Piše: Boban Stojanović  

Ma, ko još može da u Srbiji govori o moralu!?

Neki će svoju političku moć potvrditi pljuvanjem po pederima, drugi će ćutati o mržnji prema Ciganima.

Neki će ići u crkvu svakom prigodnom zgodom da bi se pokazali bogougodni, drugi idu na sve utakmice kako bi pokazali da zaista vole sve što je srpsko.

Među to sve srpsko, posebno spadaju SRPSKA DECA, i to ne sva, nego srpska.

Hijerarhija po pitanju dece je nevidljiva, o njoj se ne govori i ona predstavlja tabu.

Ali....možda je temu potrebno otvoriti.

Recimo, činjenicom da u našoj voljenoj zemlji žive srpska i ostala deca....

Priča o deci je priča u kojoj nema nevinih!

Another divorce, splashed across page 6. Just imagine what they're going to write about me: "The Dragon Lady, career-obsessed. Snow Queen drives away another Mr. Priestley". (The Devil Wears Prada)

Još jedan raskid. Vreme je da se pati, plače i kuka. Ali ono što jako važno, makar meni, jeste da on pati, plače i kuka više. Po mogućstvu da crkne od muke i da se uguši u suzama svojim. Ili možda bolje da se predomisli i moli za oproštaj, ali kasno, jer sam ja već našao deset puta bolje frajera. Naravno, njemu se tu smrači i život izgubi svaki smisao, te odluči da se prošeta do Brankovog mosta i zaista skoči, dok ja ispred njega slikam novog frajera mobilnim telefonom.

Mrzeti bivšeg koji vas je šutnuo je normalno, čak poželjno. Nije bitan razlog zbog kojeg vas je šutnuo. Čak i kada ste vi krivi. Možda vas je šutnuo, jer vas je uhvatio na gomili sa njegovim najboljim drugom, njegovom sestrom i pudlicom. Nema veze. Mrzite ga, jer da vas je iskreno voleo, on bi u svom srcu našao način da vam oprosti i da se za vas izbori.

Ne smeta ga mrzeti dugo, jer mržnja utiče na izgled i izaziva bore. Zato, posle određenog vremena treba nastaviti dalje. Ali, pre nego što nastavite dalje, najbolje je napraviti jednu retrospektivu, da vidite gde ste to u prošlosti grešili i da pokušate da naučite nešto na svojim greškama.

Zato pravim ovu retrospektivu.

Neko se kljuka antidepresivima, neko čokoladom, alkoholom i drugim drogama, a neki sportskim uspesima nacionalnog ili kog već tima... Živimo u groznim vremenima, što i nije toliko strašno kad bi se na kraju tunela videlo makar neko svetlo, ali jok! Svetla nema.

Zato se ovom prilikom zahvaljujem svim sportistima koji deluju kao antidepresivi na naše stanovništvo, jer zamislite da ni to nemamo!? Ovako možemo da se radujemo nekoliko dana, da kačimo slike "jel sad znate gde je Srbija" po društvenim mrežama, da se osećamo moćno i važno. Naravno, kao i Sneško na slici delovanje antidepresiva se istopi i ostane nam surova realnost i tako sve do nove sportske pobede, jer druge izgleda nećemo ostvariti! 

pobednik je ivica dačić.

tvrdi na Tajlandu Thung-taow Yaow,

u Kini Changwazi Pipi,

u Estoniji Pipi Pikksukk,

u Letoniji Pepija Garzeke,

u Finskoj Peppi Pitkätossu,

u Francuskoj Fifi Brindacier,

u Iranu Pipi Gurab-baland,

u Izraelu Bilbee Bat-Gerev,

u Japanu Nagakutsushita no Pippi,

u Poljskoj Fizia Pónczoszanka,

u Turskoj Pippi Uzuncorap,

u Vijetnamu Pippi Tat Dai,

Ona i kada spava, spava naopako, s nogama na jastuku. Jedna čarapa joj je narančasta, druga zelena. Živi u kući s konjem i majmunim

... - povratne sprege, petlje i kontradikcije, stereotipi and The Second Mind.

