Da je tenis kao sport npr. neka kompanija (a.d.), ovog vikenda bi mu vidno skočile akcije :) Ono što gledaoci najviše vole da gledaju u samim završnicama su sudari titana i pisanje istorije.
Prvo je žensko finale nije baš donelo bratoubilački rat između sestara Vilijams, ali jeste krunisanje mlađe: Serena je najtrofejnija na Gren Slemovima u Open eri!  Serena u svojoj drugoj inkarnaciji nema premca u ženskom tenisu, tako da je ovaj rekord visio već neko duže vreme, ali kako mu se Serena bližila, nekako je bivala sve opterećenija i nervoznija, a onda je pregorela u polufinalu US Opena 2015. portiv Roberte Vinči i posle toga može se reći da je nekako postala opuštenija na terenu (kao npr. Mari kada je postao otac), a pre toga je bila užasno loš gubitnik (level Željko Obradović), što opet možda ima i pozitivan uticaj na nepobedivost i ogromne uspehe. Sada se Sereni zalomilo da za rekordnu 23. GS titulu igra, ni manje ni više, nego baš protiv rođene sestre Venus, koja joj je na neki način i idol. Venus se krajem prošlog veka probila na vrh i sećam se priča da ima još talentovaniju mlađu sestru :) Njih dve su igrale finale ovde prethodni put, sada već, davne 2003. kada je Serena čudesno slavila. Ovo finale je ubedljivo najstarije žensko GS finale u istoriji - sledeće nedelje učesnice pune 72 godine (zbirno :)) Njih dve su poslenji put igrale u finalu GS na Vimbldonu 2008. a interesantno je da je tada i finale u muškoj konkurenciji bilo između sadašnjih finalista Nadala i Federera (ujedno i jedan od najboljih teniskih mečeva u istoriji)!

Fedal rekordni 9. put

Ovo je verovatno najveći meč u istoriji tenisa!

ili

vrati se, bre, beletristici!

Peter se jednog jutra probudio sa strašnjom glavoboljom koja mu je razdirala levi deo glave.U ovo doba godine to je postala sve češća pojava još od kada je načeo petu deceniju. Više od toga ga je razjedala misao koja mu se vrzmala po glavi već šest meseci.

Hana i Peter su zajedno od kad znaju za sabe. Odrasli u istoj ulici , logično je bilo da i školu uče zajedno.Iako se nisu prisno družili, bili su jedno drugom pred očima čitavu mladost.Posle nekoliko veza, koje su se uvek završavale na isti način – devojke su ga ostavljale, Peter je konačno pogledao Hanu kao ženu, a ona je bila zahvalna jer je oduvek bila zaljubljena u svog neodoljivog komšiju. Zavolela ga je još više pošto je shvatila da njegov problem sa potencijom ona može da prevaziđe i anulira svojom pažnjom  i strpljenjem . Peter se odužio Hani u sledećih dvadeset godina braka i ljubavi sa dvoje zlatne dece.

U momentu postavljanja ovog bloga, samo je još oko sat vremena bilo ostalo do početka zakazanog dvoboja.... Situacija napeta: suparničke strane se merkaju – svako je još uvek u svojoj busiji...  Ne čuje se ništa osim povremenog zveckanja mamuza ...

Poslije smrti pokojnog Dr Jovana Raskovica sam krem srpske politicke elite, danas isto tako pokojne krajine, cinila je druzina sastavljena od bivsih sofera,  skladistara, kriminalaca, jednog seoskog  lokalnog milicijskog inspektora i da ne bude sve tako crno, ipak jednog zubara.

Kad se gleda iz danasnje perspektive sa ovakvom politickom elitom Krajina bolje  proci nije ni mogla. Na kraju krajeva ,    Milosevicu su trebali poslusnici, a ne ljudi koji su bili u stanju makar malcice trezveno razmisljati. Oni rijetki koji jesu pokazivali znakove razmisljanja su pobjegli

Реч коју изговарим -- њу чини треперење мојих гласних жица, вибрације што се преносе на околни медијум, ваздух, који онда преноси то треперење даље, на ваше ушне мембране. Ово је једноставни, механички део процеса, а прави ватромет тек почиње.

