Čudne stvari mi padaju na pamet ujutru. Posebno ako sam loše spavala. Tako jutros pomislim kako je baš fino što mesecima nisam čula ništa o Šešelju, nit se javlja, nit ga ko pominje, nit nagoni kletve i adžije na Tomu i društvo.. divota jedna.

Kada sam poceo da pišem blog rekao sam sebi da ću pokušati da izbegavam politiku, zato što mislim da nemam dovoljno samokontrole za tako osetljivu stvar. Ali.....

Zaista  ne mogu više da ćutim, hoće na dupe da mi izađe. Hoću bre da kažem šta mi leži na duši, sad pred Jovanjdan kada treba da izaberemo novog vođu, pa kom obojci kom opanci!

1. Ne mogu da razumem da će 30 i nešto procenata biračkog tela, dakle

Pre nego sto pogledate ovaj video klip pripremite vodu i kasicicu secera. Ovaj video zapis nije preporucljiv deci i ljudima sa zdravstvenim problemima!

Da li ovakve reklame mogu da pomognu?

Moj otac je poginuo 1987. nepaznjom drugog. Da li bi danas bio zziv da je taj Drugi tada gledao ovu reklamu?

Ili, ovakve reklame izazivaju kontraefekat. 

Gledajte, pa da pricamo

Nikada nisam bio u Nišu ali ovih dana intenzivno razmisljam da to uskoro ucinim. Zakljucio sam nedavno da je dobro reagovati pisanjem na stvari koje ti se u zivotu simptomaticno ponavljaju. Rezultat toga je bio blog koji sam nedavno napisao i koji je bio posvecen fenomenu uspesnosti dece vojnih lica. 

Ovoga puta blog posvecujem gradu Nišu i ljudima koji tamo zive. Šarajuci po sajber prostorima cesto sam nailazio na nišlije koji su pricali o muzici, politici i ostalim meni interesantnim stvarima i nekako sam uvek zastajao na tim mestima. Imalo je šta da se cuje. Bez pretencioznosti i veoma konkretno ovi ljudi nekako uvek "pogadjaju metu" i to cine bez imalo straha.

Cestitamo novom drzavnom upravnom organu Niskog aerodroma i zelimo im puno poslovnih uspeha!

Samo veselo!!! 

BESKORIS(T)NI LINAK 

Sinoć se tako dopisujem ovde po blogu i nikako da se pomerim od kompa kako bih utulila rts program (ja volim rts, samo se pravim:) i evo šta sam sve lepo i pametno čula:

- kraj Dnevnika 2, prilog o tome kako su kod nas počeli da rade operacije koje će gluvima vratiti sluh. Vesela i ponosna spikerka govori kako se ove operacije rade u svetu već 20 godina i kako je najbolje da se urade što ranije u detinjstvu dok deca još uče da govore.

Nije ovo samo kritika crkve već opis stanja i podstrek za razmišljanje zašto smo tu gde jesmo, šta su hteli oni koji su poveli i gde su svoje narode i države doveli.

I pored svega što se izdešavalo među nama, među njima i između nas i njih, i pored upinjanja svih nacionalno osveštenih i osveštanih da dokažu kako smo različiti, svakim danom u svakom pogledu pokazuje se da smo mnogo isti. Istost ili sličnost  se mnogo lakše vide na promašajima i glupostima iz prostog razloga jer je toga mnogo više nego dobrih rezultata i pametnih rešenja.To može da se pokaže uporednim analizama bilo koje oblasti počev od ekonomije, politike, državnih strutura, stranačkih aktivnosti, kulture, sporta, umetnosti pa i delovanja i pozicije crkve u državi i društvu.Da je svaka sličnost  mnogo više realnost nego slučajnost dovoljno je da se iz ozbiljnije analize aktuelne situacije izostave konkretna  imena država, ličnosti, gradova i crkava  ili umesto reči Hrvatska, hrvatski, Zagreb, HKC staviti Srbija, srpski, Beograd, SPC itd. Upravo to se može videti iz sledećeg teksta Heni Erceg :

«Kada bi se postavilo nagradno pitanje – tko  je najbezobzirnija, socijalno potpuno neosjetljiva  institucija,

Izjave u predizbornoj kampanji uvek nas iznova zadivljuju svojom glupošcu. Nikako da se načudimo njihovoj vitalnosti. Neke od inventivnijih se  ovih dana odnose i na Zemun.
Državna televizija je otoič u emisiji "Šta radite bre?" zabeležila trenutak sa beogradske konvencije DSa,G17+& comp kada je neko iz publike Tadicu doviknuo "A Zemun?" pošto je isti, nabrajajucu opštine beograda, izostavio Zemun. Zatim je  kandidat DS & co za gradonačelnika Beograda, Dragan Ðilas, izjavio da je Zemun "bio evrospki i pre 150 godina", našta su radikali u svojim tabloidima ogovorili

Individua može da nas zapanji

Pa čak i na sitnim stvarima koje ne izgledaju toliko nemoguće

Ali tek kada ljudi krenu da rade u zajedno stvara se sinergetski efekat

Koji čini da se još ljudi uključi

Na različite načine

I da se i oni poboljšaju

Ali kada se uključi dovoljna kritična masa ljudi - šta mislite šta je sve moguće?!?!?

U teoriji organizacije ne postoji efekat koji želite da postignete više od sinergetskog efekta timskog rada i postignuća pri njemu. Kada jednom

Ja nisam Bog da praštam

Sve je počelo tako što nam se onomad javio Dever. Dever je rođačka funkcija koja i dan danas tako hajdučki zvuči, da ja uprkos činjenici što znam da je Dever vozač povelikih kamiona, ipak očekujem da pusti serdarske brke do vakcine, nabaci toke i ukrasi se kuburama, u cilju čuvanja mene-me, kao potencijalnog objekta otmice od strane naivnih ljudi koji nisu svesni koju bedu bi mnome sebi na vrat natovarili. Posle bi bilo kasno da se žale. Taknuto maknuto.

Jednog subotnjeg jutra 2001.g.  mojih novih kola nije bilo na parkingu. Posle prvog šoka obavestio sam policiju. Tražili su da dođem u stanicu i podnesem prijavu. Podneo sam. Isto je bilo i drugi put.

Једнa од „бон-тон" порука која се код мене никако није примила, јесте она о негледању у људе. Збиља, неотесано је, али када немам другу преокупацију не могу да не гледам и не видим лица на улици, у аутобусу... (Нешто међу људима и у људима тражим, можда и не знам шта.)