorijski, svako raskrsce je sudbonosna prekretnica, svaki izbori su biti ili ne biti, svaka odluka je po principu "kom opanci...", i sve tako u krug, pa onda opet ispocetka isto.

 Piše: Boban Stojanović

Pati i od gubitka iste!

Toliko je njome opsednut da nam se neprestano dokazuje. Dokazuje se tako što nam tu stvar gura stvar u oči, usta, glavu...

U najmanju ruku - to je nepristojno.

Ako je nezadovoljan svojom nesposobnošću da neke stvari održi čvrstim, neka me lepo pita da li ja hoću da budem deo njegove igre, neka mi ponudi nešto veliko i lepo, a ne da me ovako siluje, da mi skreće pažnju sa mnogo važnijih stvari.

Svi vi koji ste juče gledali televiziju znate da sam bio kod predsednika na kafi. Baš sam se lepo proveo i moram da kažem da se isplatilo. Jeste da sada grcam u dugovima, ali šta da se radi.

Novi sako 10.000 dinara, nove cipele 8.000, nova košulja 4.000, sastanak sa predsednikom - neprocenjivo.

Evo baš sad pišem neki projekat i u budžet ubacujem garderoberske troškove. Ovom prilikom pozivam modni gej lobi da me sponzoriše u garderobi, a ja obećavam da ću u zvanične izveštaje ubacivati podatke šta je ko nosio na sastancima.

prvo je bilo da ce nas kriza zaobici

pa se kriza predstavljala kao razvojna sansa

pa je ekspertovano da smo izasli iz krize jos pre 3 meseca

pa sad opet isto...

vozim biciklo ovih dana. 

Januar 2008.

Dragomir Popadić (49) se vraća iz posete prijatelju, gubi kontrolu nad bajsom, pada, nabada se rebrom na ivičnjak i završava u hitnoj pomoći.

Iz Službe hitne pomoći zovu policiju i obaveštavaju o saobraćajnom udesu (koliko košta ovaj poziv i ko ga plaća?).

Na lice mesta dolazi policajac (koliko košta dolazak policajca i ko to plaća?) i pravi zapisnik (koliko košta pravljenje zapisnika i ko to plaća?).

Policija šalje izveštaj sudiji za prekršaje (koliko...?).

Sudija za prekršaje šalje poziv Popadiću (koliko...?).

Zblanuti

... egzistencijalna analiza pomere polako u stranu i ustupe mesto ... ?! Kome, čemu - nije baš najjasnije!

Bol i užitak na dva kraja dva konopca, čije druge krajevi drži svako od nas, i ne sme da ispusti ni jedan u strahu od bolno-nepoznatog odletanja izvan naše komfor-zone, iza divljeg fronta, su počeli toliko da se vrte oko nas, spinuju, da samo što nismo ušli u našu novu Guliver-fazu sa paučinom sve neizvesnije mekoće.

Uvezivanje naučno-tehnološke realnosti oko nas je toliko ubrzalo da je preskočilo i najoptimističnije maratonce. Mašti pojedinca je počelo da ponestaje vazuha i mreža umreženosti ljudi, znanja i tehnologija samo što nije pala na njega i onda se stegla spretnom rukom fenomenološkog, inteligentnog, organizacionog čuda koje je iz te čudne supe izronilo i odavno prestalo da bude analitičko u prirodi, dekonstruktabilno, da bi mi imali bilo kakve šanse da ga razumemo.

To je onaj za koga važi definicija: „To je osoba koja se sa sumnjom osvrće na nove reči proverenih lažova".

Ko ne veruje u organic i non-organic podelu, pa se sekira na pomisao o bilo kakvoj štetnosti vakcina pošto su takve ideje besmislene, rizikuje da se nasekira po čitanju ovog bloga, iako je blog o hrani - MIT naučnica Stephanie Seneff kaže „Jedite organic hranu".

Tamo gde je to skupo možda postoje putevi, ne za sve u počeku, gde proizvođači i potrošači mogu malo da se približe.

Uvod ide dalje preko šaljivog intervjua sa neznanim japanskim doktorom:

P(itanje): Doktore, čuo sam da kardiovaskularne vežbe produžuju život. Da li je to tačno?
O(dgovor): Srce jedino dobro za neki broj otkucaja... Ne troši na vežbanje. Sve se istroši na kraju i pokvari.

P: Da li da smanjim potrošnju alkohola?
O: O, nikako. Vino pravi od voće. Voće jako dobro. Vinjak destilovano vino pa ima još više voće. Pivo pravi od žitarica. Žitarice isto dobro.