Kako se piše knjiga, roman, na primer? Ozbiljno pitam, što možda zvuči čudno s obzirom na to da pojma nemam o literaturi!

Interesantno mi je sledeće: U "I Am a Strange Loop" kružnom putu oko samog sebe gledam kako svaki put kad naletim na osobu koja je dobra i inspirativna u nečemu što mene nikad u prošlosti nije dotaklo ja odjednom želim da probam isto to, o talentu ni ne razmišljam!

I često probam! I to je radoznalost, i to nam je evolucija podarila.

Toše Proeski poginuo jutros.

Uvek je i tužno i strašno kad nestane čovek, ali kad u nesreći nastrada neko tako mlad, uspešan, blistav i nekako mio, sve zaliči na prave antičke tragedije.

Bilo je nečega u njegovom glasu, u načinu na koji je pevao što je ličilo na veliku buduću karijeru, na mnogo pesama koje će se slušati i koje će se pevati devojkama.

Jedna stara makedonska pesma

"Zajdi,

- l` hommage jednom od najvećih ikada, čiji se glas na današnji dan, 16.08.1977. preselio u muziku prostih brojeva, a za sobom ostavio zvuk koji će trajati dok bude ušiju da ga čuju i slušaju -

ELVIS PRESLEY The King

Pre neki dan sam naišla na Julian Treasure priče i knjige o - "zvuku i svemu" što inače uopšte ne primećujemo kad je zvuk u pitanju, bez obzira da li je u pitanju šum, buka, nečujno slušanje, razgovetan govor, harmonija prostih brojeva ili bilo šta što, imajući dodatu i datu energiju, stvara mehaničke talase koji se prostiru svugde i svakako, neprestano praveći nove "poremećaje" i nove talase, slično kružnim talasima koje proizvodi kamen bačenu vodu ili pljosnati belutak koji bacamo da "glisira" po vodi.

Julian Treasure u jednom od sovjih odličnih nastupa govori o četiri načina kojima zvuk utiče na nas: prvi je fiziološki (jak zvuk je jedan od dva urođena straha, drugi je izmicanje podloge, svi ostali naši strahovi su - naučeni, kulturološka stvar), koji nam menja srčani ritam, podiže adrenalin, zaustavlja disanje, drugi je psihološki, jer zvuk ima sposobnost da u nama prouzvodi emocije dok slušamo (prijatne ili neprijatne, svejedno), treći je kognitivni (ili spoznajni, saznajni) jer nam zvuk omogućava sticanje znanja i iskustva i četvrti je - promena ponašanja pod uticajem zvuka (od  izbegavanja buke do uslovljavanja stvorenog samo jednom vrstom zvuka). Od ta četiri načina, Elvis Presley je maestro ovog drugog - psihološkog, kao što je to muzika uopšte, ali kao i svugde i tu postoji razlika u tome kolikom lakoćom i koliko univerzalno neka muzika proizvodi jednu od najdragocenijih "roba"koje ljudi uopšte imaju - emocije, razne.

Kako se ovo zove? Fina želja za dobro zdravlje i uspešnu karijeru? Sitna osveta? Ili malecna opomena drugima? PR i PRESS SLUŽBE.

"PR Služba" objavljuje koje je uslove tražio neki glumac za svoj rad u nekoj seriji? Kakva nezapamćena informisanost građana! "PR Služba" nas obaveštava da su u "ovim vremenima"  ti uslovi neprihvatljivi. A u kojim vremenima bi bili? Ili kad su bili? Čisto onako, usput, pitam PR Službu. 

There's nothing you can do that can't be done.
Nothing you can sing that can't be sung.
Nothing you can say but you can learn how to play the game.
It's easy.

Nothing you can make that can't be made.
No one you can save that can't be saved.
Nothing you can do but you can learn how to be you in time.
It's easy.

All you need is love.
All you need is love.
All you need is love, love.
Love is all you need.