Електрични импулси севају од једног неурона преко другог, преко трећег, реч моја шири се, следећи неурон, следећа синапса, слапови електричних импулса, порука налази пут, пале се сићушне лампице, беше реч и би светло, фосфорилација, молекули фосфата гнезде се у ваше протеинске структуре, стварају траг, стварају знак, шибице у ноћи -- то реч моја гори, то реч моја мења вас. Али ово новостворено, фосфатно сазвежђе саздано је од падалица, траг је његов непостојан, памћење студента који хвата белешке, до следеће изговорене фразе, памћење рибе бачене натраг, до пљуска у воду, нестрпљивог путника који погледава на сат, до намицања рукава преко зглоба руке, памћење саговорника који не може да понови своје питање. Механизам брзог заборава ослања се на ензиме који уклањају новоуграђене фосфатне молекуле и тако враћају све у пређашње стање -- о чему смо оно говорили? Овај узани прозор памћења, свици који се зачас појаве и зачас нестану, бави се искључиво процесирањем и разумевањем садашњег тренутка.

Još nije ali kako je krenulo, lako mogu da se obistine Brankove reči i u mom slučaju! Nisam Mizantrop niti nekakav drugi trop, imam prijateljice i nesto malo prijatelja, volim da razgovaram s njima, umem, i to dobro i sabrano da slušam, sto je priznaćete retka osobina u ovim predelima. Ali!

Sedamdeset

Pri punoj svesti (bar ja tako mislim?), preko volje i ne baš oduševljeno, dajem svima na znanje da sam već pet minuta zagazio u osmu deceniju! Ljudiiiiii, je li to mogućeeeee, štono bi rekao pokojni Mladen Delić. Jesam proša’ sito i rešeto, ovaj grdni svijet ispitao, da parafraziram Igumana Stefana, shodno tome trebalo bi da: Sve što dođe, ja sam mu naredan ali lakše je recitovati i citirati nego ne razmišljati o sedamdesetogodišnjem bremenu koje prtim na leđima!

Odavno sam obnarodovao da što se tiče dužine života mi,

…iliti desni profil Beograda… ili top ten filmova mog života. Nekako sam krenuo od podužeg spiska, pa sam, rukovodeći se onom less is more, na sopstveno, nemalo iznenađenje, uspeo da spisak svedem na deset doživljaja. Neki filmovi su tu jer su ostavili trajan utisak. Drugi su tu jer sam se u njima prepoznao. Treći, opet, jer sam baš te uloge u životu i sam odigrao.

"Oh shit, f...f....f...." pomislila sam 20 km pre granice sa Srbijom.  Naime, kao brižno-perfektna majka, domaćica, spremajući se da provedem par nedelja u Srbiji pripremila sam bukvalno dvesto stvari koje su mi u zadnjih mesec dana navirale u snu i javi, od lekova, zelenog kartona za auto, zdravstvenog osiguranja, garderobe za toplo i hladno vreme, bojica za crtanje u kolima, poklončića za rodbinu i drugare, sendviča, vode i keksa, jedino se po običaju nisam setila te jedne ali najvažnije stvari - da pogledam detetu u pasoš.  Da sam to uradila videla bih da je detetu američki pasoš

Imamo prelepu zemlju, samo je malo zatrpana djubretom. Sudeći po vestima, počela je dugo očekivna akcija čišćenja. Vi, ljudi, bolje znate od mene kako to teče. Blog je zato otvoren za vas, slobodno kačite informacije, slike, komentare, pohvale, pretnje. Ja samo mogu da kažem da sam presrećan što su gradjani nazuli čizme, navukli rukavice i latili se kesa.

Sopstveno starenje najbolje primjećujem kroz svoj odnos prema ljetu.
Nekada su mi ti vreli dani predstavljali centar vasione, smisao življenja. A zadnjih godina, zabijem se kući pod klimu i jedva čekam da prođe sva ta histerija, vreva, gužva u gradu, haos u saobraćaju ... i tek se s vremena na vrijeme prisjetim nekih od sjajnih dana sopstvene mladosti.
Da, da, vjerujem da pogađate, upravo onih vezanih za ljeto ...

Ili Kad ćorav progleda, daleko vidi  

Samo je falilo -- majke mi, nismo krivi za: Kosovo, nemaštinu, lošu privatizaciju...
Krivi su neki loši ljudi koji sede tu oko nas.

A što niste imali ministra prosvete, kulture, gospodo?

Sećam se reči uvaženog Mićunovića, koji je jednom prilikom izjavio kako nikako ne bi bilo dobro da prosvetu prepuste  koalicionom partneru/ima -- onda kad se sastavljala prethodna vlada.