Nothing you can know that isn't known.
Nothing you can see that isn't shown.
Nowhere you can be that isn't where

Gost autor “LJUBOTEN»

„Oci naši zgriješiše, i nema ih, a mi nosimo bezakonja njihova.“ (Plač Jeremijin, gl.5.st.7)

Dok su ljudi dečijeg uzrasta često se pitaju šta će biti kada odrastu, kako će živeti i koliko dugo. Većini ljudi koji su sa nama i pored nas, najvažnije im je da ne bude rata. U takvom mentalnom stanju nama nije vremenska jednica godina ni decenija, već se živi od danas za sutra.

Dana 24.jula 1999. počeo sam da pišem svoju kolumnu za skopski nedeljnik, sa naslovom: „Na Kosovu bezvlašće, a Srbija pred građanskim ratom.“, kada mi je u 10,30 časova telefonirao brat iz Beograda  da mi kaže da je u Starom Gracku ubijen naš brat Saša, pored drugih trinaest žeteoca, od kojih su još četvorica naši bliski rođaci. Rođak Momčilo (Momi) ubijen je zajedno sa svojim sinom koji je za tri dana trebao da napuni osamnaest godina. Istovremeno brat me je upozorio da na pogreb ne smem da odem jer niko me neće odbraniti od albanskih osvetnika.

Izašao sam iz stana i uputo  se nigde. Našao sam se na bulevaru „Partizanski Odredi“. Na stanici sam video dvoje Albanaca,

Posle dobijanja kandidature za članstvo u EU, a kako se više zahuktava predizborna kampanja već su i biće sve glasnija minimiziranja članstva Srbije u EU, nuđenja boljih alternativa pa čak i desetine milijardi dolara ako anti-EU opcija pobedi. Ipak, ubeđen sam da ni EU-anti EU, kao ni izdaja-očuvanje Kosova neće biti ključne teme na kojima će se dobijati glasovi birača.Svakome je jasno da će se koplja lomiti oko socio-ekonomske situacije i onoga od čega se živi. Što se EU tiče, dovoljno je pogledati ko su njeni najveći protivnici u  evropskim zemljama i okruženju pa zaključiti da je upravo to najbolji pokazatelj da treba ići u EU  i da je sramota biti protiv.

Evropskoj uniji moglo bi se zаmeriti štoštа i u njoj bi trebаlo mnogo togа menjаti. Ali, jedno je izvesno – čаk i ovаkvа EU je mnogo boljа od onogа što nude njeni nаjgorljiviji protivnici. Kаdа se imа u vidu ko su neprijаtelji EU u nаšem okruženju, ondа više nije nаjvаžnije pitаnje dа li, odnosno koliko će koristi Srbijа imаti od člаnstvа u EU, već je, nаprosto, srаmotа biti u društvu onih koji su protiv EU. Dakle, ko ima problem da se opredeli za ili protiv EU možda će mu pomoći da vidi koje su to stranke i pokreti u regionu i Evropi protivnici EU.

U Politici je juče izašao odličan članak Vladimira Vuletića  o EU i njenim protivnicima.

Mali heroji: običan čovek u postsocijalizmu - Tribina u okviru pratećih programa izložbe Balinta Sombatija Bili smo heroji, Moderna galerija Likovni susret, Subotica, sreda, 22. oktobar u 19h

Učestvuju: Nebojša Milenković, istoričar umetnosti i kustos izložbe, Teofil Pančić, pisac, Marko Balažević, antropolog.  Moderator: Boris Čegar, filozof.

B. Sombati, Tito i ja, 2014.

Povodom velike retrospektivne izložbe političkih radova Balinta Sombatija „Bili smo heroji“ / Hosök voltunk u Modernoj galeriji Likovni susret i Galeriji dr Vinko Perčić u Subotici (19. septembar - 19. decembar 2014) 

Šta uraditi s viškom istorije - bilo da su u pitanju lične, intimne povesti ili tzv. velike, kolektivne, nacionalne, državne - i šta biva sa istorijskim reliktima kada istekne njihov rok upotrebe?

Trač uz more...

Trač u dvorištu...

Lijep